Девоатин D.1/Dewoitine D.1 је француски ловачки авион развијен између два светска рата. Авион је први пут полетео 1922. године. Производио се од 1922 до 1926. године и то у матичној фирми Девоатин у Француској и по лиценцама у италијанској фирми Ансалдо и чехословачкој Шкода. Авион је летео под заставом Француске, Италије, Швајцарске, Јапана и Југославије.
Пројектовање и развој
Авион Девоатин D.1 је пројектовао инжењер Емил Девоатин као први авион од како је основао властиту фирму за пројектовање авиона CAED (фр. Constructions Aeronautiqes Emile Dewoitine) октобра месеца 1920. године. Био је једноседи ловац парасол конципиран још 1919. године и требало је да замени ислужене ловце заостале иза Првог светског рата. Први прототип је полетео 18. новембра 1922. године. У току пројектовања авион је претрпео две значајне измене, које су означене као D.1bis и D.1ter овај други модел је прихваћен за серијску производњу као модел из 1924. године. Родоначелник је читаве серије ловачких авиона од D.1 до Девоатин D.27.
Технички опис
Авион Девоатин D.1 је једнокрилни - висококрилац, једносед, металне конструкције, са по две косе упорнице на сваком крилу. Крило је било четвртастог облика металне конструкције од дуралуминијума пресвучено платном. Труп авиона је такође био металне конструкције (дуралуминијумске цеви спојене закивцима) и обложен дуралуминијумским лимом. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина. Авион је у кљуну имао течношћу хлађен линијски мотор V распореда цилиндара Hispano-Suiza 8Fb снаге 300 КС. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака. Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Амортизација стајног трапа је била помоћу гумених ужади (сандова). Хладњак течности за хлађење мотора је био причвршћен за непоктретан део ногу стајног трапа и био је у облику ваљака. Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика.
Техничке карактеристике
Опште
име = Девоатин D.1
намена = ловачки авион
посада = 1 члан
порекло = Француска
произвођач = Dewoitine Француска, Ансалдо Италија и Шкода Чехословачка
први лет = 1922.
почетак производње = 1924.
уведен у употребу = 1924.
повучен из употребе = 1937.
статус = неактиван
први корисник = Француска морнарица
број примерака = 201
Димензије
дужина = 7,50 m
размах крила = 11,50 m
висина = 2,75 m
површина крила = 20,00 m2
Маса
маса празан = 820 kg
маса полетна = 1.240 kg
Погон
КЕМ = 1 x Hispano-Suiza 8Fb
КЕМ снага = 1 x 220 kW
КЕМ снагаКС = 1 х 300 KS
Перформансе
брзина максимална = 255 km/h
долет = 400 km
плафон лета = 8.000 m
брзина пењања = 450 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан:
2 x митраљез Vickers 303, калибра 7,7mm (напред фиксни којима гађа пилот кроз обртно поље елисе)
Корисници
Оперативно коришћење
Неколико земаља је користило авион Д.1 то је пре свега била Француска која је за своју морнаричку авиацију наручила 40 примерака ових авиона, од чега је 15 авиона служило на носачу „Берн“. Швајцарска је купила 2 примерка а Јапан и Италија по један примерак. Италијанска фирма Ансалдо је купила лиценцу за производњу ових авиона и произвела је 112 комада који су представљали окосницу ловачке авијације Италије до 1929. године. Авион произведен у Италији имао је назив Ансалдо AC2 на тај начин је Италија постала највећи корисник авиона Девоатин D.1.
Оперативно коришћење у Војном ваздухопловству Краљевине Југославије
Југославија је купила 45 примерака ових авиона, један из пред серије модел 1924. година који је био на испитивању у ВВ и 44 серијски произведена примерка који су испоручивани у току 1925. године а у оперативну употребу су ушли у току 1926. године.[3]
Авиони су били у саставу 101.102.103 и 104. ескадриле стациониране на аеродрому у Земуну и 107 и 108. ескадриле стациониране на аеродрому у Загребу. У току експлоатације ових авиона је констатовано да су авиони из серијске производње били лошији од демонстрационог примерка на основу кога је авион изабран.
Након неколико несрећа са овим авионом, на захтев команде ВВ КСХС инж. Душан Станков извршио је 1929. године детаљну ревизију статичког прорачуна, пројектовао нови хоризонтални стабилизатор, дотерао центражу авиона и извршио одређена појачања структуре авиона. Обиман посао модификације авиона Девоатин D.1 извршио је земунски Икарус. Није тачно утврђен број овако модификованих авиона али према неким проучавањима тај број је износио око 37 авиона. Мада је значај авиона Девоатин D.1 умањен увођењем у наоружање ловачких авиона Авиа BH-33 он се у наоружању ВВ КСХС одржао све до 1937. године као авион за обуку и тренажу пилота у акробатским летовима.
Види још
Литература
1. Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. Нови Сад: Ваздухопловни гласник.
2. Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације : [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
3. Петровић, Огњан (2000) (на ((sr))). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN: 1450-684X.
4. Петровић, Огњан (2004) (на ((sr))). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004. ISSN: 1450-684X.
5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
6. Вељовић, Живојин (1972) (на ((sr))). Пет деценија Змаја. Земун: ИПМ Змај.
7. Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
8. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Спољашње везе
1. http://www.airwar.ru/enc/fww1/dewd1.html
2. http://www.aviastar.org/air/france/dewoitine_d-1.php
3. http://airbuz31.unblog.fr/2010/03/07/dewoitine-d1/
4. http://web.archive.org/20100522231425/airbuz31.unblog.fr/2010/03/07/dewoitine-d1/|archivedate = 22. 5. 2010.
5. http://www.aircraft-manuals.com/dewoitined1.html
6. http://scr.digital.nb.rs/document/P-2484-1928
7. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/jkrv/yugo_af1_hist_orbat39.htm
8. http://crimso.msk.ru/Site/Crafts/Craft30705.htm