Иљушин Ил-76 / Ilyushin Il-76 је четворомоторни тешки транспортни авион носивости 50/60 тона, производ руског конструкционог бироа Иљушин. Способан је да лети у веома тешким метеоролошким условима. Први пут је полетео 1971, а сада се серијски производи у фабрици авиона Авиастар у Уљановску.
Пројектовање и развој
Иницијативу са развој авиона Иљушин Ил-76 покренуло је Министарсто ваздухопловне индустрије Совјетског Савеза 28. јуна 1966. године дајући налог конструкторској групи Иљушина да испита могућност градње војног транспортног авиона са четири млазна мотора који би послужио за транспорт војника, падобранаца и војне опреме. На основу студије изводљивости разрађен је технички предлог на основу кога је влада донела одлуку 27. новембра 1967. да се почне рад на пројекту авиона Иљушин Ил-76. Пројект је додељен пројектном заводу „Стрела“ из Москве који је био у оквиру ваздухопловног комплекса Иљушин. Саставни део пројектног задатка је била спецификација војне опреме која је намењена за транспорт овим авионом и њен што лакши утовар и истовар. Додатни проблем при пројекотвању овог авиона је био захтев за полетање и слетање са релативно кратких неасфалтираних полетно слетних стаза. Све ово је тражило изналажење и примену потпуно нових техничких решења у пројекту авиона Ил-76, што се пре свега односило на:
- високо подигнуто крило са подвешаним моторима и његову аеродинамичку конфигурацију,
- висок однос потиска и тежине авиона, четири млазна мотора и контра потисак за кочење авиона при слетању,
- високе перформансе кочионог система точкова главног стајног трапа.
Поред овога, авион се морао одликовати великом безбедности лета, поузданости и аутономије рада. На авиону је примењено преко 200 сертификованих проналазака и више од тридесет страних патената, тако да је овај авион био различит од постојећих транспортиних авиона тога времена, како у Совјетском Савезу, тако и у иностранству.
Први прототип авиона Иљушин Ил-76 је полетео 25. марта 1971. године, а маја месеца је приказан руководству земље на аеродрому Внуково крај Москве, а затим је приказан на међународној изложби ваздухопловства и космонаутике у Паризу. До 21. априла 1976. године, направљено је и тестирано четири прототипа ових авиона када је влада усвојила Иљушин Ил-76 као војни транспортни авион.
Када се 2004. године појавио нови мотор ПС-90 направљен у складу са европским прописима о ограничењу буке, почела је замена старих мотора којима су истекли ресурси новим моторима. Истовремено је у погонима Авиостара из Уљановска почела производња најновије верзије авиона Иљушин Ил-76 под називом Иљушин Ил-476 чија су испитивања завршена 2013. године.
Шта је ново на авиону Ил-76МД-9А и односу на стари Ил-76:
- инсталирани нови мотори ПС-90А-76,
- ново крило,
- нови систем горива,
- нова (дигитална) авионика,
Као последица уграђених иновација код новог авиона је постигнуто:
- лакше управљање авионом,
- смањење потрошње горива за 12%,
- повећани долет за 18%,
- смањење директних трошкова пословања,
- могућност коришћења аеродрома на великим висинама и са високим температурама,
- усклађеност буке и емисије са савременим стандардима ИЦАО
- повећање носивости авиона са 48 на 60 t.
Технички опис
Иљушин Ил-76 је транспортни авион, конзолни једнокрилац-висококрилац (крило му тангира горњу ивицу трупа) на коме се налазе четири турбомлазна мотора смештених на гондолама испод крила. Труп авиона је округлог попречног пресека монокок конструкције са издигнутим репом испод кога се налази велика врата са утоварно истоварном рампом. На репу авиона се налази један вертикални стабилизатор са кормилом правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине који су постављени на врху вертикалног стабилизатора у облику слова "Т". Авион има увлачећи стајни трап типа трицикл са нископритисним гумама. Конструкција авиона је потпуно метална, направљена од алуминијумских и магнезијумових легура.
Предњи предњи део трупа авиона је комора под притиском. У њему су смештени кабина пилота, навигатора и осталих чланова посаде са пратећим пртљажником за чланове посаде као и нуспросторије. У овом простору се могу комотно сместити пет до седам чланова посаде. Поглед на терен је навигатору обезбеђен кроз застакљени кљун авиона. Пилотска кабина има седишта за два пилота који седе један поред другог. она има врата за напуштање авиона у случају непосредне опасности.
Средњи део трупа није херметички затворен (није под притиском) и служи за складиштење терета који авион превози. Овај део трупа има хоризонталну преграду која труп авиона дели на две етаже. На спрату се налазе све инсталације, санитарне просторије и простор за превоз терета или падобранаца. Испод пода је одељак у који је смештен стајни трап са припадајућом опремом, као и предњи и задњи пртљажник. За приступ простору за пртљаг, постоје унутар авиона поклопци у поду и са спољне десне стране трупа. На левој страни трупа авиона се налазе улазна врата.
У репном делу авиона се налазе задња врата са рампом за истовар терета. Врата се састоје из три дела, лево и десно крило се отварају ка спољашњости трупа а доњи део врата уједно служи као рампа за утовар или истовар терета. У овом простору на плафону се налазе две шине по којима се крећу кранови који је од помоћи при уношењу и изношењу терета што омогућује авиону потпуну аутономију при истовару или утовару терета.
Крила авиона Ил-76 су са три рамењаче кутијастог типа (Ил-476 има две рамењаче). Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је трапезаст, стреласт у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у пет делова. Први део је заједнички са трупом - центроплан, затим два средња дела на којима су причвшћени мотори на гондолама испод крила, и две крајње конзоле. Предкрилца се налазе дуж целе дужине крила, закрилца се налазе на делу крила на којима се налазе мотори, и на већем делу крајњих конзола крила, а на остатку до краја крила су постављени елерони. У унутрашње шупљине крила су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима.
Стајни трап се у току лета увлачи у труп авиона, састоји се од три ноге, прва нога се налази на кљуну авиона а две главне ноге негде око средине трупа авиона. На предњој нози се налазе пар удвојених точкова са нископритисним гумама, а на главним ногама се налазе по четири пара (укупно 8 точковаа). Ноге стајног трапа су опремљене амортизерима и пригушивачима удара а точкови хидрауличним кочницама. У току лета главне ноге стајног трапа се увлаче у бисаге постављене на трупу авиона.
Варијанте авиона Ил-76
Авион Иљушин Ил-76 се производио у фабрици авиона у Ташкенту, у Узбекистану, у СССР. Авион Иљушин Ил-76 је прављен пре свега као тешки транспортни авион, који се користи и за цивилне и војне сврхе, а варијанте су проистекле из одређених намена авиона. Наводе се само основне верзије овог авиона:
Ил-76 - основни први производни модел авиона,
Ил-76Т - побољшани дизајн и додати резервоари за гориво,
Ил-76ТД - даља побољшања у односу на модел Т,
Ил-76М - Специјална војна верзија наоружана топовима,
Ил-76МД - војна верзија авиона Ил-76ТД,
Ил-76П(ТП, ТДП) - противпожарни авион,
Ил-76ПС - спасилачка верзија за потраге на мору,
Ил-76MD - летећа болница,
Ил-76ЛЛ - летећа лабораторија за испитивање нових мотора,
Ил-76К/МДК - авион за симулирање бестежинског стања за обуку космонаута,
"976"(СКИП) - летеће командно место,
Ил-78 - модификација авиона Ил-76МД у летећи танкер,
А-50 - AWAX авиона на бази Ил-76,
Аднан1 (Багдад) - AWAX верзија Ил-76МД за ирачку армију са радаром Томсон,
Аднан2 - Аднан опција 1 за навођење и контролу авиона,
Ил-76МД-90А - темељна модификација авиона са новим ефикаснијим ПС-90А-76 моторима, познат и као Ил-476
Техничке карактеристике
Опште
име =Иљушин Ил-76
намена =транспортни, путнички
посада = 7
број путника =145 или 225
порекло =СССР
произвођач =Ilyushin Aviation Complex
први лет =25. марта 1971.
почетак производње =1973.
уведен у употребу =јуни 1974.
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =ВВ СССР и Аерофлот
број примерака =960
Димензије
дужина =46,59 m
размах крила =50,50 m
висина =14,76 m
површина крила =300,00 m2
Маса
маса празан = 72.000 kg
маса полетна = 157.000 kg
Погон
КЕМ = 4 х Соловјев Д-30КП/ПС-90А-76
Потисак = 4 х 118/146 kN
Перформансе
брзина максимална =850 km/h
долет =5.000 km
плафон лета =9.100 до 12.100 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Иљушин Ил-76
Алжир
Ангола
Јерменија
Азербејџан
Бахреин
Bелoрусija
Буркина Фасо
Камбоџа
Кина
Демократска Република Конго
Република Конго
Куба
Екваторијална Гвинеја
Грузија
Мађарска
Индија
Иран
Ирак
Јордан
Казахстан
Kиргизстан
Лаос
Летонија
Либија
Mали
Молдавија
Северна Кореја
Русија
Србија
Сијера Леоне
Совјетски Савез
Судан
Сирија
Туркменистан
Украјина
Уједињене нације
САД
Уједињени арапски Емирати
Узбекистан
Јемен
Оперативно коришћење
Иљушин Ил-76 је авион који се користи како за војне тако и за цивилне потребе. У свету је регистровано преко 114 оператора који користе ове авионе. Највећи војни корисници су Русија, Украјина, Индија и Белорусија.
Први авиони овог типа су испоручени Совјетском војном ваздухопловству 1974. године, а већ следеће године је постао главни совјетски стратешки транспортни авион. На линије цивилног совјетског авио оператера, Аерофлота је укључен 1976. године.
Између 1976 и 1991., за време совјетског ангажовања у Авганистану, овим авионима је направљено 14.700 летова, транспортовано 786.200 војника и 315.800 тона терета. С обзиром да су Ил-76 високо летели, били су ван домашаја устаничке ПА (противавионске артиљерије) зато су устаници покушавали да их оборе при слетању и полетању ракетама Стингер и Стрела или митраљеском ватром великог калибра. Пошто је Ил-76 авион веома чврсте конструкције могао је да истрпи велика оштећења и да остане оперативан, тако да је излазак из строја ових авиона у току авганистанског сукоба био веома мали.
Ослањајући се на ова искуства, када су САД напале Авганистан, њихови канадски савезници су највећи део опреме из Канаде за Авганистан транспортовале авионима Иљушин Ил-76, цивилних авио-превозника. Авион је коришћен и за екстремно тешке метереолошке услове као што су летови на Арктик и Антарктик. Један од ових авиона је базиран у Аргентини баш за ове потребе.
Варијанта авиона Иљушин Ил-76 направљена као авио танкер носи ознаку Ил-78 и произведено их је у 50 примерака.
Совјетски AWACS је направљен на авиону Иљушин Ил-76 и носи ознаку Беријев А-50. Овај авион је направљен у 25 примерака и поред Руског војног ваздухопловства користи се још у оружаним снагама: Кине, Индије и Ирана. Сличан авион на Иљушин Ил-76 основи али са француским радаром био је направљен за Ирачко ратно ваздухопловство (2 примерка).
Авионе Иљушин Ил-76 често користи УН за доставу хуманитарне помоћи широм света. Веома успешан „водени бомбардер“ Иљушин Ил-76П се широм света користи као противпожарни авион, а доказ је и то да и САД користе услуге оваква два авиона.
Авион Иљушин Ил-76 у Југославији
Од авио-компанија у Србији ове авионе користи Космас ер (Kosmas Air) и Ер Томиско (Air Tomisko). Компанија Космас ер је регистровала 2004. године један авион Иљушин Ил-76ТД а због нараслог обима пословања у току 2005. године узима у закуп још два авиона истог типа. Компанија Ер Томиско је 2006. године регистровала један авион Иљушин Ил-76ТД. Иако су обе компаније успешно пословале и оствариле знатне сате налета без икаквих пријава, пошто је Србија прихватила европске стандарде који се односе на област одржавања летелица 2007, исте године су им укинута уверења о способности за обављање јавног авио-превоза па су ове фирме своје авионе пререгистровале у другим земљама које немају ограничења за коришћење руских авиона.
Један авион Иљушин Ил-76П за протовпожарна дејства Министарства за ванредне ситуације Русије је повремено базиран на аеродрому Константин Велики у Нишу одакле је учествовао у гашењу пожара на територијама Србије, Бугарске и Грчке у току 2008. и 2009. године, где је показао сву своју ефикасност.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Donald, David (1997). „Ilyushin Il-76”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. стр. 535. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Влачић Славиша. Руски авиона Иљушин Ил-76МД-90А - Ретизајнирани транспортер. Београд, Одбрана-Арсанал 85, 1.02.2014.
Спољашње везе
- http://www.airwar.ru/enc/craft/il76.html
- http://www.ilyushin.org/aircrafts/transport/308/
- http://www.airforce-technology.com/projects/il76/
- http://www.airforce-technology.com/projects/-ilyushin-il-76md-90a-il-476-aircraft-russia/
- http://www.military-today.com/aircraft/ilyushin_il76_candid.htm
- http://www.airlinereporter.com/2014/06/the-il-76td-and-why-its-awesome/
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=191
- http://antarctic-logistics.com/services/air-transport/
- http://www.airliners.net/aircraft-data/ilyushin-il-76/251
- http://www.airvectors.net/avil76.html
- https://www.britannica.com/technology/Ilyushin-Il-76
- http://www.fire.uni-freiburg.de/emergency/ger.htm
- http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/85/Arsenal%2085.pdf
- http://www.aviastar-sp.ru/products_and_services/aircraft/il_76md_90a/