Слободан Штава (Београд 21. маја 1941. године) је дипломирани саобраћајни инжењер, који је свој радни век провео у земунској фабрици Икарус (касније преименован у Икарбус). Велики део свог радног века је провео као инжењер у сервисној служби фабрике Икарус, на одржавању аутобуса и теретних возила. Одрастао је у ваздухопловној породици где је већ као дете инфициран љубављу ка ваздухопловству што га држи до данашњих дана. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије. У Удружење се учлањује 1999. године а за секретара овог удружења је изабран 2012. године.
Биографија
Родио се 21. маја 1941. године у Београду где је завршио гимназију и Саобраћајни факултет. Иако су му деда, који је по професији био лекар и отац, који је био инжењер, обојица су били пилоти, за разлику од њих Слободан није успео да се избори за наставак породичне традиције али је у њему остала љубав према ваздухопловству. Његов отац је од 1939. године био шеф пробне станице авионских мотора у Индустрији Мотора у Раковици, па су у кући чести посетиоци били очеви пријатељи пилоти и конструктори авиона и авионских мотора као што су Слободан Добросављевић, Светозар Света Поповић, Слободан Зрнић и други. Један од тих људи, њихов кум Слободан Зрнић му је дао своје име. То су разлози који су га водили да цео живот увек буде уз авионе и прати све оно што је било у вези са ваздухопловством иако је био професионално доста удаљен од свог личног интересовања (пасије). Велики део свог радног века је провео као инжењер у сервисној служби фабрике Икарус, доцније Икарбус, на одржавању аутобуса и теретних возила. У Удружење за неговање ваздухопловних традиција Србије се учланио 1999. године, а на место секретара је изабран на 679. седници Удружења за НВТС која је одржана 17.9.2012. године.
Радна биографија
На почетку рада променио је неколико предузећа радећи на одржавању моторних возила, да би се после 14 година запослио у сервисној служби фабрике аутобуса Икарус одакле је отишао у пензију. Почео је као инжењер-дефектатор, па преко организатора сервисне школе најдуже се задржао на радном месту главног инжењера сервисне службе. У току рада је писао упутства за одржавање Икарусових аутобуса, организовао предавања и радио као предавач у сервисној школи Икаруса (доцније названом Икарбус). Поред рада у фабрици, повремено је био предавач и код корисника Икарусових аутобуса у Хавани, Измиру, Варшави, свим већим градовима у Пољској, као и у двадесетак градова у бившој СФРЈ.
Био је оснивач Икарусовог часописа ''Сервисне Информације'' који је излазио два пута годишње. Од 1978. до 1998. године био је уредник тог часописа и аутор половине чланака у сваком броју.
Рад у Удружењу
Господин С. Штава је веома активан у удружењима које негују традиције нашег народа. Са поклоничком агенцијом Српске Православне Цркве ''Доброчинство'', као хаџија, сваке године обилази Свету Гору и обавезно неколико дана проведе у српском манастиру Хиландару.
Активан је у удружењу потомака солунских ратника ''др Арчибалд Рајс''. Учествује у свим активностима овог удружења, а одржао је и неколико предавања која се односе на историју српског ваздухопловства. Др. Арчибалд Раијс је био један од оснивача Аероклуба "Наша Крила" и био велики заљубљеник у ваздухопловство.
Члан је Удружења Добровољаца Србије и заједно са Владом Лепојевићем повремено сарађује у Добровољачком Гласнику.
Сваке године Слободан Штава у заједници са сличним друштвима и удружењима организује 6. априла на годишњицу нацистичког бомбардовања Београда обиласке гробова значајних пилота сахрањених на Новом Гробљу у Београду и полагање цвећа на њих.
Обилазаком су обухваћени гробови пилота: Јована Југовића једног од првих српских пилота, Косте Милетића првог команданта Српске Авијатике, Михајла Петровића прве жртве у српском ваздухопловству, Милоша Илића једног од првих српских пилота и оснивача спортског друштва "Чукарички", Бранка Вукосављевића првог вршиоца дужности Команданта Војног Ваздухопловства Краљевине СХС и капетана Милоша Жунића пилота ловца који је погинуо 6.априла 1941. године бранећи Београд од непријатељских авиона.
На крају посетиоци обиђу и гроб Љубише Ђорђевића оснивача и дугогодишњег председника Удружења за неговање ваздухопловних традиција, који је заслужан да се многи догађаји, људи и њихова дела значајна за историју овог народа истргну од заборава.
После смрти Љубише Ђорђевића, Слободан Штава у заједници са инж. Владом Лепојевићем наставља са издавањем Аеробилтена као интерни информативни лист Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије (УНВТС).
 |
 |
 |
| инж. С.Штава (други с десно) на састанку Удружења | инж. С. Штава на презентацији књиге Ч. Крунића | инж. С. Штава са подмлатком |
Одликовања и признања
Добитник је великог броја Захвалница, Похвала и признања како за рад у фабрици Икарус тако и у разним другим организацијама.
Породица
Ожењен је са Недељком Лончар 1970. године. Немају деце.
Види још
Литература
- Икарус- Икарбас, Сервисне Информације, Земун-Београд, годишта од 1978. до 1998. године
- УНВТС, Аеробилтен, 2011 до 2016.
- Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.