Авион Месершмит Bf 110

Месершмит Bf 110 / Meseršmit Bf 110 (нем. Messerschmit Bf 110) је немачки вишенаменски двомоторни авион, са два или три члана посаде, конструисаo ga je Вили Месершмит, а користио се као ловац-разарач, ловац-бомбардер, ноћни ловац, извиђач и извиђач-лаки бомбардер.  На почетку Другог светског рата овај авион се са успехом користио као ловац разарач пратећи и штитећи немачке бомбардерске формације код дубоких продора на непријатељску територију. Међутим кад је примењиван у операцијама где је наилазио на добро организовану противавионску одбрану није могао да се наси са малим окретним једномоторним ловцима па су му резултати били катастрофални. С обзиром на то да је Bf 110 пре свега ловачки авион, његова оцена при поређењу са савезничким једномоторним ловачким авионима је неповољна. До краја рата је коришћен углавном као ноћни ловац, ловац бомбардер за подршку копненим операцијама и извиђач. 

Пројектовање и развој


Месершмит Bf 110D са резервоаром испод трупа

Током 1930-их, немачко Министарство ваздухопловства је расписало конкурс за нови вишенаменски ловац (разарач) великог долета. Захтев је дефинисао авион са два мотора, три седишта, ал-метал једнокрилац наоружан топовима, као и да носи бомбе. Од првобитних седам компанија, само су Bayerische Flugzeugwerke (BFW) (Messerschmitt), Focke-Wulf и Henschel одговориле на захтев. Месершмит није прошао на овом конкурсу а Фоке-Вулф и Хеншел, су добили средства за изградњу неколико прототипа авиона, Фоке-Вулф за авион FW 57, а Хеншел za авион Hc 124. 

BFW (Месершмит) без обзира на резултате конкуса из својих унутрашњих потреба наставља са развојем авиона Bf 110 који је далеко супериорнији у односу на своје ривале у погледу брзине, долета и ватрене моћи. До краја 1935. године, Bf 110 је еволуирао у потпуно метални, ниско крилни конзолни једнокрилац монокок конструкције са два вертикална стабилизатора кога покрећу два Daimler-Benz DB 600А мотора. 

Немачки ваздушни ас Ернст Удет се заинересовао и подржао пројект Bf 110 тако да је 12. маја 1936. пилот Рудолф Опиц први пут полетео авион Bf 110 у Аугсбургу. Иако са непоузданим мотором DB 600 овај авион је био доста бржи од захтева Министарства ваздухопловства, као и од тада актуелног једномоторног ловца, Bf 109 B-1. На основу тога BFW добија налог за производњу четири примерка авиона Bf 110 А-0. Први од њих је испоручен јануара 1937. Током овог тестирања, одбијени су авиони Фоке-Вулф FW 187 и Хеншел Hs 124 а BFW је добио налог за покретање серијске производње авиона Bf 110.


Месершмит Bf 110 са резервоарима испод крила

Пошто се код прве испоруке авиона Bf 110 појавио проблем са испоруком мотора DB-600, Bayerische Flugzeugwerke (BFW) је одлучио да у прву серију угради нешто слабије али поуздане моторе Јункерс Јумо 210 B, тако да Bf 110 A-0 може да достигне максималну брзину од само 431 km/h. Наоружање Bf 110 A-0 је такође ограничено на четири митраљеза MG 17 калибра 7,92 mm монтирана у носу авиона.

Развој авиона Bf 110 је трајао догод је трајала његова производња то значи до 1944. године (развој Bf 110Н је суспендован септембра 1944.год.). Нове верзије авиона су називане додавањем латиничног слава на тип авиона тако да су типови Bf 110 имали додатке од А до Н. Уколико у оквиру типа авиона постоје подтотипови они су означавани дадатком арапских бројева на тип на пример Bf 110 С 2.

Промена од типа до типа авиона је углавном била проузрокована појавом нових снажнијих мотора, опремањем новим наоружањем, пренаменом авиона, уградњом нових уређаја, побољшање перформанси авиона, повећање долета и томе слично. Што се тиче концепције и конструкције авиона то је углавном остало не промењено или уз веома мале промене, фактички то је био један те исти авион код кога је снага мотора од прве до последње варијанте била дуплирана.

Технички опис

Месершмит Bf 110 је двомоторни, нискокрилац, са увлачећим стајним трапом потпуно металне конструкције двосед или тросед (у зависности од намене) са чистим аеродинамичним линијама и удвојеним вертикалним стабилизаторима и кормилима правца. 

Труп му је елиптичног попречног пресека, направљен од алуминијума. Дуги застаклени поклопац кабине у коју се могло комотно сместити три члана посаде било је места за пилота и стрелца који је користио покретан лаки митраљез за одбрану од напада авиона са задње сфере. Главно стрељачко наоружање топови и тешки митраљези су се налазили у носу трупа авиона. У варијантама  извиђач или ноћни ловац у средини кабине између пилота и стрелца седео је извиђач (уједно и радио оператер) или још један нишанђија.


Авион Месершмит Bf 110 С 2 шематски приказ

Прва серија авиона Bf 110 је имала два линијска течношћу хлађена мотора са 12 цилиндара у V распореду са цилиндрима окренутим на доле, производње Јункерс Јумо 210 B. У каснијим серијама ови мотори су замењени са снажнијим моторима Daimler-Benz DB 601 или DB 605. На вратила мотора су биле постављене трокраке металне вучне елисе променљивог корака.

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика са две рамењаче обложена дуралуминијумским лимом, а крај им је био раван. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су била дебелог профила па се у њих могли сместити резервоари за гориво и уље. Нападна ивица крила је између трупа и мотора била управна на осу авиона а од мотора ка крајевима крила је била благо закошена ка репу авиона, тај део крила је био правилан једнокраки трапез. Резервоари за гориво су се налазили у делу крила између трупа авиона и мотора. Авион је имао два вертикална репна стабилизатора и два кормила правца. 

Авион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора. Увлачење ногу стајног органа се остваривао помоћу хидрауличног уређаја. Када су ноге стајног органа увучене у гондолу иза мотора тај простор се затварао вратима тако да је авион имао минимални аеродинамички отпор. На гондоли испод мотора се налазио отвор за улаз хладног ваздуха који је хладио расхладну течност мотора и уље.

Варијанте авиона Месершмит Bf 110 

Bf 110A - направљен само прототип који је први пут полетео у мају, 1936.

Bf 110B - производна верзија са два Јумо 210 мотора снаге 700 KS.

Bf 110C - производна верзија са два Daimler Benz BD-601A-1 моторима снаге 1100 KS, побољшано стрељачко наоружање топ  MG-FF, побољшан оклоп, носио две бомбе испод трупа од 250 kg, производио се од јануара 1939., касније је мотор замењен бољим и јачим мотором DB-601N.

Bf 110D - авион са повећаним дометом коришћен у кампањи у Норвешкој и северној Британији

Bf 110F - са уграђеним новим DB 601F моторима који производе 1,350 KS, уграђен нови оклоп без губитка у перформансама, пилоти су га сматрали за најбољи авион из серије Bf 110.

Bf 110G - уграђен нови мотор DB 605B снаге 1.475 KS, побољшана аеродинамика и носно наоружање (2 до 4 топа од 20mm, и четири 7,9 mm. МГ 17 митраљеза, и два митраљеза у кокпиту), уведен у наоружање почетком 1943. године произведен је у великом броју примерака

Bf 110H - развој овог авиона је почео 1943. године, после савезничког бомбардовања фабрике авиона Гота кад су уништени опитни објекти и прототип Bf 110H, овај пројект је уназађен за 6 месеци да би у септембру месецу 1944. овај пројект био суспендован, тако да није ушао у серијску производњу.

Авион Месершмит Bf 110

У току коришћења овог авиона вршена су додатна побољшања и авион се од примарне (ловачке) намене претворио у ловца бомбардера. За овај авион се може рећи да је ушао у Други светски рат на самом почетку и служио до самог краја.

Техничке карактеристике

Опште

име                   = Месершмит Bf 110C

намена              = вишенаменски авион (ловац, ноћни ловац, извиђач) 

посада              = 2 до 3 члана у зависности од намене

број путника      = 0

порекло             = Нацистичка Немачка

произвођач        = Bayerische Flugzeugwerke (BFW) и Messerschmitt AG

први лет            =  12.05.1936.

почетак производње  = 1936.

уведен у употребу     = 1937.

повучен из употребе  =  1945 (луфтвафе)

статус                   = неактиван


Мотор JUMO 210 инсталиран на авионu Bf 110

први корисник       = Луфтвафе 

број примерака      = око 6.200 

Димензије

дужина                  = 12,30 m

размах крила         = 16,30 m

висина                   =   3,30 m

површина крила     = 38,80 m2

Маса

маса празан           = 4500 kg

маса полетна          = 6700 kg


Мотор DB 601 инсталиран на авионu Bf 110

Погон

КЕМ                       =  2 х Daimler-Benz DB 601B-1

КЕМ снага              = 2 x 809 kW

КЕМ снагаКС          = 2 x 1100 KS

Перформансе

брзина максимална   = 560 km/h

долет                        = 2.800 km

плафон лета             = 10.500 m

брзина пењања         =  m/min 


Мотор DB 605 инсталиран на авионu Bf 110

Наоружање

Авион је био наоружан са:

Стрељачко наоружање:

2 х топ MG FF/M калибра 20 mm са 3 х 60 граната по топу, топови су били у крилима

2 x митраљеза MG 17 калибра 7,9 mm са 1000 матака по митраљезу

1 x митраљеза MG 15 калибра 7,9 mm са 1000 матака по митраљезу

Бомбардерско наоружање:

2 x 250 kg бомби 

Земље које су користиле Авион Bf 110

Оперативно коришћење


Авион Месершмит Bf 110 G 4 ноћни ловац

Месершмит Bf 110 је био добар и  леп авион чисте аеродинамике, лак за летење и веома добро наоружан. Немачки пилоти су га као летелицу ценили међутим као двомоторни ловац био је тежак и тром. Имао је два члана посаде, пилота и радисту, који је уједно и пуцао из митраљеза за одбрану од напада од позади. Припадао је класи разарача тј авионима који су имали велики радијус, били добро наоружани стрељачким оружјем и оклопом заштићену посаду и служили су да на великој удаљености од евентуалних циљева неутралишу велике бомбардерске формације. С обзиром да уочи и у почетној фази Другог светског рата Немци у ваздухопловству нису имали такве противнике Месершмит Bf 110 је коришћен као ловац за пратњу властитих бомбардера који су ишли у офанзивне акције бомбардовања непријатељске територије. Овај авион је са успехом коришћен у Пољској, норвешкој кампањи, нападу на Француску, нападу на северну Британију, у Балканској кампањи, Северној Африци и почетним операцијама на Источном фронту тамо где ловачка одбрана није ваљано организована па су почетни успеси овог авиона били добри. 


Заробљени Bf 110 С 4 са британским ознакама

У ваздушним биткама где су му противници били једномоторни окретни ловачки авиони није имао никаквих шанси. Није постизао ни успех у дневним нападима на противничке бомбардере, јер није успевао до њих ни да стигне због ловачке пратње. У бици за Британију током 1940. коришћен је као пратња немачким бомбардерима због свог великог радијуса. Међутим ни ту се није прославио, није успевао ни себе да одбрани од енглеских ловаца. Пилоти ловци авиона Bf 109 нису знали кога пре да бране, да ли бомбардере или Bf 110 „разарача“. Слично се дешавало и у каснијим фазама на Источном фронту.

Међутим добро се показао као ноћни ловац и ту је постизао добре резултате. Био је брз авион и јако наоружан, „растурао“ је савезничке бомбардере без проблема под условом да им приђе довољно близу (бар 300-500 m).

Раније верзије Bf 110, а поготову верзија F биле су имале солидне маневарске способности, међутим са додавањем разних наоружања и јачих мотора постајао је све тежи и тромији. Без обзира на то производили су га све до 1945. године и користили га као ноћног ловца.

Верзија G је била тросед и ту је додат трећи члан посаде који је пуцао из тзв. „шраге мусик“ (остале верзије су биле са два члана посаде). То је био изум немачких пилота, ноћних ловаца. Све се сводило на то да се тококом ноћних напада лоцира радаром (тада је постојао несавршени радарски систем, 1944. год) непријатељска формација бомбардера. Затим би се пилоти прикрали испод формације бомбардера која се колико-толико видела на небу. Посада бомбардера је теже уочавала ноћне ловце зато што су они испод себе имали замрачене области немачке територије. Када би се нашли испод њих следила је канонада у слабо брањени доњи део бомбардера (махом у моторе). Резултати су били изврсни, али није било увек лако прићи.

Постојале су многе верзије овог авиона и то од А па све до верзије H када је престала производња фебруара 1945. године. Побољшања су се сводила на уградњу јачих мотора и оружја, уградњу радара и додавање трећег члана посаде.

Авион Bf 110 у Југославији

Дана 1. априла 1941. годинe један Месершмит Bf-110C-4 слетео на аеродром код Краљева због грешке у оријентацији. Овај авион је префарбан у југословенску камуфлажу и добио југословенске ознаке. После немачке инвазије 6. априла 1941. Овај авион је прелетео 8. априла 1941. из Краљева на ратни аеродром у Велики Радинци у Срему недалеко од Беoграда. Током процеса слетање је погођен југословенском ватром из митраљеза са земље (забуна је била могућа јер противавионци нису знали за то да ВВКЈ поседује авион Bf-110 па су га смарали немачким), недуго потом га је уништила на земљи посада аеродрома при повлачењу. Пилот је преживео пад авиона. Немачке окупационе снаге пронашле су остатке овог Bf-110C-4  након окупације Југославије. Овај авион су покретала два мотора Daimler-Benz DB 601A-1 снаге 1100 KS.

Види још

Литература

    1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
    2. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
    3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
    4. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
    5. Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
    6. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
    7. М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
    8. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
    9. Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
    10. Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5

Спољашње везе

    1. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=54
    2. http://www.airwar.ru/enc/fww2/bf110.html
    3. http://www.airwar.ru/enc/fww2/bf110c.html
    4. http://www.aviation-history.com/messerschmitt/bf110.html
    5. http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Me110.htm
    6. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=96
    7. http://www.battleofbritain1940.net/0014.html
    8. http://worldofwarplanes.com/warplanes/germany/bf-110b/
    9. http://worldofwarplanes.eu/warplanes/germany/bf-110e/
    10. http://www.defensemedianetwork.com/stories/the-messerschmitt-bf-110-from-under-the-canopy/
    11. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_messerschmitt_bf110_en.php
    12. http://www.historyofwar.org/articles/weapons_bf_110G.html
    13. http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/bf110.html
    14. http://www.sepsy.de/lf-mebf110g-4nightfighter.htm