Месершмит Bf 109 / Meseršmit Bf 109 (нем. Messerschmitt Bf 109) је немачки ловачки авион кога је конструисао Вили Месершмит почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима. Месешрмит Bf 109 је био главни ловац у наоружању Луфтвафе на почетку Другог светског рата. Најуспешнији пилот ловац у историји ваздухопловства, Немац Ерих Хартман, који је током Другог светског рата летео искључиво на овом типу авиона, постигао је 352 признате ваздушне победе. Ознака Bf потиче од инцијала фирме Бајерише Флугцојгверке (нем. Bayerische Flugzeugwerke - BFW), коју је Вили Месершмит откупио 1932. године, након банкрота фирме.
Пројектовање и развој
Месершмит Bf 109 / Me 109 је једноседи једномоторни ловачки авион немачког произвођача Bayerische Flugzeugwerke (BFW) и Messerschmitt AG. Првобитно је замишљен и развијен као брзи авион намењен луксузном крстарењу а највише је коришћен као авион за везу (курирски авион) и авион за преобуку војних пилота за ловачки авион.
У литератури се овај авион може наћи под различитим називима Месершмит Bf 109 (по називу Главног конструктора Вили Месершмита и Bf по називу произвођача Bayerische Flugzeugwerke - Bf), јер је први прототип авиона пројектован и изграђен тамо. Када је BFW припојен Messerschmitt AG, авион је добио нову идентификацију Месершмит Ме 109. Међутим, историјски исправно је називати га званичним именом којим га је именовало Министарство за ваздухопловство Немачке као Месершмит Bf 109.
Пројектантски тим овог авиона је био следећи: на челу тима је био Вили Месершмит са инжењерима Робертом Лусер, Рихардом Бауер и Хубертом Бауер. Време у коме је рађен овај пројект је било специфично, Версајским уговором Немачкој је у то време било забрањено да производи борбене авионе и ограничена им је била снага авио мотора које је смела да производи.
Немачко министарство за ваздухопловство је дало налог BFW-у да пројектује модеран ловачки авион. Пројектанти су прионули на посао и кренули у пројектовање новог ловца али са израдом прототипа се морало сачекати, на срећу по BFW, у исто време је пројектован туристичко-школски авион Bf 108 на коме су могли да испитају све претпоставке и решења која су намењена и ловцу Bf 109. У недостатку домаћег мотора потребне снаге пројектанти су се одлучили за енглески мотор Rolls-Royce "Kestrel V" снаге 695 KS. Тако је у тајности настао један од најбољих ловаца свих времена.
Већ у току 1934. године, завршено је пројектовање и почела израда прве летелице. Све је завршено доста брзо тако да је 29.05.1935. направљен први пробни лет првог прототипа. Техничка и технолошка решења примењена на овом авиону користила су се касније широм света како код путничких авиона тако и код ловаца највише класе.
Поред Bf 109 на конкурсу министарства за модерни ловац учествовали су још Фоке Вулф са авионом Fw 159V1, Арадо са авионом Ar 80V1 и Хајнкел са авионом H 112. На тестирању ловац Bf 109 је показао најбоље резултате и дато је одобрење за серијску производњу.
Већ у децембру месецу 1936. године прототипови авиона Bf 109 су били у саставу Легије Кондор која је учествовала у шпанском грађанском рату на страни франкових националиста. Ту су имали прилике да се огледају у реалним условима са совјетским ловцима Поликарпов I-15 и I-16. На основу тих искустава извршена је преправка авиона Bf 109 и направљен је модел Bf 109 Е. Са тим авионом је Немачка ушла у Други светски рат.
Технички опис
Авион Месершмит Bf 109 је једнокрили, нискокрилни, једноседи, једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека.
Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским дванаестоцилиндричним мотором обрнутог V распореда (цилиндри су окренути на доле), Јункерс JUMO 210, Daimler Benz DB 601 i DB 605. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на бочне стране авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака или трокрака, вучна, елиса, променљивог корака и пречника 2,35 m. Поред ових експериментисало се још и са моторима RR "Kestrel V" снаге 695 KS, BMW 801 снаге 1560 KS, P & W Twin Wasp SC-G снаге 1050 KS, Junkers JUMO 213 снаге 1750 KS, Pratt & Whitney R-1340 снаге 600 KS и Bristol Jupiter снаге 600 KS. Са уградњом снажнијих мотора јавио се проблем њиховог хлађења па је хладњак за уље у облику саћа монтиран испод мотора са улазом за хладан ваздух испод мотора. Хладњаци за воду су монтирани у крилима непосредно поред трупа а уводници за хладан ваздух су се налазили испод крила.
Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. Носач мотора је био од заварених челичних цеви или специјалних челичних носача рађених пресовањем. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Главни резервоар за гориво капацитета 235 до 400 литара у зависности од типа авиона и резервоар уља за подмазивање капацитета 15,5 литара су се налазили иза кабине пилота у трупу авиона.
У трупу се налазила кабина са једним седиштем. Кабина је била затворена покривена непробојним стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Пилот је са свих страна био заштићен блиндираном облогом. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање. Поклопац кабине се отварао на десну страну
Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су се веома лако могла скинути и заменити другим што је било веома практично при одржавању ваздухоплова.
Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су биле направљене као металне конструкције пресвучене Ал-лимом. Хоризонтални репни стабилизатори су подупирачима били укрућени за труп авиона. Каснији модели авиона Bf 109 су прављени без ових подупирача.
Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима са упуштеном главом тако да је спољна површина авиона била глатка. Након закивања облоге, авион се гитовао и глачао пре фарбања тако да је имао глатку спољну површину која је имала минимални аеродинамички отпор.
Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени хидрауличним кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили у крила авиона и то прво једна нога а затим друга. У случају отказа хидрауличног система за спуштање ногу стајног органа он се могао извући уз помоћ механичког система из кабине пилота.
Варијанте авиона Месершмит Bf 109
Постојале су разне варијанте: A, B, C, D, E, F, G, K. Разлике су махом биле у мотору (перформансама) и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Произведено је укупно око 35000 примерака авиона Bf 109.
- Bf 109 B - Прва производна верзија је била серија Bf 109B са Јункерсовим мотором Јумо 210. Први ловци Bf 109 B-1 изграђени су у фебруару 1937. и одмах су послати у Шпанију на оперативну проверу против ловаца Поликарпов I-15 и Поликарпов I-16, којима је била наоружана републиканска армија. Месершмит је ускоро показао своју надмоћ над оба типа совјетских авиона. Bf 109 B-1 је ускоро замењен са B-2 варијантом, која је имала металну елису са променљивим кораком. Ове варијанте су имале од наоружања, 2 или 3 митраљеза калибра 7,92 mm, док је брзина била око 460 km/h.
- Bf 109 Е - Модел Е је имао мотор од 820 кW (1100 кс). Наоружање два топа MG FF од 20 mm и 2 митраљеза 7,92 mm. Био је солидних летних карактеристика (изузетних за 1940 годину).
- Bf 109 F - Модел F је био најуспелији као авион, али је имао релативно слабо наоружање од 1 топа 15 mm (касније 20 mm) и 2 митраљеза 7,92 mm.
- Bf 109 G - Модел G се највише производио и имао је мотор од 1100 кW (1475 KS). Боље наоружан обично са 1 топом 20 mm и 2 тешка митраљеза 13,1 mm, али нешто слабијих маневарских способности због повећања тежине у односу на модел 109F.
- Bf 109 K - Модел К је имао мотор од 1490 kW (2000 KS) и топ од 30 мм. Најбоље је пењао (1470 m/min) од свих ловачких авиона Другог светског рата и имао је брзину од преко 720 km/h, али је био претежак за своја крила и лоше је маневрисао.
Техничке карактеристике
Опште
име = Месершмит Bf 109E-3
намена = ловачки авион
посада = 1 члан
број путника = 0
порекло = Нацистичка Немачка
произвођач = Bayerische Flugzeugwerke (BFW) касније (Messerschmitt AG)
први лет = 29.05.1935.
почетак производње = 1935. - 1945.(BFW); 1942. - 1971. (SNCAN)
уведен у употребу = 1936.
повучен из употребе = 27.12.1965. Шпанско ваздухопловство
статус = неактиван
први корисник = Нацистичка Немачка
број примерака = 33.984
Димензије
дужина = 8,80 m
размах крила = 9,89 m
висина = 2,58 m
површина крила = 16,05 m2
Маса
маса празан = 2.125 kg
маса полетна = 2.607 kg
Погон
КЕМ = 1 × DB 601A
КЕМ снага = 1 x 864 kW
КЕМ снагаКС = 1 х 1.175 KS
Перформансе
брзина максимална = 552 km/h
долет = 660 km
плафон лета = 10.500 m
брзина пењања = 1020 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
2 x митраљеза MG 17 калибра 7,9 mm са 1000 матака/митрањезу
2 х топ MG FF калибра 20 mm са 60 граната по топу, топови су били у крилима
Земље које су користиле Авион Bf 109
Краљевина Италија
Словачка
Румунија
Израел
Финска
Бугарска
Јапан
Швајцарска
Шпанијa
Чехословачка
Мађарска
Краљевина Југославија
Нацистичка Немачка
Независна држава Хрватска
СФРЈугославија
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Овај најпознатији немачки ловачки авион Другог светског рата понео је славу ловца који је у историји ваздушног ратовања оборио највише противничких авиона. Такође, то је један од свега неколико типова авиона који су ратовали буквално од првог до задњег дана рата у Европи. Његов први прототип полетео је крајем маја 1935. а ватрено крштење доживео је у Шпанском грађанском рату. До краја рата направљено их је око 34 хиљаде (ратна производња бројала је 30.480 авиона). Развијан временом, његове задње варијанте имале су више него дупло јачи мотор од првог прототипа.
Авион Bf 109 се приозводио на неколико места у оквиру Трећег рајха (Нацистичка Немачка), њега су производиле следеће фабрике: Messerschmitt, Regensburg (10.423); Arado, Warnemünde (370); Erla, Leipzig (9.063); Fieseler, Kassel (155); W.N.F., Wiener Neustadt (7.892); Győri Vagon- és Gépgyár, Győr (309); AGO, Oschersleben (381). Интересантно је напоменути да је делове за Bf 109 производио и земунски Икарус за време рата који је тада био одузет југословенским власницима и радио је као филијала W.N.F. из Wiener Neustadt-а.
Поред ових фабрика авион Bf 109 се после рата производио још и у Чехословачкој фабрици Авиа као авион под ознаком Авиа S-99 до 1948. године и у Шпанији у фабрици Hispano Aviación под ознаком HA-1109 и HA-1112 do 1958.године. У шпанском ратном ваздухопловству овај авион је летео све до 1958. године, када су га потиснули ловци на млазни погом.
Авион Bf 109 у Југославији
У склопу великих набавки ваздухоопловног материјала из Немачке за Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1939. између Немачке и Југославије закључен уговор о набавци 100 ловаца Bf 109Е-3а. Првих пет авиона испоручено је августа 1939. До маја 1940. је испоручен укупно 71 Bf 109Е-3а, а два су изгубљена на прелету. Покретао их је мотор Даимлер-Бенз DB 601Аа снаге 1175 КС. Даља реализација уговора је обустављена до марта 1941. када је извршена достава 12 половних Bf 109Е-3 са моторима Даимлер-Бенз DB 601А снаге 1175 КС, предходно коришћених у Немачком ваздухоловству.
Представљали су најбоље ловачке авионе којима је ВВКЈ располагало. Авиони Месершмит Bf 109Е-3 из састава ВВКЈ, су током Априлског рата 1941. учествовали у одбрани земље у саставу елитног Шестог ловачког пука који је бранио Београд. Немци су у Априлском рату запленили бар седам авиона и пет трупова ових авиона. У ВВКЈ ови авиони су носили евиденционе бројеве Ев.бр. 2501 – 2583.
Након Другог светског рата, осим десет Месершмита који су заробљени током рата, на основу Бледског споразума од 1. августа 1947. од Бугара смо 1948. као замену за металне делове трупа и репа Штормовика рађених у нашој фабрици авиона „Икарус” добили 59 Месершмита Bf 109 варијантe G и K, и то: шест примерака G-2, 32 G-6, један двоседи G-8 за обуку, девет G-10 и четири G-14. Пет је расходовано за резервне делове, три једноседа су код нас прерађени у двоседе за обуку, а на један G-10 уграђена је извиђачка камера К-24. Због недостатка резервних делова сви су расходовани 1954. године. Тако да је кроз ВВКЈ пре рата и (ЈРВ) Југословенско Ратно Ваздухопловство, после рата прошло око 120 авиона овог типа.
У Музеју Ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду налази се један примерак авиона Месершмит Bf 109 G-2. Варијанта G-2 појавила се маја 1942., али је овај примерак из Музеја (евиденциони број 9663, фабрички број 741702) добијен после рата од Бугара, јединствен је јер у себи садржи многе немачке или наше модификације. Расходован је 22. септембра 1952. године, потом је додељен Музеју ЈНА да би 1961. био предат ваздухопловном музеју. Такође, ово је један од два сачувана примерка варијанте G-2 у свету.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Боснић, Петар; Набавка ловаца Ме-109Е, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 150-168. ISSN: 1450-684X.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
- Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
- М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
- Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
- Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
- Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=53
- http://www.airwar.ru/enc/fww2/bf109b.html
- http://www.aviation-history.com/messerschmitt/bf109.html
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=13
- http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Me109.htm
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=83
- http://luftkrieg-ueber-europa.de/wie-gut-war-die-messerschmitt-bf-109-bei-kriegsende/
- http://www.bredow-web.de/Museum_Duxford/Messerschmitt_Bf_109/messerschmitt_bf_109.html
- http://www.flyingheritage.com/TemplatePlane.aspx?contentId=19
- http://www.flugmuseum-messerschmitt.de/Feature-Area/Me109_IS_BACK/index.html
- http://www.platinumfighters.com/#!bf-109e/c7r0
- http://www.meiermotors.com/index.php/projekte/messerschmitt-bf109
- http://www.battleofbritain1940.net/0013.html
- http://www.warbirdalley.com/bf109.htm