Спартан Крузер / Spartan kruzer (енг. Spartan Cruiser) је енглески тромоторни, вишеседи, једнокрилни авион, који се користио као путнички и транспортни авион, између два светска рата. Авион је био мешовите конструкције труп му је био од метала а крила потпуно дрвене конструкције и облоге. Производила га је енглеска фирма Спартан еркрафт (енг. Spartan Aircraft Ltd.). Произведен је у свега 17 примерака од којих је два купио југословенски Аеропут. Један примерак је направљен по лиценци у земунској фабрици авиона Змај.
Пројектовање и развој
Спартан крузер је настао од поштанског авиона Саро-Персивал који је пројектован 1931. године а први пут полетео 1932. године. Пројектовао га је Едгар Персивал, а производио га је Саундерс-Роу Лтд.(Саро) под називом Саро А.24 Мејлплејн (Saro A.24 Mailplane). Авион је био потпуно дрвене конструкције и служио је искључиво за превоз поште. То је био тромоторни нискокрилац са фиксним стајним трапом. Редизајном овог авиона, проширењем трупа и израде трупа потпуно металне конструкције настао је Спартан крузер. Основна намена овог авиона је превоз путника и то од 6 до 8 путника зависно од варијанте. Произведене су три варијанте Спартан крузер Mk I, Спартан крузер Mk II и Спартан крузер Mk III.
Технички опис
Авион Спартан крузер је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи тромоторни авион мешовите конструкције, чисте аеродинамичке линије са два мотора уграђена у крила авиона и један у кљуну, фиксним стајним трапом. Авион је у току производње био опреман различитим моторима. У њега су уграђивани мотори: Cirrus-Hermes IV и de Havilland Gipsy Major са снагама од 67 до 97 kW. Сви ови мотори су били линијски ваздухом хлађени. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака вучна, елиса непроменљивог корака и пречника 1,5 m. Носачи мотора су били направљени од заварених челичних цеви. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора, тако да су издувни гасови ишли испод крила и трупа авиона.
Труп авиона Спартан крузер је био правоугаоног попречног пресека са заобљеним угловима, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 6 до 8 путничких седишта. Кокпити пилота, који су се налазиле један поред другог, и били су смештени у затвореној кабини одвојено од путничке кабине. Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Посада је у свој део кабине улазила отварањем провидног поклопца а прилаз кабини је био преко крила. Са сваке стране трупа авион је имао по 3 лепа велика правоугаона прозора а у дну кабине је био смештен хемијски тоалет у посебном простору.
Носећа конструкција Спартан крузер Mk I је била дрвена решеткаста конструкција а труп је свом својом дужином био обложен алуминијумским лимом. Купци су имали бројне примедбе на овај авион па је извршена модификација дрвена конструција је замењена металном направљеном од дуралуминијума облога трупа је од алуминијумског лима који је имао уздужна оребрења што је повећавало крутост трупа авиона. У Кокпит је уграђено низ нових инструмената који су омогућавали лакшу контролу авиона, боље управљање и навигацију. Овај авион је добио име Спартан крузер Mk II. У први авион овог модела су уграђени мотори Cirrus Hermes IV који се није добро показао па је у свим осталим авионима овог типа овај мотор замењен моторима de Havilland Gipsy Major. Први прототип овог авиона је полетео фебруара месеца 1933. године.
Спартан крузер Mk III је у односу на свог претходника имао боље дизаниран труп бољу аеродинамику, труп је имао кабину у коју су се могла сместити 8 путника.
Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Резервоари су били смештени у део крила између трупа и мотора, авион је имао два главна резервоара укупне запремине 273 литре. Облик крила је био једнакокраки трапез са заобљеним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била дрвена са две рамењаче, а облоге од дрвене лепенке. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дрвета и облогу дрвене лепенке. Гондоле у којима су смештени мотори су биле обложене алуминијумским лимом. Са горње стране крила непосредно уз труп авиона биле су залепљене гумене траке које су служиле да се по њима посада попне до своје кабине а при томе не оштети крило авиона. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали дуралуминијумску конструкцију а облогу од импрегнираног платна. Непокретне репне површине су додатним упорницама биле ослоњене на труп авиона.
Aвион је имао класичан стајни трап са два точка опремљена гумама високог притиска напред и трећи точак на репу авиона. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, а у ногама стајног трапа су били уграђени амортизери. Предњи точкови су били великог пречника што је била погодност за слетање на аеродроме са лоше припремљеним полетно слетним стазама. У предњим точковима су биле уграђене кочнице. Модел Спартан крузер Mk III је имао лимене облоге на точковима због смањења аеродинамичког отпора.
Варијанте авиона Спартан крузер
Cruser Мк I - тромоторни самоносећи нискокрилац са два члана посаде и 6 путника, оплата трупа је од лима, произведено 3 примерка (1932.)
Cruser Мк II - тромоторни авион са модификованим трупом и кокпитом, произведено 12 примерака (1933.), по лиценци 1 примерак Змај Југославија.
Cruser Мк III - тромоторни авион са аеродинамички прерађеним трупом, кабина са 8 путника, модификован ветробран и стајни трап, произведено 3 примерка.
Техничке карактеристике
Опште
име = Спартан крузер
намена = путничко - транспортни
посада = 2
број путника = 6 до 8
порекло = Велика Британија
произвођач = Spartan Aircraft Ltd, Zmaj Yugoslavia
први лет = 1932.
почетак производње = 1933.
уведен у употребу = 1933.
повучен из употребе = 1942.
статус = неактиван
први корисник = Spartan Air Lines, British Airways Ltd.
број примерака = 17
Димензије
дужина = 11,94 m
размах крила = 16,46 m
висина = 3,05 m
површина крила = 40,50 m2
Маса
маса празан = 1.656 kg
маса полетна = 2.812 kg
Погон
КЕМ = 3 x de Havilland Gipsy Major
КЕМ снага = 97 kW
КЕМ снагаКС = 130 KS
Перформансе
брзина максимална = 214 km/h
долет = 499 km
плафон лета = 4.570 m
брзина пењања = 192 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Спартан крузер
Чехословачка
Египат
Индија
Ирак
Краљевина Југославија
Уједињено Краљевство
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Интересовање авио компанија за авионе типа Спартан крузер била је слаба. За прве три године серијске производње од 1933 до 1935., произведено је свега 12 примерака Mk II и три модела Mk III. Да би смањио губитке за непродате авионе Спартан оснива властиту авио компанију за превоз путника и поште. Продата су свега 6 авиона изван Велике Британије, међу којима су била два крузера Mk II Аеропута. Укупно је произведено 17 примерака ових авиона. Производња је почела 1933. године а напуштена је 1942. године. Авиони су коришћени у Великој Британији и то у ваздухопловним компанијама и РАФ-у. Извезени су у следеће земље: Чехословачку, Египат, Индију, Ирак и Југославију (Аеропут).
Авион Спартан крузер у Југославији
Први авион Спартан крузер Mk II је долетео из Велике Британије у Београд при крају летачке сезоне, 27.09.1933. године. Одмах по доласку у Београд авион је освешћен и крштен именом "Љубљана". Авион је већ 28.09.1933. летео за Љубљану са члановима комисије за утврђивање пловидбености, после чега је уписан у регистар са ознакама YU-SAN. А већ 29.09.1933. је преузео редовну линију Београд - Загреб - Љубљана, која је одржавана до 28.октобра 1933. године. Авион је на тој линији заменио Фарман-а F.306 који је доживео удес 12.09.1933. године.
Из Енглеске је 7.априла 1934. долетео други Спартан крузер који је после уписа у ваздухопловни регистар са ознаком YU-SAO освешћан и крштен 15.07.1934. на аеродрому Гробничко поље именом "Сушак". Овај авион је имао уграђен вештачки хоризонт који је био од велике користи на летовима при слабој спољној видљивости.
Пошто је уговором са Спартаном било предвиђено да се два авиона по њиховој лиценци направе у домаћим (Југословенским) фабрикама Аеропут је затражио понуде домаћих фабрика а одазвале су се две "Змај" и "Икарус" обе из Земуна. Управни одбор Аеропута је прихватио понуду Змаја јер је била повољнија од Икарус-ове. Након потписаног уговора Змај је почео производњу 8.06.1934. у међувремену је отказан један авион тако да је Змај завршио и предао Аеропуту један авион Спартан крузер маја месеца 1935. године. Овај авион је уписан у регистар као YU-SAP а крштен је именом "Ниш".
У току летачке сезоне 1934. године Спартани су преузели све линије Аеропута сем линије за Скопље на којој су и даље летели авиони Потез 29. До доласка модернијих авиона Локид Електра и Кодрон С.449 1937. године терет ваздушног саобраћаја на линијама Аеропута носили су авиони Спартан крузер. Један од њих Спартан регистрације YU-SAP пао је при полетању са Љубљанског ареродрома на линији за Сушак 15.07.1936. године.
Авионска несрећа путничког авиона Аеропута типа Спартан Крузер под називом „Ниш“ регистарских ознака YU -SAP догодила се на редовној линији Љубљана - Сушак у среду 15. јула 1936. године, у 5,50 часова ујутру непосредно по узлетању авиона са аеродрома у Љубљани. Тромоторни авион је по реду летења требало да полети у 5,30 часова али је сачекао на писти два путника који су каснили на лет. Тог јутра је била над аеродромом густа магла која се полако дизала. У 5,45 часова авион је узлетео са 15 минута закашњењења. Сама магла се пре узлетања била подигла тако да су се стекли услови за лет. Међутим, одмах након узлетања, чим се подигао на већу висину авион је био склопљен облацима магле која се дизала. При покушају надлетања првог брда, које се налазило три километра јужно од аеродрома, авион је у условима слабе видљивости закачио стајним трапом неколико јела над шумом, да би се потом уз страховит трасак обрушио на брдо Головца код села Хрушчица, на само пет километара од центра Љубљане. У авиону је било седам лица, два члана посаде и пет путника. Сва лица у авиону су на месту погинула. Посаду авиона сачињавали су пилот Михаило Јарошенко и радио-телеграфиста Томислав Анушић.
Два преостала авиона Спартан су била у служби Аеропута све до Априлског рата када су настрадала приликом немачког бомбардовања земунског аеродрома.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8
- Боснић, Петар (дец.2002/јануар 2003.). Архив. „Аеропутеви“ авиони у Априлском рату”. Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 44: 34-35. ISSN: 1450-6068.
Спољашње везе
- http://www.airwar.ru/enc/cw1/cruiser.html
- http://www.hampshireairfields.co.uk/airfields/net.html
- http://www.aviastar.org/air/england/spartan_cruiser.php
- https://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1932/1932%20-%200738.html
- http://technet.idnes.cz/letoun-spartan-cruiser-bata-d11-/tec_technika.aspx?c=A141209_000155_tec_technika_kuz
- http://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc279559/m1/1/
- http://www.aer.ita.br/~bmattos/mundo/ww2/british/pages/SPARTAN%20CRUISER.htm
- http://www.histaviation.com/spartan_cruiser_2.html
- http://www.kamov.net/british-aircraft/spartan-cruiser/
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12834.0;wap2
- http://vazduhoplovstvo.com/zmaj-spartan-kruser/