авион P-51 Мустанг

P-51 Мустанг / P-51 Mustang  је био амерички ловац и ловац бомбардер дугог долета из периода Другог свјетског рата и непосредно после њега. Пун назив му је био North American P-51 Mustang, пројектовао га је North American Aviation (NAA) 1940. године на захтев Британаца. На крају Другог светског рата масовно је коришћен за пратњу тешких бомбардера који су бомбардовали Немачку. У то време то је био ловац који је суверено владао простором који су покривали англо-саксонски савезници. Овим авионом су обарани и први немачки ловци на млазни погон Месершмит Ме.262. После Другог светског рата је учествовао у Корејском рату као и у многим локалним ратовима. Укупно је израђено 15.586 авиона, од којих је 7.956 било P-51D верзије.

Пројектовање и развој


Протоип авиона ХP-51 

North American Aviation (NAA)- је пројектовао авион XP-51 (који касније добија ознаку P-51 Мустанг) као одговор на британском спецификацији у којој су биле дефинисане карактеристике ловца са линијским, течношћу хлађеним мотором. Они су се сложили да се произведе први прототип само 4 месеца након потписивања уговора у априлу 1940. године. Главни инжењер на овом пројекту је био Edgar Schmued. До краја 1940. године North American је испоручио први Мустанг Енглеској за пробне летове. Ови први Мустанзи су имали Allison V-1710 мотор, то је био добар мотор, али нису добро функционисали на великим висинама. Са Алисоновим моторима је направљено неколико серија ових авиона који су се углавном користили као извиђачи, патролни авиони и јуришни бомбардери.

У априлу 1942., британски пробни пилот Роналд Харкер је летео на Мустангу и био веома импресиониран њиме. Он је предложио да се у нови авион убаци мотор Rolls Royce Merlin серије 60, који се добро показао на високим надморским висинама. У Американци је почела производња Мерлин мотора по лиценци Rolls Royce у фабрици Packard Motor Car Company, а први Мустанг опремљен мотором Мерлин, XP-51B, полетео је новембра 1942. Резултати су у најмању руку били импресивни. Авион са мотором Мерлин је на 9.145 метара, достигао брзину од 708 km/h, скоро 160 km/h брже од Алисон мотором опремљеног Мустанга на тој висини. Тек после ове модификације овај авион почиње се користи као ловачки авион а то му је била и првобитна намена. Врло брзо затим, овај ловац је постао равноправни противник Луфтвафеовим ловцима нарочито Фоке Вулфу Fw-190.

Технички опис

Авион P-51 је једноседи, нискокрилни, једнокрилац кога је покретао 12-то цилиндрични течношћу хлађени мотор V распореда цилиндара производње Packard - Rolls Royce. Пројектован првенствено као ловац, опремљен је да може да понесе бомбе, резервоар са хемикалијама или ракете. Поред интерних резервоара за гориво може да понесе екстерне резервоаре у циљу повећања домета. Авион је стандардно наоружан се 6 митраљеза калибра 12,7 mm. Пилот је био у блиндираној кабини заштићен од стрељачке муниције.


авион P-51 Мустанг шематски приказ

авион P-51 Мустанг кокпит

Труп авиона P-51 Мустанг је потпуно металне конструкције направљен од алуминијумских легура у циљу смањења тежине авиона. Носећа структура трупа авиона је била полу монокок конструкција. Носач мотора је био направљен од челика. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Издувне цеви мотора су изведене директно кроз капотажу мотора. Ово решење је добро са становишта смањења отпора у раду мотора па тиме и до повећања његове снаге али је зато бука знатно већа. Између мотора и кабине пилота су се налазили резервоари расхладне течности, моторног уља капацитета 80 литара и хидрауличног уља. Главни резервоари за гориво су се налазили један у трупу авиона иза седишта пилота запремине од 246 до 322 литре (у зависности од типа авиона) и два у крилима. Сви унутрашњи резервоари су били самозаптивни. 

У трупу се налазила кабина са  једним седиштем. Кабина је била затворена, покривена капљастом стакленим поклопцен који је омогућаво добру видљивост околине авиона. Ветробран је био од вишеслојног непробојног стакла. Пилот је са свих страна био заштићен блиндираном облогом. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање, проветравање и системом за одмагљивање стаклених површина кабине. Поклопац кабине се отварао уназад (шибер поклопац) и служио је као врата за улазак пилота у кабину авиона. У кабину се улазило преко левог крила авиона на коме се налазио ногоступ премазан неклизајућим материјалом а на левој страни авиона испод поклопца кабине се налазио рукохват за кога се пилот хватао када се пење у авион. У случају опасности поклопац кабине се одбацује тако да пилот може несметано да напусти авион.

Авион је био опремљен радио станицом, свим потребним навигационим уређајима и инструментима за праћење рада мотора и лета авиона као и системом за кисеоник. За напајање свих ових уређаја и осветљавање инструмената и кабине, авион је био опремљен електричним системом који је производио струју напона 24V  и 100A, разводио до потрошача и акомулатора. 


авион P-51 Мустанг расхладни систем

Погонска група: Авион је био опремљен са течношћу хлађеним редним моторима са 12 цилиндара V распореда и суперчарџером, Allison V-1710 снаге од 1.100 до 1.720 KS (модел E3R, F21R, 39, 81 i 119) и моторима Packard-Merlin V-1650 (модел 3, 7, 9 и 9А) снаге од 1450 до 1685 KS, које је америчка фирма Packard производила по лиценци Rolls Royce. На вратила мотора су биле причвршћене трокраке или четворокраке металне вучне елиса Hamilton Standard Hidromatik са константном брзином. Пречник елисе је 3,4 m, а угао закретања кракова се креће од 23о за надморску висину а 65о за горњи плафон лета. Двостепени суперчарџер је напајао мотор свежим ваздухом са надпритиском и тиме обезбеђивао довољну количину ваздуха за максималну снагу мотора без обзира на којој се висини авион налазио. На доњем делу трупа авиона (стомаку) се налазио отвор за ваздух који је хладио уље и расхладну течност мотора пролазећи кроз хладњаке. Хлађење мотора авиона P-51 је сасвим другачији од већине других ловаца тог времена. Мотор се хлади течношћу у два одвојена система хлађења. Први систем хлади мотор уводећи хладну расхладну течност у блок мотора а угрејану течност из мотора води до хладњака који се налази испод трбуха авиона и тако у круг. Други систем (зове се накнадни систем хлађења) хлади гориво и ваздух из суперчарџера. Сваки обавља посебну функцију и системи нису повезани на било који начин. Обоје пролазе кроз један велики хладњак, али кроз различите ћелије.


авион P-51 Мустанг кабина и крило

Крила су металне конструкције, конзолна и самоносећа, кутијастог типа са две рамењаче од дуралуминијума, трапезастог облика са одсеченим крајевима, обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је нормална на осу трупа авиона а нападна и излазна ивица крила су закошене од трупа ка крајевима крила. Аеро профил који је коришћен на овом авиону је био NACA 45-100. За предњу рамењачу су причвршћене предње ноге стајног трапа а за другу покретни делови крила закрилца и еленори. Закрилца су металне конструкције а облога је од алуминијумског лима. Еленорима је конструкција од дуралуминијума а облога од алуминијумског лима. Облога крила је за конструкцију причвршћена закивцима са упуштеном главом што обезбеђује глатку спољну површину крила. Крила су релативно велике дебљине тако да у њих без проблема могу стати предње ноге стајног трапа, наоружање (по три митраљеза калибра 12,7 mm, са складиштем муниције) у свако крило, извршни органи хидрауличног система за увлачење точкова и закрилца, по један резервоар за гориво запремине: лево крило 342,2 литре а десно крило 340,6 литре, фотомитраљез, рефлектори за ноћно слетање, позиционо свето на крајевима крила и сва хидро и електрична инсталација. Испод крила се налазе подвесни носачи на које се могу прикачити по два спољна одбацива резервоара за гориво запремине 283,9 или 416,39 литара. Уместо резервоара на подвесне носаче се могу монтирати по две бомбе тежине до 454 kg или до 10 HVAR ракета калибра 127 mm.


авион P-51 Мустанг наоружање

Репне површине: Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Трапезоидног су облика и имају доста велику површину што омогућава овом авиону стабилност у лету и омогућавао је овом авиону велику маневарску моћ па је у том погледу био бољи авион у односу на своје противнике и конкуренте.

Стајни трап је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета увлачио у труп авиона. Предњи ноге стајног трапа су били опремљене точковима са гумама ниског притиска  (балон гуме) и хидрауличним кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили у крила авиона ка трупу авиона и то обе ноге истовремено. У случају отказа хидрауличног система за спуштање ногу стајног органа, он се могао извући уз помоћ механичког система из кабине пилота. За разлику од претходника размак точкова код P-51 је био широк тако да је при слетању авион био стабилан чак и кад је требао да користи не припремљене или слабо припремљене полетно слетне стазе.

Варијанте

  • NA-73X - прототип, мотор Allison V-1710-F3R, снаге 1100 KS, направљен 1 авион.
  • XP-51 - прототип, направљено 2 авиона.
  • Mustang Mk I - Направљен за РАФ у Инглвуду, Калифорнија, мотор Allison V-1710-F3R, снаге 1150 KS, направљено 620 комада
  • A-36 Apache - Бомбардер варијанта P-51; познат и као "Инвадер" или "Мустанг", мотор Allison V-1710-87 (F21R), снаге 1325 KS, 500 авиона.
  • P-51 - Произведен у Инглвуду, Калифорнија, 93 су испоручени В. Британији на основу закона о "Зајму и најму", у РАФ-у означен као "Mustang Mk Ia". 57 је задржао УСААФ и опремљен моторима Allison V-1710-39, направљено укупно 150 авиона.
  • P-51A-NA - Произведен у Инглвуду, Калифорнја, 50 изнајмљено РАФ-у, означен као "Mustang Mk II", мотор Allison V-1710-81, произведено 310 авиона.
  • XP-51B - Прототип, мотор Packard-Merlin V-1650-3, снаге 1450 KS, направљено 2 авиона.
  • P-51B-NA - Произведен у Инглвуду, Калифорнија, Прва производна верзија опремљена мотором Packard-Merlin V-1650-3, снаге 1620 KS, 308 означени у РАФ-у као "Mustang Mk III" ("зајму и најму"), укупно произведено 1.987 авиона.
  • P-51C-NT - Први P-51 произведен у фабрици North American у Далас-у. Идентичан моделу P-51B, мотор Packard-Merlin V-1650-7, снаге 1685 KS. 636 су достављени РАФ-у као "Mustang Mk III" ("зајму и најму"), укупно произведено 1,750 авиона.
  • XP-51D - Прототип P-51D, мотор Packard-Merlin V-1650-7, снаге 1685 KS, направљено 3 авиона.
  • P-51D-NA/-NT - Направљено је 6.600 у Инглевуду, 1.600 у Даласу, 100 растављених P-51D-NA су послати у Аустралију. 282 РАФ-у као "Mustang Mk IV", мотор Packard-Merlin V-1650-7, снаге 1685 KS, укупно произведено 8.200 авиона.
  • XP-51F - Прототип лака верзија, направљено 3 авиона.
  • XP-51G - Прототип лака верзија, петокрака елиса, направљено 2 авиона.
  • P-51H-NA - Произведен у Инглвуду, Калифорнија, мотор Packard-Merlin V-1650-9A, снаге 1720 KS, укупно произведено 555 авиона
  • XP-51J - Прототип са мотором Allison V-1710-119, снаге 1720 KS са двостепеним суперчарџером, направљено 2 авиона.
  • P-51K-NT - Пороизведен у Даласу, исти као P-51D опремљен са четвокраком елисом. 600 су достављени РАФ-у као "Mustang Mk III" ("зајму и најму"), укупно произведено 1.500 авиона.
  • P-51M-NT - Исто као P-51H са V-1650-9A мотором са убризгавањем за операције ниског нивоа. Изграђена у Даласу; уговор касније отказан, направљен 1 авион.

Техничке карактеристике


Цртеж авиона P-51 Мустанг у три пројекције

Опште

име                   =North American P-51 Mustang

намена              =ловац, ловац-бомбардер

посада              =1

број путника      =0

порекло             =САД

произвођач        =North American Aviation

први лет            =25.10.1940.

почетак производње  =1941.

уведен у употребу     =јануар 1942.

повучен из употребе  =1984. (Доминиканска република)

статус                   =неактиван

први корисник       =РАФ; УСААФ

број примерака      =преко 15.000

Димензије

дужина                  =9,83 m

размах крила         =11,28 m

висина                   =4,08 m

површина крила     =21,83 m2

Маса

маса празан            =3.465 kg

маса полетна          =4.175 kg

Погон

КЕМ                       =1 х Packard V-1650-7 V12

КЕМ снага              = 1.111 / 1.282 kW


Мотор Packard V-1650-7 авиона P-51D Мустанг

КЕМ снагаКС          =1.490 / 1.720 KS

Перформансе

брзина максимална   =703 km/h

долет                        =2.755 km

плафон лета             =12.800 m

брзина пењања         =978 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан:

 - 6 x митраљеза Browing 12,7mm са укупно 1.840 метака

 - 6 или 10 ракета HVAR 127 mm

 - 2 x 453 kg бомби

Земље које су користиле Авион


Мотор Packard-Merlin V-1650-7 са двобрзинским турбокомпресором

 Аустралија                        Гватемала                       Пољска

 Боливија                           Хаити                              Сомалија

 Канада                              Индонезија                      Јужна Африка

 Кина                                  Израел                            Јужна Кореја

 Костарика                          Италија                           Шведска

 Куба                                  Јапан                              Швајцарска

 Доминиканска Република   Велика Британија           Холандија

 Ел Салвадор                     Никарагва                       СССР

 Француска                         Нови Зеланд                   Уругвај

 Нацистичка Немачка          Филипини                       Југославија 

Оперативно коришћење


Производња авиона P-51 Мустанг, Инглвод Калифорнија

Укупно је произведено 15.586 авиона P-51 Мустанг, од којих је 7.956 било P-51D верзије. Авиони Мустанг су се производили у два погона North American Aviation (NAA) један у Инглвуду, Калифорнија а други у Даласу Тексас. Производња је трајала од 1941. до 1945. године. После рата права и пројект Мустанга је од (НАА) откупила фирма Cavalier Aircraft Corporation која се дуги низ година бавила ремонтом, преправкама и модификасијама овог авиона.

P-51 Мустанг у РАФ-у

Авион P-51 Мустанг је пројектован на основу захтева РАФ-а, који је био и први купац ових авиона. Први авиони овог типа су испоручени Великој Британији 1941. године. Иако је постојала забрана у Америци (као неутрална страна у рату) за испоруку ратног материјала авион Мустанг је био изузет из те забране јер се он сматрао британским пројектом. Прве серије ових авиона је Британија купила од Норд Америкен-а а касније серије ових авиона када је изгласан закон о "Зајму и најму" је британцима испоручен по том основу. Авиони Мустанг су почели да се користе у оперативне сврхе почетком 1942. године. Прво су коришћени за дубинска извиђања унутар европског континента а затим су коришћени и као ловци бомбардери за нападе на земаљске циљеве. Многи од ових авиона су коришћени у тој улози до краја рата. Увођењем у оперативну улогу модела P-51D овај авион је и у РАФ-у коришћен као ескортни ловац за пратњу британских тешких бомбардера у операцијама над Немачком.

P-51 Мустанг у УСААФ-у

Пре Другог светског рата у Америци је била владајућа доктрина да велика група тешких бомбардера, добро наоружана стрељачким наоружањем је сама себи довољна да се одбрани од непријатељских ловаца. У то их нису могла разуверити ни искуства РАФ-а у бомбардовању преко дана лаким бомбардерима који су били релативно лака мета ловцима Луфтвафе. Због тога је ловац, ескортни пратилац бомбардера имао низак приоритет у америчком ваздухопловству тако да је у рат америчко ваздухопловство ушло са једним авионом те класе а то је био двомоторни тешки ловац P-38 Лајтнинг. Америчка 8. ваздухопловловна армија је почела са ратним операцијама из Британије у августу 1942. У почетку, због ограниченог броја операција, није било никаквих доказа да америчка доктрина није исправна. У 26 операција обављених до краја 1942. године, стопа губитка је била испод 2%.

Већ почетком 1943. године када је Луфтвафе преселила више ловачких авиона са Источног фронта на запад и брзо организовала ефикасну одбрану, ситуација се знатно променила. У јесен 1943. године, тешки бомбардери 8. америчке ваздухопловне армије су спровели низ дубоких-напада у Немачкој, изван домета пратећих ловаца. У мисији Швајнфурт-Регензбург у августу изгубљено је 60 авиона Б-17с из формације од 376 авиона, у нападу 14. октобра је изгубљено 77 авиона од 291 авион што износи 26% губитка. Губици су били толико велики да су мисије дугог домета отказане на извесно време док се не пронађе ефикасан пратилац. Као могући авиони за ову улогу коришћени су Локид P-38 Лајтнинг, P-47 Тандерболт и P-51B Мустанг. Усавршавањем Мустанга додавањем унутрашњих и спољних резервоара овај је авион потпуно преузео ову улогу и обављао је до краја рата.

P-51 Мустанг након Другог светског рата

После Другог светског рата авион  P-51 Мустанг је коришћен у преко 25 земаља широм света. Неке од тих земаља су дошле у посед тих авиона купујући их од САД-а и Велике Британије, део их је добио на основу војне помоћи, неки су их набављали на црном тржишту кршећи ембарго на трговину оружјем а неки су до тих авиона дошли заробљавањем или принудним слетањем оштећених авиона на својој територији.

На почетку Корејског рата, Мустанг је био главни ловац Уједињених нација до употребе млазних ловаца, који су преузели ту улогу; Мустанг је тада постао ловац-бомбардер. Упркос појаве млазних ловаца, Мустанг је остао у служби у неким ратним ваздухопловствима до раних 1980-их. Након Корејског рата, Мустанзи из војних вишкова су продати приватним купцима и постао врло популаран цивилни авион који се користио за трке авиона.

Авион у Југославији

Види још

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
  4. Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
  5. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945., Теовид, Београд, 2014., ISBN 978-86-83395-36-1
  6. Chant, Christopher (1977). „North American P-51 Mustang”. Drugi svjetski rat - Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 146—147.
  7. TO No 1F-51D-1; Flight Handbook USAF Series F-51D aircraft, USAF, Philadelphia, 20.01.1954.

Спољашње везе

  1. http://www.boeing.com/history/products/p-51-mustang.page
  2. http://www.airwar.ru/enc/fww2/mustang4.html
  3. http://acepilots.com/planes/p51_mustang.html
  4. http://www.mustangsmustangs.com/p-51/specifications
  5. http://www.aviation-history.com/north-american/p51.html
  6. http://www.defensemedianetwork.com/stories/p-51-mustangs-switch-to-merlin-engine-made-it-the-world-beater-of-world-war-ii/
  7. http://www.stallion51.com/p51-flight-ops/p51-mustang-facts.shtml
  8. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=77
  9. http://www.collingsfoundation.org/aircrafts/north-american-tp-51c-mustang/
  10. http://www.warbirdalley.com/p51.htm
  11. http://voendelo.ru/fw-190-protiv-p-51-mustang.html
  12. http://www.tested.com/art/makers/558278-what-its-own-and-fly-p-51-mustang/
  13. https://www.digitalcombatsimulator.com/en/products/mustang/index.php?PAGEN_1=2
  14. http://www.swissmustangs.ch/
  15. http://www.ipmsstockholm.org/magazine/2005/12/stuff_eng_detail_p51d_03.htm