Авиатик Берг D

Авион Авиатик Берг D.I

Авиатик Берг D су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила немачка фирма Авиатик, а пројектовао их је инж. Јулијус фон Берг па су према њему ови авиони добили други део имена Берг. Авиони ове серије су били ловци и означавани су ознаком D., производили су се у Ауастроугарској за потребе Аустроугарског ратног ваздухопловства у Бечкој филијали Авиатика. Због велике потребе у ловачким авионима ове авионе су производиле и остале фирме у Аустроугарској на бази лиценце.

Пројектовање и развој

Фирма Авиатик је већ имала искуства у пројектовању и производњи извиђачких авиона пре него што се инж. Берг прихватио 1916. године да пројектује нови извиђачки авион, са снажнијим мотором који је имао већу брзину и плафон лета. Наиме 1914. године уочи Првог светског рата Авиатик је произвео извиђачки авиона Авиатик B.II, двокрилац са два члана посаде (пилот и извиђач) и снагом мотора 88 kW (120 KS)., а 1915. године овај авион је побољшан како у аеродинамичком погледу тако и у снази мотора. Тај авион је добио ознаку Авиатик B.III, и имао је мотор од 118 kW (160 KS).  Према тадашњој класификацији авиона у Аустрији и Немачкој нови авион кога је пројектовао инж. Берг је добио назив Авиатик (Берг) C.I. Паралелно са овим авионом пројектован је и израђен ловачки авион Авиатик (Берг) D.I који је био готово идентичан авиону C.I с тим што је био једносед. Првобитно је било предвиђено да се Авиатик (Берг) D.I искључиво ради као ловац за потребе Аустроугарског ваздухопловства (k.u.k. Luftfahrtruppen - LFT) и да се производи у филијали Авиатика у Бечу. Ратни услови су то променили тако да се овај авион производио у 6 фабрика у Аустроугарској и матичној фирми у Немачкој. Значај овог авиона је у томе што је то први ловац произведен у Аустроугарској.

Првим авионима из серијске производње била је наоружана јединица са аеродрома Дивача у Словенији у јесен 1917. године.

Технички опис

Мотор Daimler DIIIa који се уграђивао у авион Авиатик Берг D

Мотор Аустро-Daimler АD6 који се уграђивао у авионе Авиатик Берг

Цртеж авиона Авиатик Берг D.I у три пројекције

Авион Авиатик Берг D.I из састава ВВ КСХС/Југославије

Пилот је седео у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине није била сјајна због високо постављеног мотора.

Стајни орган је био класичан фиксан, направљен од заварених челичних цеви, са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан са два синхронизована митраљеза Schwarzlose M 16 калибра 8 mm који су били постављени испред пилота и гађали су кроз обртно поље елисе. Митраљези су били постављени са обе стране блока мотора, па су метци пролазили кроз отворе направљене у хладњаку мотора. Миртаљези су били у хаптичком пољу пилота, тако да је могао да интервенише и у току лета, у случају да дође до њиховог застоја у раду.

Инжењер Берг је у току 1917. године развио побољшани авион ловац који је добио ознаку Авиатик Берг D.II а први пробни лет је обављен лета 1917. године. Фирма Авиатик је произвела две серије ових авиона (серија 39 и 339, које су испоручена на фронт у јесен 1917. године). У серија 39 је направљено 11 авиона са моторима Аустро-Даимлер AD6 од 200 КС, а у серији 339 је направљено 9 авиона са моторима Аустро-Даимлер AD6 од 225 КС. На први поглед овај авион се од свог претходника разликовао тиме што му је доње крило било краће од горњег. Остале техничке карактеристике овог авиона су дата у табели.

Даљи развој није стао на овом авиону. Већ у октобру месецу 1917. године извршен је пробни лет прототипа авиона трокрилца (прототип 30.24) прво са мотором од 185 КС а касније и са мотором од 200 КС. Oвај авион је добио ознаку Авиатик Берг Dr.I, а није ушао у серијску производњу.

У жељи да повећа брзину својих ловаца направљена су два прототипа ловаца са ваздухом хлађеним ротативним мотором снаге 150 KS које је производио Steyr по лиценци Le Rhone. Прототип 30.27 је био двокрилац док је прототип означен бројем 30.40 био парасол моноплан. У односи на остале ловце из Авиатикове серије D, ова два прототипа су били лакши, полетна тежина им је била 586 и 600 kg, а постизали су већу максималну брзину 192 и 200 km/h и брзину пењања. Ни један од ова два прототипа није ушао у серијску производњу^[1][2].

Варијанте авиона Авиатик Берг серије D

• Авиатик Берг D.I - ловац, једносед, двокрилац у току 1917 и 1918. године произведено 1097 примерака
• Авиатик Берг D.II - побољшана верзија ловца D.I, производња почела почетком 1918. године, произведено две серије: 39 и 339, укупно је произведено 20 ових авиона
• Авиатик Берг D.III - висински ловац исти као D.I али са појачаним мотором Austro-Daimler AD6 od 225 KS или Hiero од 230 KS
• Авиатик Берг Dr.I - ловац, трокрилац, направљен само један прототип

Поред производње ових авиона у матичној фирми Авиатик у Немачкој, ови авиони су се по лиценци производили и у Аустроугарској и то у следећим фирмама:

• Österreichische Aviatik (серија: 38, 138. 238 и 338)
• W.K.F. (Wiener Karosserie Fabrik) (серија: 84, 184, 284, 384)
• M.A.G. (Magyar Általános Gépgyár)(серија: 92)
• Thöne & Fiala (серија: 101, 201)
• Lohner (серија: 115, 315)
• Ungarische Lloyd (серија: 48, 248 и 348)

Техничке карактеристике авиона Авиатик Берг D

 Корисници

• Немачко царство
• Аустроугарска
• Румунија (после рата)
• Аустрија (после рата)
• Мађарска (после рата)
• Швајцарска
•  Краљевина СХС/Југославија (после рата)
• Турска (после рата)

Оперативно коришћење

Ловачки авион Авиатик Берг D.I је био најбројнији ловац у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen - LFT). Израђен је у 815 примерака и служио је на источном (руском) и италијанском фронту као и на балканском ратишту. У LFT је служио од јесени 1917. године па до потписивања примирја 11. новембра 1918. У многим аспектима, D.I је био добар ловачки авион. Био релативно брз, али не и најбржи ловац на ратишту које је покривао, имао одличне летне карактеристике и управљивост у лету, а могао је достићи веће висине од већине својих противника. Поред тога, пилоту је обезбеђен простран и комфоран кокпит, као и релативно добро видно поље. Овај авион се најчешће користио за пратњу двоседих извиђачких авиона. Због почетних недостатака ових авиона као што су били проблеми са хлађењм мотора, положајем митраљеза изнад горњег крила и структуром крила пилоти LFT су за борбу са противничким ловцима више волели да користе авион Албатрос D.III.

Коришћење авиона Авиатик Берг D у Краљевини Југославији

Најбројнији авион из ратног плена после распада Аустроугарске монархије био је Авиатик Берг D.I. Војно ваздухопловство Краљевине СХС је дошло у посед према попису ваздухопловног материјала осталог иза LFT од 24.05.1919. око 43 авиона овог типа. Од тог броја за оперативну употребу је оспособљено 22 авиона овог типа. Неки су били стационирани у Љубљани а неки у Новом Саду. Авиони стационирани у Љубљани су коришћени у војним операцијама на корушком фронту, а ови из Новог Сада су служили у пилотској школи 1. ваздухопловног пука као школски авиони за основне акробације.

У сабирном центру за ваздухопловни материјал у Љубљани су се нашла и три авиона Авиатик Берг D.II. Сва три су била неисправна с тим што је одлучено да се два поправе а трећи је био без крила. Шта се касније дешавало са овим авионима није познато.

У ВВ КСХС ови авиони су се називали према броју седишта у авиону, називу конструктора и снази мотора: једносед Берг 185КС и једносед Берг 200КС. Користили су се до 30.-тих година двадесетог века. [3][4]. Значај овог авиона у југословенском ваздухопловству је у томе што је послужио за школовање многих пилота и то у време када је Краљевина СХС оскудевала у авионима. Поред тога овај авион је одиграо значајну улогу у одбрани северо-западних граница нове државе у периоду од 1918 до 22. године.

Сачувани примерци авиона Авиатик Берг D.

До данас су сачувана два примерка ових авиона. Један се налази у Техничком музеју у Бечу ( Аустрија)[5][6][7], то је авион са серијским бројем 101.37 кога је произвела фирма Thöne & Fiala са мотором AD 200 KS а други такође истог произвођача Т&F са налази у Ваздухопловном музеју у Сијетлу (САД) (Museum of Flight, Seattle USA)[8][9]. Овај авион има серијски број 101.40, мотор AD 185 KS, ојачано крило и структуру авиона у односу на друге серије ових авиона, наоружан је са два митраљеза Шварцлозе М 16.

Галерија

• 

  Авион Авиатик Берг D.II

 
• 

  Авион Авиатик Берг Dr.I (прототип 30.24)

 
• 

  Авион Авиатик Берг (прототип 30.27)

 
• 

  Авион Авиатик Берг (прототип 30.40)

Види још

• Авиатик Берг C
• Албатрос D.III
• Нијепор N.11 Bebe
• Нијепор 27
• авион СПАД S.VII
• авион СПАД S.XIII

Референце

1. 1. ↑ Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC Verlag GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
2. 2. ↑ Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7
3. 3. ↑ Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8
4. 4. ↑ О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000
5. 5. ↑ http://www.idflieg.com/aviatik-berg-di.htm
6. 6. ↑ http://www.aeroconservancy.com/rudderbar.htm
7. 7. ↑ http://foto-linner.blogspot.com/2008/12/aviatik-berg-d-i.html
8. 8. ↑ http://www.museumofflight.org/aircraft/aviatik-berg-di
9. 9. ↑ http://www.flickr.com/photos/dschultz742/5002820534/in/photostream/

Литература

1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
2. Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
4. Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 399. ISBN 3-900310-03-3.
5. Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
6. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.
7. Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
8. Nowarra, Heinz: Die Entwicklung der Flugzeuge 1914-18, München 1959
9. Paunović, M.; Svetska Avijacija 1783 - 1930. godine, Sportska Knjiga, Beograd, 1981.
10. http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/dragansaler Aviatic C.I
11. http://www.idflieg.com/aviatik-berg-di.htm
12. http://www.museumofflight.org/aircraft/aviatik-berg-di
13. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=736
14. http://www.aviastar.org/air/austria/aviatik_d-1.php
15. http://www.airwar.ru/enc/fww1/aviatd2.html
16. http://www.airwar.ru/enc/fww1/aviatd1.html
17. http://www.aeroconservancy.com/rudderbar.htm
18. http://www.theaerodrome.com/aircraft/germany/aviatik_ci.php
19. http://www.theaerodrome.com/aircraft/austrhun/aviatik_di.php
20. http://www.flickr.com/photos/dschultz742/5002820534/in/photostream/
21. http://www.wwiaviation.com/gallery-aviatik.html
22. http://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25502.htm
23. http://foto-linner.blogspot.com/2008/12/aviatik-berg-d-i.html Aviatik D.I Fotodokumentation
24. http://www.wwiaviation.com/experimentals_austrian.html
25. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=28