Станко Блоудек (Идрија 11. фебруар 1890. — Љубљана 26. новембар 1959) је био машински инжењер, авио контруктор, конструктор аутомобила, градитељ скијашке скакаонице у Планици, познати спортиста, спортски радник и председник Олимпијског комитета Југославије (1948-1950.).
Биографија
Станков отац Јарослав је био машински инжењер, из Телча у Моравској у Чешкој, који је био запослен у руднику живе у Идрији. Мајка Минка рођена Лапајне је била је Словенка. Рођен је као треће од петоро деце, имао је две старије и две млађе сестре. Године 1894. цела породица се преселила у Чешку у место Мост (нем. Brüx), где му је отац добио посао у руднику мрког угља.
Ту је Блоудек завршио основну школу и четири разреда гимназије до 1904. године када му је од можданог удара умро отац. Морао се вратити назад у Словенију, где је живео са својим ујаком и пети разред је завршио у Крању а следећа три у Првој државној гимназији у Љубљани. У току школовања С. Блоудек је постигао просечан општи успех. Добар је био у физичком и ликовном, а слабији у математици и физици што није обећавало да ће касније постати инжењер. Од технике га је удаљавало и то, што му је рођак по мајчиној линији студирао сликарство. Тако млади Блоудек почиње да слика и похађа приватну уметничку школу словеначког импресионисте Рихарда Јакопича. После матурирања 1908. почео да студира сликарство на Академији ликовних уметности у Прагу, али после годину дана је схватио да уметност неће бити његово животно опредељење па је прешао да студира технику тј. машинство да буде инжењер као и његов отац.
Мајка му умире од рака 1910. у Бечу. То га је много потресло. Озбиљна животна криза га је натерала да се посвети раду и студирању а свој животни пут налази у вазухопловној индустрији.
Станко Блоудек у ваздухопловству
Aвионима се Блоудек одушевљавао још у студентским данима, када је почео да ради на моделима летилица, студирао је лет птица, па је чак и сецирао голубове како би се упознао са анатомијом и механиком њиховог лета. Када је стекао више физичког и техничког знање, његови модели су успешно летели. У Прагу је са пријатељима направио први безмоторни авион (једрилицу) названу Галеб, а 1911. је пројектовао и направио двокрилац под називом Либела. Који је био за то време веома успешан авион са којим је пилот Чермак правио демонстрационе летове по Бечу, Будимпешти, Прагу, Београду и Загребу.
Након смрти своје мајке, запослио се у авио индустрији која се у то време веома брзо развија. Пре избијања првог Светског рата Блоудек је радио у Трутнов-у, Чешка Република. Његов главни задатак је био да преуреди једноседи авион Таубе у вишеседи авион "лимузину". Инжењер Станко Блоудек се за време Првог светског рата бавио конструкцијом борбених авиона у Бечу, Лајпцигу, Чешкој и Будимпешти. Специфичности ових конструкција је била робусност и поузданост док су неки други фактори као што су економичност израде и експлоатације били запостављени. После рата, када су се авиони почели користити за цивилне потребе, цена авиона и економичност експлоатације избијају поред безбедности лета у први план.
С обзиром да је био човек наклоњен спорту, између два светска рата Блоудек са као члан Аероклуба у Љубљани бавио пројектовањем и производњом спортских авиона. У то време је конструисао два авиона Блоудек XIV популарно назван "Сврака" и Блоудек XV назван "Лојзе". Оба авиона су конструисани и произведени за Аеро клуб Љубљана.
За време одржавања трећег "зрачног викенда" у Загребу 24. јуна 1934. године при понирању у оштрој спирали авион Блоудек B XV "Лојзе" регистарских ознака YU-PAO је пао у ковит на висини од 300 метара и није могао да се извуче до земље. У удесу је погинуо пилот Јанко Цолар, наставник летења љубљанског обласног одбора Аеро клуба. После ове трагедије Станко Блоудек је престао да се бави пројектовањем авиона. Своје обимно знање из конструкције лаких конструкција и аеродинамике примењивао је на конструкцију аутомобила и аутобуса (био је оснивач и сувласник фирме Автомонтажа из Љубљане) конструктор првог словеначког аутомобила са DKW мотором, који је назван Триглав, као и првог словеначког аутобуса.
Галерија (Блоудек ваздухопловне конструкције)
 |
 |
 |
 |
| Авион Либела на Бањици 1911. год. | Етрих луфтлимузина 1911/12. | Авион Блоудек XIV "Срака" | Авион Блоудек XV "Лојзе" |
Спортска каријера и рад у спорту
Станко Блоудек је пионир у многим спортовима у Словенији. Године 1909. је учествовао у оснивању фудбалског клуба Хермес. У Љубљану је донео први прави фудбал и копачке. Након Првог светског рата радио је у спортском друштву Илирик и био је један од водећих људи клуба све до 1941.. Од фудбалског клуба направио је спортско друштво са секцијама за атлетику, пливање, клизање, хокеј на леду, а после 1945. и котураљкање.
Између 1925. и 1929. био је међу првим словеначким фудбалерима, словеначки првак у бацању диска и вишеструки првак Југославије у уметничком клизању, а био је члан руководства југословенске екипе на Олимпијским играма 1928. у Сeнт Морицу. Деловао је као учитељ клизања, касније и котураљкања, а био је и врстан планинар. Утро је пут многим дотад непознатим спортским гранама у словеначке а и у друге југословенске клубове. Као организатор и покровитељ, предавач, консултант одговоран је за почетак и развој атлетике, тениса, пливања, котураљкања, клизања, хокеја, мачевања, фудбала, скијања и наравно ски-скоковима.
Био је начелник клизачког одсека у Словеначком спортском савезу односно Зимскоспортском савезу Југославије, после ослобобођења први председник Фискултурног одбора Словеније, председник Савеза са клизање и котураљкање Словеније и Југославије, шеф Конструкционог бироа Савеза спортова Словеније. Године 1948. изабран је за члама МОКа.
У земљи и свету стекао је углед изградњом и пројектима разних спортских објеката (фудбалска, хокејашка, тениска и друга игралишта, првих уређаја за атлетику у Словенији, прва жичара за скијаше, бетонска плоча за котураљкање, трибине и др.) По његовим пројектима изграђен је 1929. први олимпијски пливачки базен у Љубљани. Градњу тог базена помогао је својим доприносом од 2.250.000 динара. Блоудаек се надалеко прочуо својим оригиналним конструкцијским захватима и израчунавањима правилног профила скијашких скакаоница, међу којима у првом реду Планице 1934., прве скакаонице за скијашке летове преко 100 метара у свету. У Југославији је по његовим пројектима изграђено преко 50 скакаоница, а градио их је и у Аустрији.
Као такав био је истакнути експерт Међународног скијашког савеза (ФИС). Последњих година живота интензивно се бавио пројектовањем зимских високо-планинских центара у Југославији.
У помен овог великана спорта у Словенији је од 1965. уведена Блоудекова награда (награда и медаља) као највише национално признање за досигнућа у спорту.
Види још
Литература
- Marko Malec: Stanko Bloudek in njegova letala. Tehniška založba Slovenije, Ljubljana 2009, ISBN 978-961-251-175-3.
- Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
Спољашње везе
- https://www.rtvslo.si/sport/preostali-sporti/veliki-leteci-inzenir-in-oce-slovenskega-sporta/217543
- http://www.kam.si/veliki_slovenci/stanko_bloudek.html
- http://www.2r.si/slovenska-motorna-letala/203-libela
- http://www.2r.si/slovenska-motorna-letala/205-bloudek-xi-xiv-sraka
- http://www.2r.si/slovenska-motorna-letala/206-bloudek-xv-lojzek