Рогожарски Бруцош (НМС) је југословенски школски авион за основну обуку пилота, једномоторни нискокрилац са два члана посаде који је произведен 1940. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.
Пројектовање и развој
У жељи да замени застарели авион за обуку војних пилота, двокрилац Физир ФН, Команда ваздухопловства војске је средином 1936. године расписала конкурс за избор новог типа школског авиона за основну обуку пилота. Услови конкурса су били да нови авион буде нискокрилац што је требало да обезбеди лакши прелаз на модерне нискокрилне ловце тога доба који су се налазили у наоружању Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (Харикен, Месершмит и ИК-3). Фабрика Рогожарски је решила да учествује на овом конкурсу па је за ту прилику ангажовала два већ позната ваздухопловна инжењера Мирослава Ненадовића и Миленка Митровића – Спирту, који су се одмах латили овог задатка.
Израда прототипа је почела исте године а завршена је маја месеца 1940. године када је направљен и први пробни лет. После детаљног фабричког испитивања авион је предат опитној групи на испитивање. Након испитивања у опитној групи авион је пребачен у Прву пилотску школу у Панчеву а затим у Другу пилотску школу у Краљеву како би и инструктори летења дали свој суд о употребљивости авиона Бруцош.
Технички опис
Авион Бруцош (или НМС назив према иницијалима конструктора) је слободно носећи нискокрилац дрвене конструкције. Крила су трапезестог облика заобљена на крајевима. Крила су обложена шпером, имају две ремењаче, а за труп су причвршчена завртњима. Репне површне су класичне израде од дрвета обложене шперплочама а кормила су такође дрвене конструкције обложена платном. Труп је правоугаоног попречног пресека, костур трупа се састоји из четири уздужнице учвршћене оквирима у целости је израђен од дрвета, обложен шпером. Два резервоара за бензин се налазио у крилима запремине 160 литара. Стајни орган се састоји од две еластичне ноге са механичким амортизерима и везане су за предње рамењаче. За мотор је имао ваздухом хлађен шестоцилиндрични линијски мотор са висећим цилиндрима енглеске производње де Хевилендов Џипси Мејџор I снаге 96 kW (130KS) који се у то време користио за погон авиона таквих или сличних намена широм света [1].
Техничке карактеристике
намена = школски авион за основну обуку пилота
посада = 2 (ученик + инструктор)
први лет = 1940
почетак производње = прототип
произвођач = Рогожарски Београд
дужина = 8,10 m
размах крила = 10,00 m
висина = 3,10 m
површина крила = 16,00 m
маса празан = 615 kg
маса полетна = 872 kg
мотор = 1 линијски ваздухом хлађен
КЕМ = Џипси Мајџор I 130KS
КЕМснага = 96 kW
Перформансе
брзина = 185 km/h
брзина 0 = 210 km/h
радијус кретања = 420 km
долет = 840 km
плафон лета = 4.000 m
брзина пењања = 150 m/min
Оперативно коришћење
Авион Бруцош је произведен у 1 примерку као прототип у серијску производњу није ушао јер је Команда ВВ изабрала авион Аеро-2 на конкурсу. За време тестирања у пилотској школи у Краљеву 20. јуна 1940. године пилот инструктор Владимир Обад је после нормалног приземљења зарио леви точак авиона у меку земљу и поломио крило. Поправка авиона у фабрици је искоришћена да се отклоне недостаци који су уочени у току тестирања па је авион поново оспособљен за летење пре каја октобра исте године. Истовремено са поправком извршена је и реконструкција крила тако да су се крила могла склапати уназад (то је био први југословенски авион са склапајућим крилима)[2].
Нажалост Комисија команде је већ дала мишљење о тестираним авионима које није било повољно за Бруцоша. Фабрика Рогожарски је уложила приговор на ово мишљење па је формирана нова комисија која је поново додатно испитала све авионе који су учествовали на конкурсу. И друга комисија је прогласила авион Аеро-2 за најбољи.
Желећи ипак да пласира свој авион, а сарађујући у то време много са Поморским ваздухопловством фабрика Рогожарски је направила пројект хидроверзије Бруцоша са снажнијим мотором Валтер Сикс снаге 140 kW, и металним пловцима канадске фирме ЕДО. Овај авион је понуђен Команди морнарице као хидроавион за основну обуку. Авион је био офарбан на следећи начин труп му је био офарбан циклама бојом а крила, репна крилца и вертикални стабилизатор су били офарбани светло сребрнастом бојом. Идеју и избор боја за фарбање авиона је извршила госпођа Ненадовић жена проф. М.Ненадовића.
Авион Бруцош у Другом светском рату
У тренутку почетка Априлског рата авион Бруцош је био у хангару Опитне групе на земунском аеродрому одакле је 10. априла 1941. године прелетео на ратни аеродром у Великим Радинцима где је била дислоцирана Прва ловачка бригада. Верује се да је Бруцош ту спаљен са осталим авионима да не би пао непријатељу у руке.
Види још
Референце
[1] Јанић, Чедомир. „Рогожарски „Бруцош“". Аеромагазин: стр.. ISSN: 1450-6068.
[2] Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.). Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица, YU-Београд: Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-0-2.
Литература
1. Јанић, Чедомир. „Рогожарски „Бруцош““ , Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт): стр.. ISSN: 1450-6068.
2. Петровић, Огњан (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II:1931–1941.)“, Лет-Flight 3. (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства), ISSN 1450-684X.
3. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
4. Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 0-7153-5734-4.
5. Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 ed.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9.
Спољашње везе
1. http://www.goldenyears.ukf.net
2. http://www.airwar.ru/enc/other1/brucos.html