Хокер Фјури / Hoker Fjuri (енг. Hawker Fury) је енглески једномоторни, једноседи, двокрилни авион, мешовите конструкције (метал-дрво-платно) који се користио као ловац, између два светска рата. Производила га је енглеска фирма Хокер еркрафт (енг. Hawker Aircraft), а пројектовао га је Сидни Кам (енг.Sudneu Camm) са групом сарадника. Укупно је произведено 275 примерка. По лиценци се овај авион производио и у нашим фабрикама Икарус и Змај из Земуна. У историју је ушао као први Британски авион који је летео 200 миља/сат.
Пројектовање и развој
Појава мотора са компресором, 1928. – 1929. године, учинила је све ловачке авионе опремљене моторима без компресора преко ноћи застарелим. Управо се у Британији појавио и први ловачки авион са тим новим мотором – Хокер Фјури.
Главни пројектант фабрике “Хокер” (H. G. Hawker Engineering Co., Ltd.), инж. Сидни Кам (Sidney Camm) пројектовао је као приватни покушај (али базиран на РАФ спецификацији F.20/27) ловац Хорнет (Hornet) који је изазвао сензацију 1929. на изложби у Лондону. Септембра исте године РАФ је отпочео испитивања прототипа Хорнет преименованог у Фјури (Fury тј. Фурија) и обележеног са J9682. И мотор Ролс-Ројс F.XI преименован је у Кестрел (Kestrel), а Министарство ваздухопловства (Air Ministry) поручило је августа 1930. израду 21 Фјурија по новој спец. F.13/30. Челни авион (K1926) полетео је 25. марта 1931, а већ крајем маја првих 16 Fury Mk.I уведено је у 43. сквадрон РАФ.
Фабрика Хокер је вршила побољшања на свом опитном примерку Intermediate Fury (први лет 13. априла 1932, регистрован G-ABSE) и експерименталном High-Speed Fury (полетео 3. маја 1933 као K3586), на којима су испробани разни мотори. По спец. F6/35, од “Хокера” (после јула 1933. назив фирме је промењен у Hawker Aircraft Ltd.) су наручена 23 авиона са мотором Kestrеl VI под РАФ ознаком Hawker Fury Mk.II, а следећих 89 примерака од подизвођача “Џенерал Еркрафт” (General aircraft Ltd.); неки од авиона преусмерени су за Јужну Африку. Први Mk.II полетео је 3. децембра 1936, а служба тог типа у РАФ трајала је до јануара 1939. године.
Технички опис
Авион Хокер Фјури је двокрили једноседи једномоторни авион мешовите конструкције. Носећа конструкција трупа је челична конструкција од цеви спојених закивцима за коју су причвршћена дрвена ребра која формирају облу контуру трупа за та ребра су причвршћене уздужне летвице за које се затеже импрегнирано платно или алуминијумски лим као облога трупа авиона. Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, RR Kestrel IIs, RR Kestrel VI и RR Kestrel XVI, мада су се по поруџбини уграђивали и други мотори. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од челичних цеви као продужена конструкција челичног костура трупа авиона. Главни резервоари за гориво су се налазили између пилота и мотора, а раздвајао их је противпожарни зид. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Хладњак за расхладну течност се налазио испод трупа авиона између ногу стајног трапа.
У трупу је била отворена кабина са једним седиштем за пилота који је био заштићен ветробранским стаклом. Ивице кабина су биле тапациране кожом што је смањивало број повреда пилота.
Труп је био чистих аеродинамичких линија и био је веома леп авион. Предњи део трупа где се налазио мотор и кабина, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном. На капотажи мотора су се налазили отвори за издувне цеви мотора.
Иза седишта пилота постојао је простор за смештај опреме или пртљага чији се поклопац отварао споља. Са леве стране кабине су се налазила вратанца која су се отварала ка споља и то на доле што је знатно олакшавало улаз и излаз пилота из кабине.
Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница у облку ћириличног слова И. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са полукружним завршетком, стим што је горње крило имало већи размах и било је померено према кљуну авиона у односу на доње.
Оба крила су била управна на осу авиона. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су били подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона.
Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са два точка опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу или клавирски гумени точак на репу авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви, класичан фиксан са осовином, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. Код модела Mk II стајни трап је био доста упрошћен имао је две независне ноге са уљним амортизерима и точковима без круте осовине.
Варијанте авиона Хокер Фјури
Fury Mk I - авион са мотором RR Kestrel IIs, снаге 525 KS (391 kW).
Fury Mk II - авион са мотором RR Kestrel VI, снаге 640 KS (477 kW) а у односу на модел Mk I има нови стајни трап и појачану структуру.
Yugoslav Fury - авион модел Fury Mk II са мотором RR Kestrel XVI, снаге 745 KS (555 kW).
Постојала су два основна типа (варијанте) овог авиона Mk I из 1931. године и Mk II из 1936-37. године, а остале подваријанте су само неки од ових типова авиона са различитим моторима на пример: за Португалију је направљен авион модел Mk I са мотором RR Kestrel II, за Шпанију је направљен авион модел Mk I са мотором Hispano_Suiza 12 Xbrs, за Норвешку је испоручен авион са мотором Armstron-Siddeley Panter IIIA, a за Персију (Иран) са радијалним моторима Pratt&Whitney S2B1g или Bristol Mercury VISP. Ове подваријанте у ознаци имају префикс земље за коју је тај тип направљен (пример: Yugoslav Fury).
Техничке карактеристике
Опште
име = Хокер Фјури Mk I
намена = ловац
посада = 1 члан
број путника = 0
порекло = Велика Британија
произвођач = Hawker Aircraft (ВБ); Икарус и Змај (ЈУ)
први лет = 25.03.1931.
почетак производње = 1931.
уведен у употребу = 1931.
повучен из употребе = 1949.
статус = неактиван
први корисник = РАФ
број примерака = 275
Димензије
дужина = 8,34 m
размах крила = 9,15 m
висина = 3,10 m
површина крила = 23,41 m2
Маса
маса празан = 1.482 kg
маса полетна = 1.772 kg
Погон
КЕМ = 1 х RR Kestrel IV V12
КЕМ снага = 477 kW
КЕМ снагаКС = 640 KS
Перформансе
брзина максимална = 390 km/h
долет = 600 km
плафон лета = 9.000 m
брзина пењања = 660 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
2 x митраљеза Browing калибра 7,92 mm
Земље које су користиле Авион Хокер Фјури
Норвешка
Иран
Португалија
Јужна Африка
Шпанијa
Уједињено Краљевство
Краљевина Југославија
Краљевина Италија
Оперативно коришћење
Фјури је био први ловац у оперативној употреби у РАФ који је могао да постигне брзине веће од 200 миља на сат (320 km/h) у хоризонталном лету. Имао је веома осетљиве команде захваљујући којима је имао изванредне актобатске способности. Пројектован је за пресретање брзих непријатељских бомбардера због чега је за оно време имао изузетно велику брзину пењања.
Произведен је у две основне верзије. Прва верзија Фјури Mk I полетела је 25. марта 1931. године и њоме је касније исте године била опремљена 43. ловачка ескадрила. Фјури Mk II је представљао усавршену верзију која је имала повећану снагу мотора за 20 %, већу максималну брзину и већу брзину пењања. Уведен је у наоружање РАФ-а током 1936-37 године да премости период до увођења модернијих једнокрилних ловаца Харикена и Спитфајера.
По наруџбини су 1935. године произведена и три авиона у тзв. Шпанској варијанти. Ова верзија имала је поједностављен стајни трап и мотор Hispano-Suiza 12 Xbrs, могла је да постигне максималну брзину од 389 km/h. Ови авиони су учествовали у Шпанском грађанском рату на обе стране.
До 1939. године. Фјури је замењен у наоружању ескадрила РАФ-а новим моделима авиона као што су Глостер Гладијатор и Хокер Харикен. Међутим, још увек је био у употреби у неким страним ваздухопловствима. У ратном ваздухопловству Персије (Иран) овај авион се користио до 1949. године.
У ратним операцијама овај авион је учествовао у Шпанском грађанском рату, у Априлском рату у Југославији, а такође су коришћени у Јужној Африци против италијанских снага у Источној Африци 1941. године и упркос њиховој застарелости, уништили су два Капрони бомбардера у ваздуху и доста ловаца и бомбардера на аеродромима.
Укупно је произведено 275 Хокер фјурија, од којих је 22 авиона испоручено Персији, 3 Португалији, најмање 30 Јужној Африци и 53 Југославији док су остали авиони били у наоружању Британског ратног ваздхопловства.
Авион Хокер Фјури у Југославији
Прототип британског ловачког двокрилца Хокер Фјури Mk I је демонстриран у Београду у другој половини 1931. године. Већ следеће године Команда ваздухопловства је наручила три ова авиона која су испоручена јуна месеца 1932. године. Ови авиони су из прве серије које је Хокер произвео за Британски РАФ.
Југословенско ваздухопловство је било задовољно овим авионом јер је имао Ролс Роис-ов мотор са компресором па је комисија која је испитивала авион предложила да се овај тип авиона уведе у наоружање. ВВКЈ је планирало да набави 60 ових авиона стим што би се 40 примерака производило у Југославији на основу лиценце. Пошто је Ролс Роис-ов мотор био веома скуп остало је да се реши проблем који мотор ће се уграђивати у Југословенски Фјури.
На расписани конкурс за куповину 20 и производњу још 50 лиценцираних ловаца 1933. године, стигле су понуде за авионе пољски ПЗЛ, енглески Фјури, француски Девоатен D.500, Холандски Фокер XVII и чехословачки Авиа B-534. После скоро двогодишњег натезања одлучено је да се купи 10 модернизованих авиона Хокер Фјури Mk II са мотором RR Kestrel XVI, снаге 745 KS (555 kW).
Уговор о лиценцној производњи ових авиона у Југославији је предвидео да почетак производње стартује 16 месеци након откупа лиценце што је проузроковало техничко застаревање овог авиона и пре почетка лиценцне производње.
Десет авиона Фјури купљених у Британији су испоручени у периоду од септембра 1936 до јуна 1937. године. Лиценцна производња ових авиона је обављена у Икарусу (24 комада) и Змају (16 комада). Захваљујући Британцима и испоруци мотора која је такође каснила, јединице ваздухопловства опремљене су овим авионима тек на пролеће 1939. године када је овај авион био и дефинитивно застарео. Ради илустрације ВВКЈ је кајем 1938 и пролећа 1939. године добила првих 12 авиона Хокер Харикен а у августу месецу 1939. добила прве авионе Месершмит Bf 109, са којима се Хокер Фјури нису могли поредити. Због свега овога сматра се да су набавка авиона Хокер Фјури били изгубљени кораци у пренаоружавању ВВКЈ и непотребно утрошена средства пореских обвезника. Ови авиони су прво распоређени у загребачки 4. ваздухопловни пук а затим у новоформирани 5. ваздухопловни пук стациониран у Нишу где су и дочекали почетак непријатељства у Априлском рату а неколико примерака је распоређено у 3. пилотску школу.
Хокер Фјури у Априлском рату
Непосредно пред немачки напад на Југославију, априла 1941. године авионима Хокер фјури био је наоружан Пети ловачки пук из састава Треће ваздухопловне мешовите бригаде ВВКЈ.
Пети ловачки пук, под командом потпуковника Леонида Бајдака био је сачињен од 35 и 36. ловачке групе од којих је свака била наоружана са по 15 двокрилних ловаца Хокер фјури II. 35. ловачка група, у чијем саставу су биле 109. и 110. ловачка ескадрила, налазила се на аеродрому Косанчић у близини Лесковца, док је 36. ловачка група, састављена од 111. и 112. ловачке ескадриле, била стационирана на аеродрому Режановачка Коса у близини Куманова.
35. ловачка група је, захваљујући одличном маскирању авиона избегла губитке приликом изненадног напада немачког ваздухопловства, 6. априла изјутра на аеродром Косанчић. Током наредних дана 35. ловачка група је извршила неколико безуспешних пресретања немачких бомбардера и ловаца због знатно мање максималне брзине ловаца Хокер фјури. Бежећи пред непријатељским оклопним колонама, које су брзо продирале у дубину територије 35. ловачка група је извршила више прелета на друге аеродроме. Седам преосталих Фјурија ове ловачке групе који су 13. априла слетели на аеродром у Никшићу запалиле су 15. априла њихове посаде на земљи да не би пали непријатељу у руке.
Немачки ловци су 6. априла, рано изјутра напали аеродром Режановачка Коса, на којем је била стационирана 36. ловачка група. Међутим, само један ловац Хокер фјури је уништен на земљи. 111. ловачка ескадрила, која је кренула на полетање током напада, претрпела је жестоке губитке али је омогућила 112. ловачкој ескадрили да узлети и да се супротстави непријатељу. У неравноправној борби која је уследила, Немци су оборили 11 југословенских Хокер фјурија (укључујући и један који је уништен током принудног слетања). Југословенски пилоти оборили су пет немачких авиона Месершмит, 3 Bf-109 и 2 Bf-110, од којих су три оборена намерним ударом у противнички авион што је био први оваква случај забележен у Другом светском рату.
36. ловачка група је после овог напада остала са само 2 оперативна Хокер фјурија. Један Хокер фјури изгубљен је током прелета на аеродром 35. ловачке групе, а други је уништен на земљи у ваздушном нападу 8. априла, чиме је 36. ловачка група престала да постоји.
Италијанске снаге су након капитулације Југославије 17. априла 1941. године заробиле два југословенска Хокер фјурија који су пребачени у Италију на испитивање.
Сачувани примерак
Једини сачувани примерак Хокер Фјуриа (K5674) се налази изложен у британском Ратном империјалном музеју.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) . Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=89
- http://www.airwar.ru/enc/fww1/fury.html
- http://www.aviation-history.com/hawker/fury.html
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=83
- https://www.goodwood.com/aviation/latest-news/articles/1936-hawker-fury-mk-i.aspx#WTUvCZ0KQzMwFZ0a.97
- http://warthunder.wikia.com/wiki/Hawker_Fury
- http://www.aviastar.org/air/england/hawker_fury.php
- http://surfcity.kund.dalnet.se/fury_yugoslavia.htm
- http://www.raf-in-combat.com/downloads/may-2014-hawker-fury-20-photos/
- http://www.globalaviationresource.com/v2/2015/04/23/historic-aviation-news-hawker-fury-k5674-returns-to-flight/
- http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Lovacka-avijacija-Vojske-Kraljevine-Jugoslavije-i-pracenje-savremenih-.html
- http://www.srbijadanas.com/clanak/nase-kamikaze-kako-su-piloti-jugoslavije-junacki-branili-zemlju-od-nemaca-6-aprila-1941-05-04