Де Хевиланд DH.98 Москито / de Havilland DH.98 Mosquito је био британски двомоторни вишенаменски војни авион. Био је двосед пилот и навигатор. Упркос почетним губицима Москито је из рата изашао са просечно најмање изгубљених авиона типа бомбардер. Укупно је израђено 7.781 Москито авиона од којих 6.710 у току Другог светског рата. Користио се као: лаки бомбардер, ловац-бомбардер, ноћни ловац, морнарички јуришник и аеро фото извиђач а направљено је преко 40 различитих варијанти овог авиона. Производио се у Енглеској, Аустралији, Канади а после рата на основу лиценце се производио и у Чехословачкој.
Пројектовање и развој
На бази авиона DH-88 Comet, који је 1934. године освојио прво место на авио релију Лондон - Мелбурн, пројектантски тим де Хавиланда је 1938. године направио идејни пројект двомоторног борбеног авиона дрвене структуре који ће захваљујући минималној тежини и брзини бити неухватљив за противничке ловце. Међутим, руководство РАФ-а и Министарства ваздухопловства није прихватило овај пројект сумњајући у дрвену структуру авиона. У то време у Британији је било неколико двомоторних бомбардера потпуно металне конструкције: Blenheim, Whiley, Wellington и Hempden, па је дрвена конструкција авиона изгледала као ретроградни процес у авиоградњи. Без обзира на овакав став, руководство де Хавиланда (Geoffrey de Havilland) је месец дана после почетка Другог светског рата почелo рад на пројекту овог авиона o сопственом трошку а под руководством главног пројектанта Ерика Бишофа (Eric Bishop). Овај авион је касније познат под ознаком DH-98 москито.
Аеродинамичка шема овог авиона је била једноставна: чиста аеродинамичка линија, труп округлог попречног пресека, монокок конструкције потпуно израђене од дрвета и вишеслојне дрвене лепенке, крило конзолно кутијастог типа спојено са трупом на средини његове висине са два Ролс Ројс Мерлин 21 мотора, конструкција крила је такође од дрвета са оплатом од вишеслојне дрвене лепенке, глатких спољних површина и стајни трап увлачећи у гондоле иза мотора. Прототип овог авиона (W 4050) је полетео 25. новембра 1940. године. Првобитно је авион замишљен као лаки бомбардер без наоружања међутим у току коришћења то је постао вишенаменски авион са преко 40 различитих варијанти. Прототип авиона је на испитивању постигао брзину преко 600 km/h што је била већа брзина од ловаца Спитфајер и Харикен током Битке за Британију, носивост 450 kg, долет му је био близу 2.400 km, а плафон лета око 8.500 m. Прототип је био офарбан жутом бојом како би био уочљив да нa њега не би отварала ватру противавионска артиљерија и дежурни ловци. Прототип је сачуван до данашњих дана и налази се као експонат у de Havilland Aircraft Museum-у.
По својим карактеристикама овај авион је био јако пожељан РАФ-у па је одмах поручено 50 авиона од којих 10 извиђача, 10 бомбардера и 30 ловаца. Однос према дрвеној конструкцији авиона се променио с обзиром на ратне услове: алуминијум је био дефицитарна сировина а недостајало је индустријских радника металне струке, док је дрводељаца било на претек а њихова обука знатно лакша и бржа од металаца, утрошак енергије за производњу авиона металне конструкције је био знатно већи него за израду авиона од дрвета, ресурси металних авиона у ратним условима нису били дужи од авиона направљених од дрвета, авион од дрвета је био лакши од авиона металне конструкције па му је носивост била већа.
Технички опис
Де Хевиланд DH.98 Москито је средњокрили борбени (војни) авион дрвене конструкције са два мотора на крилима авиона. Труп авиона је елиптичног и кружног попречног пресека монокок конструкције.
За производњу авиона Москито користиле су се технике које су усавршене при производњи авиона Комета и Албатрос. Овај технолошки поступак је дефинисао главни пројектант фирме де Хавиланд инж. Артур Е. Хаг који је напусти фирму 1937. године али његове генијалне идеје које су коришћене за градњу авиона Албатрос су максимално искоришћене при пројектовању и производњи авиона Москито.
Труп авиона је био овалног попречног пресека, ширина трупа је износила 1,35 m, а висина 1,67 m (без пилотске кабине). Труп је имао седам рамова направњених од вишеслојне пресоване лепенке дебљине 9,5 mm и облоге која се састојала од два слоја вишеслојне лепенке дебљине од 4,5 до 6 mm између којих се по дужини трупа налазиле дрвене летвице које су давале трупу уздужну крутост. Повезивање елемената облога трупа авиона се обављао помоћу казенског лепка и месинганих завртњева за дрво, а импрегнација дрвених елемената се обављало формалдехидом. За убрзавање поступка сушења лепка користили су се инфрацрвени грејачи. Цео овај поступак се одвијао у специјалним алатима и пресама.
Труп авиона се формирао из две уздужне половине које су се формирале на посебним алатима у којима се врши спајање попречних рамова и облоге трупа. Ово спајање се врши помоћу лепка, завртњева за дрво од месинга о окова. За формирање трупа авиона користи се око 30.000 завртњева. Кроз тако формиране половине провлачиле су се по унутрашњим зидовима трупа све потребних инсталација а затим вршило њихово спајање. Спајање полутака трупа се обављало помоћу "мушког и женског ластиног репа" који се налазио на попречним рамовима, а онда су ови спојеви додатно појачавали вишеслојном лепенком. Пре него што се труп споји са крилом врши се завршна обрада спољне површине трупа, труп се облепи специјалним импрегнираним платном и премаже се са неколико слојева лака. Пошто крило пролази кроз средину трупа авиона, њихово повезивање се врши помоћу четири метална окова, а затим се монтира доњи део трупа између другог и трећег оквира. Улазни отвор у авион се налази на предњем доњем делу трупа у пределу пилотске кабине. За овај авион потпуно дрвене конструкције користи се металних делова (одливака, окова итд) у укупној тежини од 127 kg.
На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, посаду су обично сачињавали пилот и навигатор. Пилотска кабина је била нешто издигнута у односу на труп авиона што је посади обезбеђивало бољу прегледност околине авиона. Пилотска кабина је имала челични костур који је завртњима био причвршћен за труп авиона. У рамове костура су се уграђивали велики ветробрани, бочни прозори и провидни кров. Стаклене површине кабина су се састојале од два стакла између којих је био празан простор кроз који се удувавао топао ваздух који је спречавао замагљивање прозора кабине.
Иза пилотске кабине налази се бомбалук за смештај 4 бомбе са по 227 kg. Код извиђачких варијанти Москита уместо бомби у бомболук су смештани резервоари за гориво у циљу повећања долета авиона.
На кљуну бомбардерске верзије авиона се налазио прозор који је омогућавао лакше и прецизније бомбардовање. Код ловачкив верзија у кљуну су била смештена 4 митраљеза Браунинг калибра 7.7 mm а испод њих су се налазила 4 топа Хиспано Mk.II калибра 20 mm.
Код морнаричких авиона уместо ова четири топа налази се један топ калибра 57 mm, који се показао као одлично средство за напад на трговачке бродове или подморнице. За напад на ратне бродове Москито је користио или авио бомбе или је могао да понесе једно торпедо које се качило на носаче испод трупа авиона.
Код ноћних ловаца и морнаричких авиона типа Москито у кљуну се уместо 4 митраљеза уграђивао радар. Све у свему авион Москито је био изванредна платформа за уграђивање и ношење разноврсног оружја и извиђачке опреме.
Крила авиона Москито су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је дрвена а облога је нарочита сендвич израда између две вишеслојне лепенке дужином крила су биле постављене дрвене лајсне које су повећавале уздужну крутост крила. Оваква облога крила је била веома јака и омогућала је овом авиону велико специфично оптерећење које је проузроковано теретом који је могао да понесе као и велико g оптерећење које настаје у лету авиона, а уједно је смањила број попречних ребара крила без утицаја на витоперење.
Повезивање елемената облоге вршено је казеинским лепком са формалдехидом у пресама и месинганим завртњевина за дрво. Импрегнација формалдехидом је обезбеђивала да дрвена структура крила буде заштићено од микроорганизама и инсеката. Површина овако направљеног крила је била глатка и стварала минимални отпор при лету авиона.
Причвршћавање облоге за носећу конструкцију крила такође је вршено лепљењем казеинским лепком и завртњевима за дрво. Лепљење облоге крила вршено је у специјалним алатима и пресама. На крају поступка израде крила спољне површине крила (оне које долазе у контакт са ваздушном струјом при лету авиона) се прелепљују специјалном импрегнираном тканином и неколико пута премазано лаком.
Облик крила је трапезаст а нападна ивица је управна у односу на труп авиона. Технолошки крило је представљало једну целину, било је дебелог профила и било је потпуно завршено пре монтаже на труп авиона. Са предње стране крила су били причвшћени мотори Ролс Ројс Мерлин. Носачи мотора су направљени од танкозидих челичних цеви заварених аутогеним заваривањем. Капотажа мотора је била направљена од алуминијумског лима као и врата за затварање гондоле у коју се увлаче предње ноге стајног трапа. Између мотора и трупа авиона на предњој ивици крила су се налазили хладњаци за расхладну течност мотора. На излазној ивици крила су се налазила закрилца и елерони којима се управљало хидрауличним путем. Покретни делови крила (закрилца и елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена импрегнираним платном. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом запремине 2.450 литара направљених од дуралуминијумског лима а са унутрашње стране обложени самозаптивном гумом. У крилима је било довољно простора за смештај свих инсталација за управљање и контролу рада мотора и авиона. Испод крила су се налазили подвесни носачи на које су се могли прикачити спољни резервоари за гориво (2 х 227/454 литре), авио бомбе или невођене ракете ваздух земља/море. На крајевима крила су се налазила позициона светла.
Вертикални и хоризонтални стабилизатори су напављени као дрвена конструкција са облогом од вишеслојне дрвене лепенке. Носећи делови су направљени од сендвич дрвених елемената међусобно спојени казеинским лепком и месинганим заврњима за дрво. Облога је везана за дрвену конструкцију такође лепком и завртњима за дрво. За израду репног дела авиона је утрошно око 20.000 завртњева за дрво. Након причвршћавања дрвене облоге репног дела, све спољне површине су прелепљене импрегнираним платном пре фарбања комплетног авиона. Конструкција покретних делова кормило правца и кормило дубине су направљени од легуре алуминијума и пресвучене импрегнираним платном.
Стајни трап авиона Москито је класичан са две предње ноге и задњег точка који се налази испод репа авиона. Све гуме авиона су нископритисне и релативно великог пречника што омогућава авиону коришћење и лоше припремљених полетно слетних стаза. Предњи точкови су били опремљени хидрауличним кочницама а у ногама стајног трапа конструктивно изведене у облику виљушке су били уграђени уљни амортизери удара при слетању авиона. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле уназад у простор гондоле иза мотора уз помоћ хидрауличног уређаја, а задњи точак се такође у току лета увлачио у репни део трупа авиона. Гондола мотора су направљене од дрвета једино су врата која затварају простор у коме се налазе увучени точкови била од алуминијумског лима.
Погонска група авиона Москито су била два мотора Ролс Ројс Мерлин 12-то цилиндрични мотор V распореда цилиндара и течношћу хлађен. Како се развијао мотор Мерлин тако се и уграђивао у авионе Москито. Почело је са моделом 21 (1.460 KS) па преко модела 23; 25; 31; 33; 61; 72; 73; 76; 77; 113; до модела 114 (1.710 KS). Сви модели ових мотора су са редуктором, почетни модели су били без компресора а касније је у ове моторе уграђивани једностепени и двостепени турбо компресори. На вратило мотора су уграђиване трокраке металне елисе Хамилтон хидроматик са променљивим кораком. На морнаричке Москитосе торпедне авионе уграђиване су елисе са четири крака.
Варијанте
Бомбардерске варијанте. На основи прототипа бомбардера израђено је око 273 авиона B Mk-IV. Први лет био је у мају 1942. године. Могао је понети 4 бомбе (смештене у унутрашњем спремишту) од 227 kg и два додатна резервоара за гориво овешена на крилима. Уместо резервоара на носаче су се могле поставити две додатне бомбе. Mk-IX верзија је била способна за лет на већим висинама. Следи Москито Mk-XVI израђен у 1200 примерака који је могао понети 1816 kg бомби у унутрашњем спремишту.
Ловачке варијанте. Први Москито - ловац способан за ноћне летове је NF Mk-II. Израђен је у 466 примерака, а први лет имао је у јануару 1942. године. Био је наоружан са четири топа калибра 20 mm смештених у предњем доњем делу трупа и четири митраљеза од 7,7 mm смештених у носу авиона. Од 97. примерка уграђује се радар и настаје нова верзија NF Mk-XIII. Израђено је 270 авиона верзије NF Mk-XIII. Радар смештен у носу авиона делио је простор са митраљезима. Остали ноћни ловци са мањим изменама били су Mk-XV, Mk-XVII, Mk-XIX и Mk-30. После рата израђене су још две верзије, NF Mk-36 покретана са Мерлин 113/114 моторима и NF Mk-38 са британским радаром.
Ловачко-бомбардерске варијанте. FB Mk-VI ловац-бомбардер, је верзија направљена у 2718 примерака. Први лет био је у фебруару 1943. Могао је да носи две бомбе од 230 kg у простору за бомбе и две овешене о крила. Од 1944. године авиони са уграђеним носачима за осам ракета коришћени су у нападима на бродове. FB Mk-XVIII је још једна верзија ловца-бомбардера. Био је опремљен топом од 57 mm и шест противтенковских топова мањег калибра са могућношћу појединачног и аутоматског испаљивања смештених у носу, поред два митраљеза од 7,7 mm.
Извиђачка и аерофото извиђачка варијанта. Први авион Москито намењен извиђачким активностима је и уједно први оперативни авион овог типа носио је ознаку RF.Mk.I. Каснијим усавршавањем и додавањем фото камера добијени су модели PR.Mk.II намењени аерофото извиђању. За потребе Америчког ратног ваздухопловства (USAF) развијен је москито за аерофото извиђање са великих висина који је добио ознаку PR.Mk.XVI.
Морнаричке и извиђачке варијанте. Москито TR Mk-33s је авион прилагођен за потребе морнарице, израђен у 50 примерака. Ради заузимања што мање простора имао је преклопна крила, радарску куполу на носу и носаче за торпеда на трупу. Москито TR Mk-37s је исти авион са уграђеним побољшаним радаром. Морнарица је такође користила TT Mk-39 за вучу мета. РАФова верзија TT Mk-35, која је била намењена такође за вучу мета, је била последњи Москитов авион у оперативној употреби и приземљен је 1956. године.
Техничке карактеристике
оОпште
намена =вишенаменски авион
посада =2
број путника =0
порекло =Велика Британија
произвођач =de Havilland Aircraft Company
први лет =25.11.1940.
почетак производње =1940 до 1950.
уведен у употребу =15.11.1941.
повучен из употребе =1955. РАФ
статус =неактиван
први корисник =РАФ
број примерака =7.781
Димензије
дужина =13,57 m
размах крила =16,52 m
висина =5,30 m
површина крила =42,18 m2
Маса
маса празан =6.490 kg
маса полетна =8.210 kg
Погон
КЕМ =2 х Rolls Royce Merlin
КЕМ снага =1.280 kW
КЕМ снагаКС =1.740 KS
Перформансе
брзина максимална =668 km/h
долет =2.400 km
плафон лета =11.000 m
брзина пењања =840 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
4 x Hispano MkII топ калибра 20 mm
4 x Browning митраљез калибра 7,7 mm
1 х топ калибра 57 mm
1.800 kg бомби
8 х ракете ваздух земља/(море) HVAR 127 mm, подвешане испод крила
Земље које су користиле Авион
Аустралија
Белгија
Бурма
Канада
Кина
Чехословачка
Доминиканска Република
Француска
Израел
Нови Зеланд
Норвешка
Пољска
Јужноафричка република
Совјетски Савез
Шведска
Турска
Велика Британија
Сједињене Америчке Државе
Југославија
Оперативно коришћење
Авион Москито се производио у периоду од 1940 до 1950. године, а производи се у Енглеској, Канади и Аустралији, а после рата по лиценци и у Чехословачкој. Укупно је произведено 7.781 авион од чега у Канади и Аустралији 1.342 авиона. Авион Москито је нашао веома широку промену, користио се као: лаки бомбардер, ловац-бомбардер, дневни ловац, ноћни ловац, извиђач и аеро фото извиђач, поморски јуришник, торпедни авион, поморски извиђач и патролни авион као и противподморнички авион.
Авион је направљен на основу концепције брзи бомбардер кога не могу пресретати противнички ловаци. Да је ова концепција била исправна показало се у току рата да је изгубљен један москито на 2.000 летова, мада у почетку примене резултат није био тако добар. Први авиони москито уведени у наоружање Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) би ли су извиђачи PR Mk I. Они су 13. јула 1941. упућени у стратешку фотоизвиђачку јединицу 1 (No 1 PRU) у бази Бенсон. Два месеца касни су бачени у ватру – први задатак за москито био је извиђачки лет од луке Брест на југу до границе Француске. Брзи авион показао се добро заштићеним од пресретања. Месецима су летели на дрске и високо ризичне задатке без губитака, до децембра 1941, када су немачки противавионци оборили први москито код Бергена у Норвешкој.
Ноћни ловци NF Mk II са радаром AI Mk IV били су у првој половини 1942, коришћени за одбрану Велике Британије, када су бомбардери Луфтвафе улазили готово сваке ноћи у ваздушни простор изнад острва.
Бомбардери B Mk IV извели су први борбени задатак 31. мај 1942. године. У почетку су носили четири бомбе од 113 kg. Накнадно су модификовани за четири бомбе од 226 kg (по две у бомболуку и две на поткрилним носачима), које су постале стандардни борбени терет бомбардерских москита.
Од лета 1944. ноћни ловци летели су изнад Западне Европе на задацима заштите савезничких инвазионих снага, а изнад Британије пресретали су летеће бомбе V-1. Захваљујући својој брзини и долету, москито се веома успешно користио као ловац за пресретање летећих бомби V1. Москитоси су у току рата оборили око 600 ових бомби.
Последњих месеци рата ноћни ловци москитоси штитили су ваздушни простор изнад територија под контролом Немаца коју су бомбардовали савезнички бомбардери. Кружили су изнад аеродрома Луфтвафе и у заседи чекали полетање ловаца. Једна од храбрих тактика, примењивана још од 1942, би ли су продори у дубину противника са појединачним авионима у слободном лову.
Један од најпознатијих подвига изведених са Mk VI било је ослобађање 700 затвореника из Амијена 19. фебруара 1944. године. Авиони москито срушили су зидове затвора прецизним бомбардовањем. У зидовима високим 6 метара и дебелим 90 cm бомбе су отвориле пролазе кроз које је 255 затвореника изашло на слободу. У тој акцији бомбе су убиле 50 Немаца. Слично овој операцији, током рата су изведени напади на седиште Гестапоа у Ослу, Хагу и Копенхагену.
Крај Другог светског рата није био крај борбене службе москита. Због тензија на Далеком истоку од новембра 1945. ти авиони коришћени су за извиђачке задатке изнад Кине и Камбоџе и за борбене задатке против гериле у Индонезији. Од јуна 1948. до децембра 1955. британски сквадрони извиђача и ловаца бомбардера москито учествова ли су у борбама у Малаји. Средином педесетих тај авион се користио у сузбијању пиратерије око Борнеа и обезбеђењу нуклеарног полигона на Божичним острвима. Влажна клима са високим температурама постала су ограничавајући фактор у примени ових авиона у области Јужног Пацифика, Бурме и Индокине. Наиме, због бурења дрвене структуре авиона и лепка буквално је долазило до распадања авиона москито у лету због чета су повучени из ових области.
Преостали авиони наставили су да служе за помоћне задатке, пре свега, за вучу мета за гађање против ваздушне одбране и метеоролошка извиђања, све до прве половине шездесетих.
Авион "Москито" у Југославији
Представници ваздухопловно-техничке управе ЈРВ боравили су 1951. године у Великој Британији ради конкретних преговора око набавка авиона. Тада је постигнут договор о испоруци већег броја авиона де Хевиленд Москито (Москито - комарац). Испоруке су требале да уђу у оквир МДАП система западне војне помоћи (енгл. MDAP - Mutual Defence Aid Programme - програм за заједничку одбрану) у који је Југославија укључена потписом пакта о војној сарадњи (енгл. Military Assistance Pact) 14. новембра 1951. године у Београду. Москитоси су почели да пристижу у Југославију, чак и пре званичног отпочињања испорука технике кроз систем МДАП. Ваздухопловни опитни центар ЈРВ у Батајници добио је почетком 1952. године ради испитивања по један примерак авиона Москито варијанти Мк. 38 и Мк. 6. Мерење перформанси и испитивање понашања у лету вршено је на Мк. 38 (евид. бр. 8045) током марта и априла, а на Мк. 6 (евид. бр. 8064) од маја до јула исте године.
Москито, као у исто време набављени Репаблик F-47D Тандерболт, замењују застарелу совјетску технику: први бомбардере Петљаков Пе-2, а други читаву гаму осталих типова. Увођењем ових авиона створени су повољни услови за обуку ваздухопловних јединица, посебно у летењу у сложеним метео условима и ноћу. Авионима Москито пренаоружана је комплетна 32. Ваздухопловна дивизија из Загреба. Дивизија је у свом саставу имала 88. и 109. пук који су, дотада, били наоружани са Пе-2. За опремање ове дивизије, авионе Москито прелећу директно у Загреб током 1952. године британски пилоти. Поред ове дивизије Москитосе добија нови 184. извиђачки пук. Овај пук формиран је 12. фебруара 1952. године на Аеродрому Плесо од расформираних 184. пука лаких ноћних бомбардера наоружаних са По-2 и 715. самосталне извиђачке ескадриле, наоружане са Пе-2.
184. пук потчињен је команди III ваздухопловног корпуса. Москитосе је добио и 97. пук из састава 21. мешовите дивизије за подршку Ратне морнарице у Земунику. 97. пук је, такође, био опремљен са Пе-2. Његова 3. извиђачка ескадрила прва је у оквиру пука примила Мк. 38. Остале две су добиле Мк. 6. Међутим целе 1952. године 97. пук није био борбено способан због преобуке, са изузетком 3. извиђачке ескадриле, која је већ била оспособљена за извиђање под повољним метео условима. У оквиру овог пука на авионима Москито вршена је и обука официра Ратне Морнарице.
Током 1953. године авиони Москито учествују у низ занимљивих задатака: дејствују у близини границе совјетских сателита као одговор на провокације. Марта месеца Москитоси 97. пука, заједно са F-47D из 172. пука, прелећу у Титоград одакле врше почасну пратњу брода којим се Маршал Тито враћао из званичне посете Великој Британији. Провера оспособљености јединица опремљених авионима Москито извршена је на великом маневру одржаном на ширем подручју хрватског Загорја септембра 1953. Иако су половином те године у Југославију стигли први војни млазни авиони Рипаблик F-84G Тандерџет и Локид Т-33А авиони типа Москито и F-47D чинили су основну ударну снагу у том периоду.
За време Тршћанске кризе, извиђачки пукови наоружани са Мк. 38, били су очи целокупних снага ЈНА окренутих ка Италији. Набавком 22 малазна извиђача типа Локид RT-33A преоружава се 103. извиђачки пук током 1956. године, а све своје авионе Москито предаје другим пуковима. Током те године пук лети са оба типа авиона истовремено. 154. завод за оправку авиона (нешто касније преименован у ваздухопловни завод „Змај“) у Великој Горици, 13. јануара 1955. извршио је своју прву ревизију авиона Москито. Исте године извршена је и ревизија првих авиона Москито у фабрици авиона Утва у Панчеву. Било је много тешкоћа јер није било пратеће техничке документације, па су на пример геометрија и профил крила мерени са авиона. Нова изненађења дошла су 1956. године, настала пре свега војном интервенцијом Совјетске Армије у Мађарској. Авиони Москито 32. дивизије и 184. пука ангажовани су у то критично време на заштити границе као и праћењу „мађарских догађаја“ због чега је извршен већи број задатака. Крајем 1956. године 109. пук ове дивизије почиње преоружавање на други тип авиона и постаје ловачки.
У току 1960. године 184. пук расходује своје Мк. 38. Тиме престаје употреба ове верзије у Југославији. Нешто раније 1958. године формирана је 16. Извиђачка ескадрила за потребе ПА артиљерије у Задру. Њен главни задатак био је извиђање на мору и вуча мета за потребе школског центра ПАА у Задру. Ова ескадрила је летела са последњим примерцима авиона Москито: 9 Мк. 6 и 2 Мк. 3 све до њиховог потпуног повлачења из употребе 1963. године. У саставу Југословенског ратног ваздухопловства било је укупно 143 авиона типа Москито; 60 авиона варијанте NF Мк. 38 (ови авиони су означени са евиденцијским бројевима у распону од 8001 до 8060), 77 авиона варијанте FB Мк. 6 (били су означени у распону од 8061 до 8143) и 3 Т Мк. 3. Осим ових три Мк. 3, у Југославији је преправљено још девет Москитоса за тренажну употребу.
Види још
- Бристол Бленим Mk I
- Авро Ансон
- Петљаков Пе-2
- Икарус 214
- F-84 тандерџет
- P-38 Лајтнинг
- Рогожарски Р-313
- Змај Р-1
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- N.A., Mosquito in action Part 1., Aircraft No 127, Squadron/signal publications, Carrollton TX USA, ISBN 0-89747-285-3
- N.A., Mosquito in action Part 2., Aircraft No 139, Squadron/signal publications, Carrollton TX USA, ISBN 0-89747-303-5
- Радић, А., Вишенаменски авион Москито - Борбени комарац. стр. 27-32, магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 40, Београд, 15. април 2010.
- Шекуларац, А., Дрвено чудо из Енглеске, Аеромагазин бр. 47, стр.32-33, Београд,
- Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., ISBN 978-86-83395-36-1
Спољашње везе
- http://www.warintheskies.com/aircraft/mosquito.html
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/dh98.html
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=126
- http://www.historynet.com/the-miraculous-mosquito.htm
- http://www.aviation-history.com/dehavilland/mosquito.html
- http://forum.valka.cz/topic/view/8628#225606
- http://forum.valka.cz/topic/view/63185#225595
- http://www.warbirdsnews.com/warbirds-news/worlds-flying-mosquito-flew-today.html
- http://www.militaryaviationmuseum.org/Mosquito.html
- http://www.dehavillandmuseum.co.uk/aircraft/de-havilland-dh98-mosquito-prototype/
- http://www.warbirdalley.com/mossie.htm
- http://www.airforce.gov.au/raafmuseum/exhibitions/restoration/dh_98.htm
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_dh98_en.php#startanker
- http://www.vulcantothesky.org/news/723/82/DE-HAVILLAND-DH-98-MOSQUITO.html
- http://www.aviastar.org/air/england/havilland_mosquito.php
- https://old.hermannkeist.ch/propeller-a-d/de-havilland-dh-98-mk-lv-mosquito.html
- http://www.warbirdrestoration.co.nz/past.html#ka114
- http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12334.0.html
- http://www.mycity-military.com/Avioni/Moskito-u-jugoslovenskom-naoruzanju-2.html