Икарус S-49 / Ikarus S-49 је југословенски једномоторни, једноседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као ловачки авион непосредно после Другог светског рата. Настао је на бази предратног ловца Рогожарски ИКЗ пројектовали су га исти инжењери Љ. Илић, К. Сивчев и С. Зрнић. Када је инж.Илић емигрирао из земље његово место у пројектном тиму је попунио инж. С. Поповић. Серијски су се производила два типа ових авиона и то Икарус S-49А у 45 примерака и Икарус S-49С у 112 примерака. Авиони су се производили у земунској фабрици авиона Икарус у периоду од 1949. до 1954. године а коришћени су у Југосовенском ратном ваздухопловству (ЈРВ) од 1950 до 1961.године.
Пројектовање и развој
Непосредно после рата почело се са обнављањем ваздухопловне индустрије Југославије која је у току рата била прилично уништена. Од предратних фабрика авиона лоцираних у Београду (Рогожарски, Змај и Икарус) формирана је једна фабрика Икарус а целим индустријским комплексом ваздухопловне индустрије управљала је Генерална дирекција ваздухопловне индустрије (ГДВИ). У оквиру те дирекције формирани су конструкциони бирои који су били лоцирани при фабрикама и учествовали су на конкурсима за поројектовања појединих врста авиона. Највећи недостатак се осећао у авионима за обуку (школским авионима) па је већ почетком 1946. године расписан конкурс за пројект школских авиона.
Oд 1946. на челу Конструкторске Групе (КГ) бр. 1 ГДВИ (Генералне дирекције ваздухопловне индустрије), налазио се инж. Љ. Илић а члавнови тог тима су били још и инжењери К. Сивчев и С. Зрнић стручњаци који су пре рата конструисали чувени ловачки авион Рогожарски ИКЗ. После рата ова КГ бр. 1 је израдила пројекте школског авиона типа 211 са мотором Валтер Минор, чији је прототип израђен у „Икарусу“. Истовремено је израдила и прелазни авион 212 са мотором Ренџер (Fairchild Ranger SVG-770C-1B) од 520 КС, чији је прототип такође израђен у „Икарусу“, а серија од 60 примерака произведена је у „Утви“. На жалост 1947. године инжењер Љ. Илић је емигрирао из земље па је дошло до реорганизације КГ бр.1. На чело групе је постављен К.Сивчев у групи је остао С.Зрнић а нови члан конструкторске групе постао је инжењер Света Поповић.
У то време Југословенско ратно ваздухопловство (ЈРВ) је било опремљено ловцима ЈАК, Спитфајер, Харикен и Месершмит Bf-109, што добијени кроз инострану војну помоћ, што као ратни плен. Снабдевање ратним материјалом је било углавном из СССР све до 1948. године када је на снагу ступила Резолуција Инфорбироа. После прекида свих трговинских односа са СССР-ом домаћа ваздухопловна индустрија се морала преорјентисати на властите снаге. Сходно томе Конструкторска група КГ Бр.1 је добила задатак да конструише домаћи ловац са клипним мотором. Највеће ограничење је био мотор, наиме у складиштима је било свега 45 мотора Климов VK-105PF-2 као резерва за одржавање ловаца ЈАК.
Срећна околност је била у томе што је пре рата инж. Слободан Зрнић био цивил па није отеран у заробљеништво као што се то десило са друга два члана тима који су пројектовали авион ИКЗ инжењерима Илић и Сивчев (који су били војна лица). Инжењер Зрнић је на тавану своје куће сачувао техничку документацију авиона ИКЗ која је стављена на располагање после ослобођења, тако да се могло интензивније приступити разради пројекта ловца који је имао радни назив ИК-3 II из којег је касније развијен S-49А. У суштини то је била реконструкција авиона ИКЗ са уграђеним руским мотором Климов и руским наоружањем и реконструкцијом поклопца кабине и горњег дела репног дела трупа. Пројект је био завршен за непуна три месеца без икаквих аеродинамичких провера а прототип је полетео 1949. године. Пошто је италијанска фирма каснила са израдом увлачећег стајног трапа, прототип је направљен са фиксним стајним трапом. Не чекајући завршетак испитивања прототипа, донета је одлука да се авион Икарус S-49А пусти у серијску производњу. Многи су због капљастог поклопца кабине и сличности на први поглед, тврдили да је нови авион копија Јак-3 авиона, међутим то није била истина то је био у ствари ИКЗ који је пројектован знатно пре Јак-а. Додуше авион је био са јаковим мотором и наоружањем. Према неким изворима назив S-49 авион је добио према почетним словима конструктора Сивчев-Слободан - Светозар (Света) а број 49 према години пројектовања 1949. година. Додатно слово у називу (A, B, C, D и E) је додељивано према типу кога је одређивао пре свега мотор.
Одмах по успешном пројектовању ловачког авиона S-49А и предаји документације за израду прототипа и серије, Конструкторска група бр. 1 Генералне дирекције ваздухопловне индустрије добила је задатак да развије више пројеката ловачких авиона. Било је то нужно јер нису имали резервних количина мотора VK-105PF2, наоружања и опреме за већу серију. Према ситуацији која се мењала из дана у дан конструктори су радили на идејним пројектима авиона у следећим варијантама: S-49B (са мотором Daimler Benz DB-605А), S-49C (са мотором Hispano Suiza HS 12z-17), S-49D (са мотором Allison америчка лиценца Rolls Royce Merlin) и S-49E (са мотором Rolls Royce Merlin). Напокон је донета одлука да се пројектује авиона S-49C са француским мотором јер је са њима постигнут најповољнији аранжман. Авион S-49C први пут је полетео 23. августа 1952. Током коришћења авиона S-49C, њега су пратила бројни недостаци, преправке, испитивања и модификације и усавршавања, био је својеврсна школа како његових конструктора тако и многобројних пилота у савладавању летачких вештина а испунио је и основни циљ био је чувар југословенског неба у веома критичном периоду на почетку Хладног рата.
Галерија
 |
 |
|
 |
 |
| Рогожарски ИКЗ | ЈАК-3 | Икарус S-49A | Икарус S-49C I серија | Икарус S-49C // серија |
Технички опис
S-49A
Труп: структура трупа је решеткаста конструкција направљена од Chrome-Molybden челичних цеви спојених заваривањем. Предњи део трупа и мотор су обложени дуралуминијумским лимом, задњи део трупа од кабине пилота до репа и део репних површина покривени платном. Пилотска кабина покривена плексиглас поклопцем капљастог облика. Ветробран фиксни, а поклопац се отвара повлачењем уназад (шибер поклопац). На капотажу мотора се са стране се налазе отвори за издувне цеви мотора.
Погонска група: је један мотор Климов VK-105PF-2 снаге 1300 KS, течношћу хлађени редни, 12 цилиндарски V распореда, са турбо пуњачем. Елиса метална, трокрака, Chauvier 10118 прикачена на мотор преко редуктора обртаја, променљивог корака и пречника 3,2m. Систем за хлађење је постављен у аеродинамичкој кади испод трупа. Горивна и уљна инсталација и резервоари, постављени у трупу испред пилотске кабине и у крилима. Запремина резервоара за гориво је 330 литара а за уље 38 литара.
Крила: су самоносећа ниско постављена у односу на труп, дрвене конструкције са две рамењаче пресвучена дрвеном лепенком. Површине крила су биле фино обрађене и премазане бакелитним премазом што је крилу давало изванредну глаткоћу и сјај а тиме и минимални аеродинамички отпор. Крило је релативно велике дебљине тако да су у њега смештени резервоари за гориво и предње ноге стајног трапа за време лета. Сви покретни делови крила елерони и закрилца су металне (дуралуминијум) конструкције, пресвучени платном, а учвршћени су на другу рамењачу.
Репне површине: Метална конструкција пресвучена делом дрвеном лепенком (стабилизатори) делом платном (кормила), аеродинамички и масено компензована, са тримом кормила дубине подесивим у лету.
Стајни трап: је увлачећи стајни трап, са управљивим репним точком. Главне ноге стајног трапа опремљене кочницама и уљно-пнеуматским амортизерима. Увлачење ногу стајног трапа у крила за време лета обављао се хидрауличним путем, задњи точак се такође увлачио у труп у току лета. Гуме на предњим точковима су димензија 600 х 900 mm а на на задњем точку 260 х 80 mm произвођача Dunlop ниско притисне.
Наоружање: S-49A је наоружан једним топом у оси елисе MG 151 калибра 20 mm и са два митраљеза УБС калибра 12,7 mm у трупу, испод поклопца мотора који су били синхронизовани са елисом и гађали су кроз поље елисе.
S-49C
Труп: структура трупа је решеткаста конструкција направљена од Chrome-Molybden челичних цеви спојених заваривањем. Комплетан труп је обложен дуралуминијумским лимом. Пилотска кабина покривена плексиглас поклопцем капљастог облика. Ветробран фиксни, а поклопац се отвара повлачењем уназад (шибер поклопац). На капотажу мотора се са стране се налазе отвори за издувне цеви мотора.
Погонска група: је један мотор француске производње Hispano Suiza HS 12Z-17 снаге 1500 KS, течношћу хлађени редни, 12 цилиндарски V распореда, са турбо пуњачем. Елиса метална, трокрака, Chauvier 10385 прикачена на мотор преко редуктора обртаја, променљивог корака и пречника 3,2 m. Систем за хлађење је постављен у аеродинамичкој кади испод трупа и то иза крила. Горивна и уљна инсталација и резервоари, постављени у трупу испред пилотске кабине и у крилима. Запремина резервоара за гориво је 330 литара а за уље 38 литара.
Крила: су самоносећа ниско постављена у односу на труп, металне конструкције са две рамењаче пресвучена дуралуминијумским лимом. Крило је релативно велике дебљине тако да су у њега смештени резервоари за гориво и предње ноге стајног трапа за време лета. Сви покретни делови крила елерони и закрилца су металне (дуралуминијум) конструкције, пресвучени алуминијумским лимом, а учвршћени су на другу рамењачу.
Репне површине: Метална конструкција пресвучена делом дрвеном лепенком (стабилизатори) делом платном (кормила), аеродинамички и масено компензована, са тримом кормила дубине подесивим у лету.
Стајни трап: је увлачећи стајни трап, са управљивим репним точком. Главне ноге стајног трапа опремљене кочницама и уљно-пнеуматским амортизерима. Увлачење ногу стајног трапа у крила за време лета обављао се хидрауличним путем, задњи точак се такође увлачио у труп у току лета. Гуме на предњим точковима су димензија 600 х 900 mm а на на задњем точку 260 х 80 mm произвођача Dunlop ниско притисне.
Наоружање: S-49C је наоружан два фиксна синхронизована митраљеза Колт-Браунинг (Colt-Browning) М-2 калибра 12,7 mm (.50") са по 140 метака по митраљезу изнад мотора и једним мотор-топом МГ 151/20 калибра 20 mm са 100 граната две бомбе од по 50 кг или четири ракете HVAR калибра 127 mm (5") на носачима испод крила
Варијанте
- S-49A - авион мешпвоте конструкције (метал-дрво) са мотором Климов VK-105PF-2 снаге 1300 KS произведено 45 авиона.
- S-49B - варијанта авиона S-49A са мотором Daimler-Benz DB-605A снаге 1475 KS произведен један примерак овог авиона.
- S-49C - авион металне конструкције са мотором Hispano Suiza 12Z-17 снаге 1500 KS произведено 112 авиона у две серије.
- S-49D - идејни пројект авиона са америчким мотором Allison
- S-49E - идејни пројект авиона са мотором Rolls Royce Merlin
Техничке карактеристике
Опште
име =Икарус S-49A / S-49C
намена =ловац / ловац-бомбардер
посада =1 / 1
број путника =0 / 0
порекло =ФНР Југославија
произвођач =Икарус Земун / Икарус Земун - Соко Мостар
први лет =1949. / 23.08.1952.
почетак производње =1949-1950 / 1952-1956.
уведен у употребу =21.05.1950. /DD.12.1952.
повучен из употребе =1957. / 1961.
статус =неактиван
први корисник =ЈРВ и ПВО
број примерака =45 /112
Димензије
дужина = 8,42 / 9,06 m
размах крила = 10,30 / 10,30 m
висина = 3,20 / 3,20 m
површина крила = 16,60 / 16,60 m2
Маса
маса празан = 2.326 / 2.818 kg
маса полетна = 2.950 / 3.568 kg
Погон
КЕМ =1хКлимов VK-105PF-2 / 1xHispano Suiza 12Z-17
КЕМ снага = 956 / 1103 kW
КЕМ снагаКС = 1300 / 1500 KS
Елиса =VISH-105 D=3,0m /Chauvier 10385 D=3,2m
Перформансе
брзина максимална = 554 / 628 km/h
долет = 690 / 800 km
плафон лета = 9.500 / 10.000 m
брзина пењања = 1.025 (4.000m) / 870 (6.000m)m/min
Наоружање
S-49A
1 x топ ШВАК калибра 20 mm
2 х митраљеза УБС калибра 12,7 mm
S-49C
1 x топ MG 151 калибра 20 mm са 100 граната
2 х митраљеза Browing калибра 12,7 mm са 140 метака/митраљезу
4 x 50 kg бомбе
4 x 127mm ракете HVAR
Оперативно коришћење
S-49A
Производња авиона Икарус S-49А је почела 1949. године, серија је била 45 авиона онолика колико је билo мотора на располагању. Пошто је производња овог авиона почела у стисци са временом она се није одвијала паралелним лансирањем више авиона него се радио један по један. На тај начин се уочени недостатци на једном авиону исправљали на другом. Први авиони су испоручени и ушли у оперативну употребу 21.05.1950., у 204. ловачки пук ЈРВ стационираном у Земуну. Касније су овим авионом биле наоружане јединице у Нишу и Скопљу. Испочетка је било доста проблема са овим авионима с обзиром да су ови авиони увођени у оперативну употребу без адекватне припреме. Наиме све је ишло по скраћеном поступку. Пилоти су ове авионе популарно назвали "Есови" и волели су да их лете. Ценили су њихову стабилност, управљивост и окретност. Ово је била ласкава оцена с обзиром да је већина пилота који су на њима летели пре тога летели на готово свим авионима ловцима који су се налазили у наоружању ЈРВ-а (јакови, спитфајери, харикени и месершмитови).
Икарус S-49A - 45 авиона у употреби (1949–1957)
117-ти ловачи пук (1950–1953)
204-ти ловачи пук (1950–1953)
107-ти ловачи пук (1953–1957)
тренажна ескадрила 44-те ваздухопловне дивизије (1953–1954)
S-49C
Производња авиона Икарус S-49C је почела 1952. године и трајала до 1956. године. Укупно је направљено 112 ових авиона у две серије. Одлуком највиших органа власти Југославије у време производње овог авиона вршено је пресељење ваздухопловног дела фабрике Икарус из Земуна у Мостар у новоформирану фабрику Соко. У циљу уходавања производње у Соко-лу, одлучено је да се у Мостару 1951. године произведе 40 гарнитура седишта, 40 пари крилаца и 10 гарнитура бензинских резервоара за авион S-49C.
Први авиони S-49C су испоручени 116 ловачком пуку у Скопљу до краја 1952. године.
У 1953. години произведено је следећих 60 серијских С-49Ц. У Соко је 1953. године из Икаруса пренета целокупна производња крила за S-49C, а план Соко-ла за 1954. предвиђао је израду 52 комада крила, 39 комада крилаца, 60 комада измењивача топлоте моторног уља и 50 металних репова. Авион S-49C је и даље финализован у земунском Икарусу, тако да је Југословенском ратном ваздухопловству 1954. испоручено 25 летелица.
Фабрикација последње серије од 20 авиона текла је са много проблема: производња прве партије од 10 авиона кренула је још почетком децембра 1954, али је прекинута средином априла 1955. када почиње израда других 10 авиона последње серије чија је производња такође прекинута почетком децембра 1955. године. Модификације у конструкцији и опреми S-49C, које су у међу времену усвојене, условиле су дуге прекиде у производњи те последње серије. Тих 20 авиона је комплетирано и испоручено тек у августу 1956. године! Предајом последњег 112. авиона S-49C, израђеног у Икарусу, завршена је серијска производња.
Током сталних напора да се сачува потребан ниво борбене употрељивости S-49C, изведена су многобројна усавршавања и модификације. Године 1956, конструисана је и испитана верзија авиона са шест подвесних тачака са носачима за две бомбе од по 50 кг и четири носача ракета RO-82. Ради повећања аутономије лета испитана је и варијанта са два допунска резервоара, испод крајева крила, од по 125 литара. Испитивања у ВОЦ-у, током 1955. године, су прекинута због уочених недостатака, а за вршена су тек 1959, практично на крају каријере авиона Икарус S-49C.
Икарус S-49C - 112 авиона у употреби (1952–1961)
116-ти ловачи пук (1952–1960)
185-ти ловачи пук (1953–1956)
40-ти ловачи пук (1955–1959)
109-ти ловачи пук (1956–1960)
88-ти ловачи пук (1957–1959)
тренажна ескадрила 39-те ваздухопловне дивизије (1953–1959)
Музејски примерци
Постоје два сачувана примерка авиона Икарус S-49. Они се налазе у Музеју ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла". Један је Икарус S-49А а други Икарус S-49С. Први се налази у депоу музеја (евиденциони број 2319, фабрички број 0301118) и чека рестаурацију да би био изложен у поставци музеја.
Други авион S-49С се налази у сталној изложбеној поставци овог музеја а његов животни пут изгладао је овако: изложени авион (евиденциони број 2400, фабрички број 50) је једини сачувани примерак варијанте С. У састав РВ увршћен је 2. јула 1953. и до расходовања служио је у 185. пуку у Љубљани и Пули, потом у 40. ловачком пуку и најзад у 116. пуку у Скопљу. Потом, је био изложен у Техничком музеју у Загребу, да би 1981. био размењен за један Ф-47Д Тандерболт и тако постао део збирке ваздухопловног музеја.
Види још
- Љубомир Д. Илић
- Коста Сивчев
- Слободан Ј. Зрнић
- Рогожарски ИКЗ
- Месершмит Bf 109
- Хокер Харикен
- Спитфајер
- Моран Солниjе MS.406
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Огњан Петровић, Икарус S-49A, Metak br.51, Beograd, 1992.
- Мицевски М, Авион Икарус S-49C - Последњи домаћи ловац, Одбрана- Арсенал 19, Београд, 15.07.2008.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
Спољашње везе
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=20
- http://www.airwar.ru/enc/fww2/s49.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12692.0
- http://www.mycity-military.com/Avioni/Ikarus-S-49.html
- http://otpisani.niceboard.com/t210-ikarus-s-49
- https://forum.warthunder.com/index.php?/topic/190660-ikarus-s-49/
- http://www.avionslegendaires.net/avion-militaire/ikarus-s-49/
- http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/parter_files/partexpo/s49_files/s49.html
- http://www.konflikty.pl/technika-wojskowa/w-powietrzu/ikarus-s-49-mysliwiec-niezaangazowany/
- https://www.aviationsmilitaires.net/v2/base/view/Model/961.html
- http://forum.valka.cz/topic/view/176298/Ikarus-S-49C
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33025.htm
- http://vazduhoplovstvo.com/s-49-ikarus/
- http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/s-49.htm
- http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?p=105579414&langid=5 (слике домаћих авиона)
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft20042.htm (ЈАК-9)
- https://acesflyinghigh.wordpress.com/2016/09/14/flight-of-the-yugoslav-ikarus-part-i/