Савоја Маркети SM.79 / Savoja Marketi SM.79 (ита.. Savoia Marchetti SM.79 Sparviero) је италијански вишенаменски тромоторни авион, са четири или пет чланова посаде кога је пројектовао инж Алесандро Маркети (Alesandro Marchetti) 1934 године. Изведен је из путничког авиона (за 8 путника), иако је првобитно конструисан као торпедни бомбардер SM.79 је најчешће коришћен за класичне бомбардерске задатке и тако постао најбољи италијански средњи бомбардер у Другом светском рату. Без сумње овај авион је стекао репутацију која га је издвајала од остатка италијанских оружаних снага. У својој основној улози овај авион је спадао у сам светски врх торпедних бомбардера који су се у то време налазили у употреби у авијацијама широм света. Током свога века употребе овај авион се успешно користио као дневни и ноћни бомбардер, торпедни бомбардер и путнички или транспортни авион.
Пројектовање и развој
Први прототип овог авиона (путничка варијанта) полетео је крајем 1934. године. Радило се о брзом тромоторном путничком авиону који је побеђивао на многим ваздухопловним тркама које су се одржавале широм света и који је поставио нове брзинске и друге рекорде. Овим авионом је постављено 26 разних рекорда у авијацији. Његова конструкција од челичних цеви, шпер плоче и платна представљала је заштитни знак компаније која га је произвела. Овакав избор материјала, који се у ери пројектовања авиона са потпуно металном конструкцијом сматрао застарелим, омогућавао је масовну производњу у условима несташице основних сировина (алуминијума) изазване ратним стањем. У поређењу са другим моделима овај авион је имао веома оптерећено крило због чега су му биле неопходне дуге писте за полетање. Квалитет и слава које је постигао овај путнички авион нагнало је Министарство ваздухопловства Италије да затражи од фирме Савоја Маркети да направи бомбардерску варијанту овог авиона, што је она и учинила.
Први прототип SM.79 (војна варијанта) је полетео 2. септембра 1935. године. Његову погонску групу чинила су три мотора Алфа Ромео 126 RC.34 од по 750 KS зато што је италијанско краљевско ратно ваздухопловство (итал. Regia Aeronautica) дало предност тромоторној у односу на двомоторну варијанту. Током девет година произведено је око 1.300 комада. Авион је могао да понесе 1.250 kg бомби у трупу али је касније носивост повећана додавањем спољних носача за две тешке бомбе или за два торпеда као што је то био случај код модела SM.79-II и SM.79-III.
Октобра 1939. године. Италијанско ратно ваздухопловство је добило нову верзију овог бомбардера са ознаком СМ.79-II који су били опремљени јачим моторима Пјађо или Фијат од по 1.000 KS и која је постепено увођења у наоружање њених бомбардерских ескадрила. Ова верзија је са укупно 1.200 произведених комада била најбројнија која се налазила у оперативној употреби. Поједини примерци ове верзије били су наоружани фиксним топом калибра 20 mm у грби изнад пилота док је позиција леђног стрелца била укинута.
Технички опис
Авион Савоја Маркети SM.79 је једнокрили, нискокрилни, вишеседи тромоторни авион мешовите конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека.
Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним радијалним деветоцилиндричним мотороима смештним на кљуну и крилима авиона, Alfa Romeo 128-RC 18 снаге 642 kW или Јункерс Јумо 211 а каснији модели Piaggio P.XI RC40 снаге 735 kW. На вратила мотора су биле причвршћене металне трокраке вучне елисе променљивог корака. Мотори су обложени НАЦА прстенима ради ефикаснијег хлађења.
Носећа структура трупа авиона је била направљена као заварена решеткаста конструкција од високо легираних хром молидбен челика високе чврстоће. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилу авиона. и то на месту између трупа и крилних мотора. Резервоари за уље су се налазили иза мотора у носу авиона.
Авион SM.79 је имао карактеристичну грбу иза пилотске кабине у којој је био смештен фиксни тешки митраљез усмерен унапред којим је управљао пилот, као и леђни стрелац са покретним митраљезом. Због свог специфичног изгледа авион је добио надимак „Проклети грбавац“ (итал. Gobbo Maledetto). Упркос свом незграпном изгледу и застарелој конструкцији од челичних цеви и платна SM.79 је био робустан и поуздан више-наменски средњи бомбардер чији је учинак током Другог светског рата био веома значајан. Због класичне конструкције трупа (челична конструкција обложена платном) авион је био отпоран на стрељалку и противавионску ватру. Трпео је знатна оштећења а поправак је био лакши и у оперативним условима у односу на авионе са монокок конструкцијом.
Посаду овог авиона чинило је пет чланова. Пилот и копилот који су били смештени у пилотској кабини. У кабини иза пилота налазили су се радио-оператер и ваздухопловни инжењер који су на смену руковали митраљезима на леђној и бочној позицији. Одмах иза кабине посаде је био простор за смештај бомби бомбалук који је имао носач бомби које су у току лета биле у усправном положају са упаљачима окренутим на горе. Бомбардер се налазио у посебној избочини на трбуху авиона која се налазила непосредно иза врата бомбалука. Њему су на располагању поред нишанске справе и летачких инструмената били и управљачке команде кормилом правца као и аутоматска камера за фотографисање резултата бомбардовања.
Крила су била дрвене конструкције, трапезастог облика са три рамењаче обложена дрвеном лепенком (шпер плочом), а завршавала су се полукругом. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су била дебелог профила па се у њих без проблема могли сместити резервоари за гориво и остали неопходни уређаји. Нападна ивица крила је између трупа и мотора била управна на осу авиона а од мотора ка крајевима крила је била благо закошена ка репу авиона. Предкрила и закрилци су били металне конструкције и облоге.
Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су биле направљене као металне конструкције пресвучене импрегнираним платном. Фиксни делови репних крила и вертикални стабилизатор су били додатно укрућени упорницама труп-хоризонтално репно крило-вертикални стабилизатор-хоризонтално репно крило-труп.
Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама у облику виљушке, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора. Увлачење ногу стајног органа се остваривао помоћу хидрауличног уређаја.
Варијанте авиона Савоја Маркети SM.79
- SM.79 - прототип
- SM.79-I - први модел у производњи
- SM.79-II - торпедни-бомбардер, тромоторац, мотор Пијађо P.XI
- SM.79B - двомоторна верзија за извоз
- SM.79JR - верзија за Румунију, два мотора Јункерс Јумо 211
- SM.79-III - унапређени модел торпедног-бомбардера
- SM.79C - ВИП транспортна верзија
- SM.79K - верзија за Југославију
- SM.79T - далекометна ВИП транспортна верзија
Техничке карактеристике
Опште
име = Савоја Маркети SM.79
намена = бомбадер, торпедни бомбардер
посада = 4 до 5 чланова
број путника = 8
порекло = Италија
произвођач = СИАИ-Маркети
први лет = крајем 1934.
почетак производње = 1936. до 1945.
уведен у употребу = 1936.
повучен из употребе = 1952.
статус = неактиван
први корисник = Италијанско ваздухопловство
број примерака = 1.240
Димензије
дужина = 15,60 m
размах крила = 21,18 m
висина = 4,10 m
површина крила = 61,00 m2
Маса
маса празан = 6.800 kg
маса полетна = 10.500 kg
Погон
КЕМ = 3 х Алфа Ромео 128-RC 18
КЕМ снага = 3 x 642 kW
КЕМ снагаКС = 3 x 873 KS
Перформансе
брзина максимална = 430 km/h
долет = 3.300 km
плафон лета = 7.000 m
брзина пењања = 335 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
2 x митраљеза Browing калибра 7,92 mm, / 1 х топ MG 15 калибра 20mm,
1 х митраљез Lewis калибра 7,7 mm,
1.250 kg слободно падајућих бомби или 2 х торпеда Ø450 mm
Земље које су користиле Авион SM.79
Краљевина Италија
Бразил
Ирак
Румунија
Мађарска
Шпанијa
СССР
Краљевина Југославија
Нацистичка Немачка
Независна држава Хрватска
Уједињено Краљевство
Либан
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Први авиони су испоручени на оцењивање 12 шторму италијанског ваздухопловства почетком 1936 године. После успешних испитивања и повољне оцене авион SM.79 је постао оперативан 1 маја исте године. Прави тест у ратним условима за SM 79 је уследио почетком шпанског грађанског рата, када је првих шест авиона послато да се бори на страни фашиста. До почетка 1937. је било већ 15 авиона у Шпанији, а до краја грађанског рата је укупно прошло кроз јединице 99 авиона од којих је 19 изгубљено у разним несрећама. Задовољна постигнутим резултатима Региа Аеронаутица је до почетка Другог светског рата опремила 14 штормова са укупно 612 авиона
Пред сам почетак другог светског рата у наоружање је почела да улази побољшана верзија позната под ознаком SM 79II. Највећа разлика је било кориштење јачих мотора Piaggio P.XI RC40 са 1000 KS, и ова верзија је била главни „радни коњ“ италијанског ваздухопловства у другом светском рату. Крајем 1942 године се појављује верзија SM 79III која је углавном служила као торпедни бомбардер, због чега је уклоњен подтрупни митраљез калибра 12.7 mm и гондола за бомбардера, што је као последицу имало повећање максималне брзине на 460 km/h упркос коришћењу слабијих мотора. Такође је фиксни митраљез замењен немачким топом MG151 калибра 20 mm.
Посаде су са овим авионима извеле велики број бомбардовања и укупно до септембра 1943. године (до капитулације фашистичке Италије) потопиле 86 трговачких бродова са укупно 697.000 t депласмана. Оштећено је и неколико ратних бродова, али ни један није потопљен.
Након Другог светског рата преостали авиони овог типа су се користили као транспортни или путнички авиони.
Авион Савоја Маркети SM.79 у Југославији
Након краћих преговора лета 1939. Југославија је поручила 45 тромоторних бомбардера SM.79 I, са моторима Алфа Ромео 126 RC.34K снаге 750 KS, које су испоручени већ до краја године. Ови авиони су имали званичну ознаку SM.79 К (извозни за Југославију) мада је на добром делу испоручених авиона биле ознаке Ратног Ваздухопловства Италије RA (Regia Aeronautica), тако да кад су дошли у Југославију ове ознаке су префарбане а то је био један од доказа да су испоручени авиони из опреативне употреба. Други доказ ове тврдње је кратак рок испоруке ових авиона а трећи је јер се у то време у RA вршила замена авиона SM.79 I, авионима SM.79 II са снажнијим моторима (Пјађо или Фиат) и већом носивошћу бомби.
Њима су, пред избијање Априлског рата били опремљени, Седми бомбардерски пук (66. и 67. бомбардерска група) из састава Четврте ваздухопловне бомбардерске бригаде и 81. самостална бомбардерска група, свака са по 15 авиона. Међутим, најмање три авиона је изгубљено у удесима пре почетка рата. Према класификацији ВВКЈ ови авиони су били означени евиденционим бројевима од 3701 – 3745.
Седми бомбардерски пук, који је био сачињен од 66. бомбардерске групе, стациониране на ратном аеродрому Прељина код Чачка и 67. бомбардерске групе, стациониране на аеродрому Добрић код Пожеге, био је наоружан са укупно 26 бомбардра Савоја Маркети SM.79К.
Током 6, 7. и 8. априла, почетком немачке инвазије на Југославију, бомбардери 66. бомбардерске групе успешно су напали више непријатељских циљева. У северној Албанији бомбардовани су италијански војни аеродроми у околини Скадра, као и мостови на Дриму и Бојани, у склопу подршке офанзиви југословенске Треће армије. Такође су нападнуте и немачке оклопне колоне у рејону Криве Паланке, Страцина и у Качаничкој клисури. На бомбардеру SM.79К, за време Априлског рата летео је једини командант ваздухопловне бригаде који је учествовао у ратним дејствима. У питању је командант Четврте ваздухопловне бомбардерске бригаде, пуковник Петар Вукчевић, који је предводио 66. бомбардерску групу у нападима на непријатељске циљеве.
67. бомбардерска група је због издајства била онемогућена да дејствује против непријатељских циљева. Њено људство је током Априлског рата покушало да прелети са 5 авиона у СССР, али су само 3 авиона стигла на свој циљ и тамо убрзо укључени у састав Совјетског ваздухопловства.
81. самостална бомбардерска група, која је била стационирана на аеродрому Оријеш код Благаја, била је наоружана са 14 бомбардера SM.79К. Ова бомбардерска група је по избијању рата бомбардовала Задар, Драч и комуникацију Скадар-Подгорица. После усташке побуне од 10. априла 1941. године група се распала.
Преостали бомбардери Седмог бомбардерског пука и 81. самосталне бомбардерске групе су после више прелета на друге аеродроме завршили на аеродрому у Никшићу одакле су учествовали у евакуацији краља Петра II Карађорђевића и других високих државних званичника у Грчку. У једном тренутку се на грчком аеродрому Парамитја налазило чак 44 авиона ВВКЈ, али је већина уништена у немачком нападу. Међу авионима који нису оштећени у нападу налазило се 3-4 бомбардера Савоја-Маркети. На Блиски Исток су прелетеле 4 наше Савоје са Евид. бројевима 3702, 3712, 3713 и 3714. Ови авиони су једно време коришћени у 117 сквадрону РАФ-а где су добили и ознаке АX 702-705.
Након капитулације Краљевине Југославије Немци су на Мостарском аеродрому затекли један бомбардер SM.79К у летном стању, који је предат на употребу тек формираном ратном ваздухопловству НДХ. Мађари су запленили један авион, као и Италијани. Авион SM.79К који је доспео у ЗНДХ је јула месеца 1941. године увршћен у јединице 1. зракопловне скупине у Загребу а већ 4. августа коришћен је у борбеним дејствима против партизана све до 22. августа 1942. године када је оборен ватром са земље у Вуковском Пољу. Посада мајора Адум Ромеа (иначе команданта 51 ловачке групе 6 ловачког пука у Априлском рату, који се неславно показао) је преживела и била је заробљена.
У завршним операцијама за ослобођење земље заробљен је један авион Савоја Маркети SM.79 који је коришћен у јединицама РВ Југословенске Армије све до 1947. године.
Преживели авиони Савоја Маркети SM.79
До данас су сачувана два авиона Савоја Маркети SM.79 и оба су музејски примерци који се налазе у следећим музејима:
- Museo Storico dell' Aeronautica Militare Italiana at Vigna di Valle, Italia (музејски примерак)
- Museo dell'Aeronautica Gianni Caproni" at Trento, Italia (музејски примерак).
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941 - 1943, ВИИВЈ, Београд, 1998.
- Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=80
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/sm79.html
- http://www.aviation-history.com/savoia-marchetti/sm79.html
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_savoia_sm79_dt.php
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=294
- http://www.museocaproni.it/index.php/de/collezioni-de/208-savoia-marchetti-de/705-savoia-marchetti-sm-79-de
- http://www.grafasdiving.gr/nauagia2.php?lang=en&id=56
- http://www.parow-info.de/Einheiten/SM79.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=3324.0;wap2
- http://www.finn.it/regia/html/seconda_guerra_mondiale03.htm
- http://www.aeroclubmodena.it/2012/03/savoia-marchetti-s-m-79-il-gobbo-maledetto/
- http://aviationarchaeology.gr/?p=395