Летов Š-16J / Letov Š-16J Šmolik је прототип чехословчког хидроавиона заснован на авиону Летов Ш-16 који је био једномоторни, двоседи двокрилац пројектован 1926. године а уведен у употребу 1928. године, био је вишенаменски авион: лаки бомбардер, бомбардер-извиђач и само извиђач. Пројектовао га је конструктор инж. Алојз Шмолик а производила га је чехословачка фирма за производњу авиона ("Letov" Vojenska tovarna na letadla) из Прага. Прототип хидроавиона Летов Š-16J је направљен на захтев Поморског ваздухопловства Краљевине Југославије која је имала потребу за набавку извиђача великог радијуса дејства. Конструкција овог авиона је била иста као и прототипа Летов Ш-16.1 с том разликом што је уместо точкова имао пловке и појачан мотор Hispano-Suiza 12 Hbr са редуктором снаге 500 KS.
Пројектовање и развој
Један од најуспешнијих типова чехословачке фабрике "Летов" ("Letov" Vojenska tovarna na letadla) из Прага била је позната "Шеснаестица". Тим именом назван је основни тип Летов Ш-16 (Шмолик), који је конструисао инж. Алоис Шмолик. Авион је био потпуно металне конструкције и представљао је врхунац конструкторског умећа и технологије свог времена. Израђена су два прототипа Ш-16 (а полетели у децембру 1926. и августу 1927). Поред тога што су направљене још 4 прототипске верзије модификацијом серијских примерака, "Летов" је извршио испоруке Летонији (око 20 Ш-16 током 1927/28), ЧСР (63 Ш-16, 20 ШБ-16 и 5 прототипова у периоду 1929-31) и Турској (16 Ш-16Т током 1929-30).
Године 1929. започета је израда јединог хидроавиона Ш-16Ј (В) за југословенско Поморски Ваздухопловство (ПВ), насталог разрадом прототипске верзије Ш-316 и до новембра те године хидроавион је био довршен у фабрици “Летов” у Прагу. Прво полетање са Влтаве извршено је 1. децембра 1929. године.
Технички опис
Авион Летов Š-16J је двокрили двоседи једномоторни хидроавион металне конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором V распореда цилиндара, Hispano-Suiza 12 Hbr са редуктором снаге 500 KS. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Главни резервоар за гориво се налазио између мотора и кабине пилота. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако.
У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Пилот је седео на првом месту у отвореном кокпиту а извиђач/стрелац у другом, оба кокпита су била заштићена ветробранским стаклом. На другој кабини се налазила рундела на коју су се постављали митраљези за одбрану авиона од напада из задње свере. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је обложен алуминијумским лимом на коме су били отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора и на тај начин побољшавали халђење мотора, а остатак трупа био је пресвучен импрегнираним платном. Носећа конструкција авиона је била од танкозидих заварених челичних цеви.
Крила су била металне конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и на доњим крилима, која су међусобно повезана крутом металном полугом. Уместо класичних упорница, крајеви крила су између себе била повезана са решеткастом металном конструкцијом у облику ћириличног слова И. Корен крила је био причвршћен за труп авиона такође са металном решеткастом конструкцијом у облику латиничног слова N и ћириличног слова И, с том разликом што је један крај ове конструкције био везан за труп авиона а други за крило. Овакав начин укрућења крила је био веома ефикасан посебно имајући у виду велики размах крила који је имао овај авион. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника која су се завршавала полукругом. Конструкције репних крила и стабилизатора као и кормила правца и висине су била направљена од метала пресвучена платном.
Уместо точкова стајни трап авиона Летов Š-16J је био опремљен пловцима Дорнијеове конструкције који су се показали као лоши, па су у току експлоатације били замењени пловцима фирме “Шорт” (Short).
Варијанте авиона Летов Š-16
- Š-16 - Двоседи двокрилац бомбардер/извиђач.
- Š-16J - Хидроавион за Југославију.
- Š-16L - Извозна верзија Š-16 за Летонију.
- Š-16T - Извозна верзија Š-16 за Турску.
- Š-116 - верзија са мотором Skoda L
- Š-216 - верзија са мотором Walter (лиценца Bristol Jupiter).
- Š-316 - верзија са мотором Hispano-Suiza 12N.
- Š-416 - верзија са мотором Breitfeld-Danek BD-500.
- Š-516 - верзија са мотором Isotta-Fraschini Asso.
- Š-616 - верзија са мотором Hispano-Suiza 12Nbr.
- Š-716 - верзија са мотором Skoda L.
- Š-816 - верзија са мотором Praga ES.
- Š-916 - верзија са мотором Lorraine-Dietrich.
Техничке карактеристике
Опште
име = Летов Š-16J (Šmolik)
намена = далекометни извиђачки хидроавион
посада = 2 члана
порекло = Чехословачка
произвођач = Летов
први лет = новембар 1929.
почетак производње = 1927 до 1929. (Летов Ш-16)
уведен у употребу = 1930.
повучен из употребе = 1941.
статус = неактиван
први корисник = Југославија
број примерака = 1
дужина = 10,22 m
размах крила = 15,30 m
висина = 3,23 m
површина крила = 46,40 m2
Маса
маса празан = 1.230 kg
маса полетна = 2.280 kg
Погон
КЕМ = 1 × Hispano-Suiza 12 Hbr са редуктором
КЕМ снага = 1 x 368 kW
КЕМ снагаКС = 1 х 500 KS
Перформансе
брзина максимална = 230 km/h
долет = 900 km
плафон лета = 7.000 m
брзина пењања = 198 m/min
аутономност лета = 5,5 сати
Наоружање
Авион је био наоружан:
1 х митраљез Vickers 7,7 mm фиксни напред
2 х митраљез Lewis 7,7 mm постављен на обртном постољу стрелца у другом кокпиту
2 х 300 kg бомби
Земље које су користиле авион Š-16
Оперативно коришћење
Укупно је направљено 89 примерака авиона Летов Ш-16. Продаја авиона је почела одмах након Париског аеронаутичког салона одржаног у децембру 1926. тако да је Литванија поручила авионе пре него што је то учинило чехословачко ваздухопловство. Светску пажњу овај авион је привукао када је у јулу месецу 1927. године, када је са посадом пилот Ј.Скала са механичарем М. Тауфером прелетео раздаљину од 12.000 km од Прага до Токија.
Авион Летов Ш-16 је коришћен у Чехословачкој, Турској, Летонији и Краљевини Југославији између два светска рата.
Коришћење авиона Летов Š-16J у Југославији
Фабричка испитивања на реци Влтави била су задовољавајућа и хидроавион је пребачен почетком 1930. у хидробазу Дивуље код Сплита. У пролеће те 1930. године хидроавион Ш-16Ј је испитиван у 3. Хидроавионској команди.
Испитивања су настављена на мору али после краћег времена установљено је да су пловци лоше заптивени, а услед слабе антикорозивне заштите јавила су се велика оштећења, како оплате тако и конструкције пловака. После краћих испитивања фабрика је прекинула развој хидро верзије Ш.16, а прототип је преузело југословенско поморско ваздухопловство (ПВ).
Југословенско ПВ је после тога извршило модификацију хидроавиона Ш.16Ј уградњом нових пловака британске фирме “Шорт” (Short) и наставило интензивна експлоатациона испитивања паралелно са пробама хидроавиона Хајнкел Хе-8 кога је по лиценци произвео Змај из Земуна. На испитивањима предност је дата Хајнкелу и 1931. године била је предвиђена набавка 10 хидроавиона Хе-8 али због економске кризе, која је наступила, најпре је дошло до одлагања њихове набавке а затим се 1933. године дефинитивно одустало од Хајнкела. Летов Ш.16Ј је служио у ПВ као једини примерак свог типа. Тај двокрилац са крилима великог размаха био је пројектован као извиђач даљњег дејства, и тако је званично и класификован у ПВ мада је служио и за друге задатке. Почетак рата априла 1941, овај авион је дочекао у летном стању, али је његова даља судбина непозната .
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN: 1450-684X.
- Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Спољашње везе
- http://www.airwar.ru/enc/other1/letovs16.html
- http://www.vinar.cz/mitte/s16.htm
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12969.0;wap2
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=48
- http://datab.us/i/Letov%20%C5%A0-16
- http://memim.com/letov-s-16.html
- http://www.filabrno.net/namety/letov.htm