Уфаг C.I

Детаљи: Аутор: Душан; Категорија: Историја; Објављено: 08 Септембар 2014; Погодака: 659

Авион Уфаг C.I

Уфаг C.I (нем. UFAG C.I) су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила аустроугарска фирма Ungarische Flugzugwerke AG, (UFAG) из Будимпеште па су према скраћеном називу Ufag ови авиони добили име. Авиони ове серије су били извиђачи а служили су и као лаки бомбардери јер су могли да понесу 75 kg бомби.

Пројектовање и развој

Авион Ханза Бранденбург KD из 1916.

За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио на бази већ успешног једноседа Ханза Бранденбург KD (1916.) двоседи борбени авион (Ханза Бранденбург C.II) за кога немачко војно ваздухопловство није било заинтересовано. Авион је био наоружани двокрилац, намењен првенствено извиђачким задацима и курирским пословима, док је поред ових био намењен и за бомбардерске задатке (као лаки бомбардер).

Пошто је власник немачке фирме Ханза Бранденбург и аустроугарских фирми УФАГ и Феникс био исти концерн Камило Кастиљони а Немачка и Аустроугарска биле савезнице у Великом рату, овај пројект авиона је понуђен аустроугарском ваздухопловству (ЛФТ) које га је прихватило а фирме Феникс и Уфаг су купиле лиценцу и тако је почела производња. Тако се десило да се овај авион није производио у матичној фирми Ханза Бранденбург а главна производња се обављала у аустро угарским фирмама УФАГ и Феникс (једна серија је произведена у будипештанском Лојду) и то за потребе аустроугарског ваздухопловства ЛФТ.

Авиони Уфаг C.I и Феникс C.I (у хангару)

Развој авиона УФАГ C.I је била поверена мађарском инжењеру Бели Оравец. Мада су потицали из истог пројекта ови авиони који су се производили у различитим фабрикама су се међусобно разликовали што је било природно за тадашњи ниво стандардизације, специјализације и технологије производње.

Прототипови авиона су испитивани у периоду од јуна месеца до краја 1917. године. Након испитивања оба авиона су прихваћена за оперативну употребу и производњу. Авиони који су се производили у Фениксу и Лојду су носили ознаку Феникс C.I а произведени у УФАГ-у имали су ознаку УФАГ C.I. Четрдесет авиона УФАГ C.I који су произведени у Phonix Flugzugwerke AG носили су ознаку УФАГ C.I али су се разликовали по серијским бројевима. Сви авиони произведени у Аустроугарској били су опремљени шестоцилиндричним линијским течношћу хлађеним моторима Хиро H IV снаге 230 KS.

Производња и испорука овог авиона у Аустроугарској почиње почетком 1918. а престаје завршетком првог светског рата тј. крајем 1918. године.

Технички опис

Авион Уфаг C.I без вертикалног стабилизатора

Авион Уфаг C.I је двокрили двоседи, једномоторни авиони потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, решеткасте конструкције.

Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Био је опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Хиро (Hiero H IV) снаге 230 KS. Хладњак за воду се налазио изнад горњег крила. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од дрвета појачан челичним цевима и челичном конструкцијом.

Авион Уфаг C.I са вертикалним стабилизатором

Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувна цев и цеви система за водено хлађење и хладњак мотора. Извиђач је седео на другој позицији. Авион је био наоружан са два митраљеза Шварцлозе калибра 7,92 mm. Један митраљез се налазио испред пилота, био је синхронизован са елисом и њиме је гађао пилот, док је други био постављен на рунделу, кокпита извиђача, која је омогућавала извиђачу који је уједно био и стрелац, прецизније гађање. Овај митраљез је имао функцију заштите задње сфере авиона. Поред митраљеза авион је могао да понесе 6 бомби од 12,5 kg и на тај начин постајао би лаки бомбардер.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су била истих димензија и имала су исти правоугаони облик. Предња ивица крила је била под правим углом у односу на осу авиона. Горње крило је било померено у односу на доње према кљуну авиона. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. Уфаг-ови авиони C.I почетних серија су били без вертикалног стабилизатора чију је фунцију преузимало кормило правца. У каснијим серијама ови авиони су били опремљени вертикалним стабилизатором (што је било одступање од лиценцног плана) чиме му је побољшана вертикална стабилност. Авион се одликовао добрим летним карактеристикама и посаде су радо летеле њиме.

Стајни орган је био класичан фиксан са крутом осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Техничке карактеристике

Мотор Hiero H IV 230 KS који се уграђивао у авионе Уфаг C.I

Опште

намена = Извиђачки авион

посада = 2 члана

порекло = Аустроугарска

произвођач = Ungarische Flugzugwerke AG, (UFAG) Budapest,

први лет = јун 1917.

почетак производње = 1918.

уведен у употребу = 1918.

повучен из употребе = 1935.

статус = неактиван

Цртеж авиона Уфаг C.I у три пројекције

први корисник = Аустроугарско ваздухопловство (k.u.k. Luftfahrtruppen)

број примерака =око 190

Димензије

дужина = 7,50 m

размах крила = 10,40 m

висина = 3,03 m

површина крила = 30,70 m²

Маса

празан = 750 kg

полетна = 1.150 kg

тежина наоружања = 75 kg

Погон

Клипно елисни мотор = 1 х Hiero H IV (линијски течношћу хлађен)

снага = 1 x 170 kW

снага КС = 1 х 230 KS

Перформансе

брзина крстарења = 158 km/h

брзина = 180 km/h

Авион Уфаг C.I из састава ВВ КСХС/Југославије

долет = 700 km

плафон лета = 6.500 m

брзина пењања =317 m/min

Наоружање

Авион је био наоружан:

2 x митраљеза Spandau LMG 08/15 калибра 7,92 mm (1 митраљеза напред фиксни којим гађа пилот кроз обртно поље елисе а други на обртној турели код извиђача/стрелца)

6 х 12,5 kg слободно падајућих бомби, подвешаних испод крила.

Корисници

Аустроугарска
Аустрија (после рата)
Мађарска (после рата)
Румунија (после рата)
Југославија (после рата)

Оперативно коришћење

Извиђачки авиони Уфаг серије C су пројектовани да у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen) замени извиђачки авион Ханза Бранденбург C.I. Коришћен је на италијанском фронту и Балканском ратишту. Због своје поузданости, лаке управљивости био је цењен код посаде. У наоружање је уведен почетком 1918. године и као извиђачи коришћени су до краја рата 1918. године, после повлачења из војне употребе ови авиони су коришћени за пренос поште, курирску службу и обуку пилота.

До капитулације Аустроугарске фабрика УФАГ је испоручила 150 серијских авиона Уфаг C.I који су имали серијску ознаку Ba.161 а фабрика Феникс је по лиценци направила још 40 примерака авиона Уфаг C.I који су имали серијску ознаку Ba.123.

После пропасти Аустроугарске монархије авиони Уфаг C.I су коришћени у ваздухопловству Аустрије, Мађарске, Румуније и Краљевине СХС/Југославије.

Коришћење авиона Уфаг C.I у Краљевини СХС/Југославији

Авион Уфаг C.I из састава ВВ КСХС/Југославије (autor: O.Petrović)

Као ратни плен после распада Аустроугарске монархије Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије је дошло у посед десет авиона типа Уфаг C.I. Пописом авиона из маја месеца 1919. године утврђено је да има 10 авиона Уфаг C.I пет су била УФАГ-ове производње серија Ba 161, а пет Фениксови Ba 123. Један од поменутих Фениксових авиона је заплењен крајем априла 1919. године пошто је приликом борбеног лета био приморан да принудно слети код Чаковца. Сви ови авиони су били нови (произведени у току 1918. године па су коришћени до краја двадесетих година двадесетог века. Авион Уфаг C.I је у нашем ваздухопловству био познат под називом "Уци" и пилоти су радо летели њиме.

Види још

Референце

[1] Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8

[2] О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.

Литература

Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-03-3.
Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
G.Kroschel, H.Stutzer; Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918.Herford, Verlag E.S.Mittler&Sohn,1994, ISBN 3-89350-693-4
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. Auflage. Weishaupt, Graz 1999, ISBN 3-7059-0000-5.
Paunović, M.; Svetska Avijacija 1783 - 1930. godine, Sportska Knjiga, Beograd, 1981.
Murphy,Justin D., Military aircraft, origins to 1918:an ilustrated history of their impact, ABC-Clio Inc. Santa Barbara, 2005., ISBN 1-85109-488-1
Frederiksen, John C., International warbirds: an ilustrated guide to word military aircraft 1914-2000., ABC-Clio Inc. Santa Barbara,2001., ISBN 1-57607-364-5
Word War I: a student enciklopedia, ABC-Clio Inc. Santa Barbara,2006., ISBN 1-85109-879-8
Guttman Jon., SPAD XII/XIII Aces of Word War I, Osprey, Oxford, 2002., ISBN 1-84176-316-0
Mehtidis, Alexis, Italian and Austro-Hungarian Military Aviation on the Italian fron in World War One, 2008.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.