Феникс C.I

Детаљи: Аутор: Душан; Категорија: Историја; Објављено: 09 Септембар 2014; Погодака: 605

Авион Феникс C.I

Феникс C.I (нем. Phonix C.I) су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила аустријска фирма Phonix Flugzugwerke AG из Wiener-Stadlau-а па су према скраћеном називу Phonix ови авиони добили име. Пројектовали су га инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман на основу авиона Ханза Браденбург C.II оригиналног пројекта инж.Ерст Хајнкела, кога је Phonix производио на основу лиценцног уговора. Авиони ове серије су били извиђачи а служили су и као лаки бомбардери јер су могли да понесу 50 kg бомби. Први прототип полетео јуна 1917. године а серијска производња 1918. године. У оперативној употреби у Аустроугарском ваздухопловству је био до краја рата. Летео је све до 1935. године у шведском ваздухопловству. Производио се у Аустроугарској и Шведској.

Пројектовање и развој

За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио на бази већ успешног једноседа Ханза Бранденбург KD (1916.) двоседи борбени авион (Ханза Бранденбург C.II) за кога немачко војно ваздухопловство није било заинтересовано. Авион је био наоружани двокрилац, намењен првенствено извиђачким задацима и курирским пословима, док је поред ових био намењен и за бомбардерске задатке (као лаки бомбардер).

Авион Ханза Бранденбург C.II из 1916.

Пошто је власник немачке фирме Ханза Бранденбург и аустроугарских фирми УФАГ и Феникс био исти концерн Камило Кастиљони, а Немачка и Аустроугарска биле савезнице у Великом рату, овај пројект авиона је понуђен аустроугарском ваздухопловству (ЛФТ) које га је прихватило а аустроугарске фирме Феникс и Уфаг су купиле лиценцу и тако је почела производња. Тако се десило да се овај авион није производио у матичној фирми Ханза Бранденбург а главна производња се обављала у аустроугарским фирмама УФАГ и Феникс (једна серија, свега 7 примерака је произведена у будимпештанском Лојду) и то за потребе аустроугарског ваздухопловства ЛФТ. Мада су потицали из истог пројекта ови авиони који су се производили у различитим фабрикама су се међусобно разликовали што је било природно за тадашњи ниво стандардизације, специјализације и технологије производње. Прототипови авиона су испитивани у периоду од јуна месеца до краја 1917. године. Авиони који су се производили у Фениксу и Лојду су носили ознаку Феникс C.I а произведени у УФАГ-у имали су ознаку УФАГ C.I. Сви авиони произведени у Аустроугарској били су опремљени шестоцилиндричним линијским течношћу хлађеним моторима Хиро H IV снаге 230 KS.

Производња и испорука овог авиона у Аустроугарској почиње почетком 1918. а престаје завршетком Првог светског рата тј. крајем 1918. године. После рата у Шведској је произведено лиценцно још 30 ових авиона са Бенцовим мотором од 220 KS.

Технички опис

Авиони Уфаг C.I и Феникс C.I (у хангару)

Авион Феникс C.I је двокрили двоседи, једномоторни авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, решеткасте конструкције.

Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Био је опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Хиро (Hiero H IV) снаге 230 KS. Хладњак за воду се налазио изнад горњег крила. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од дрвета појачан челичним цевима и челичном конструкцијом.

Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви, цеви система за водено хлађење и хладњак мотора. Авион је био добро наоружан. Имао је два митраљеза Шварцлозе 7,92 mm. Предњи митраљез је био синхронизован са елисом јер је гађао кроз обртно поље елисе. Овим митраљезом је гађао пилот авиона. Извиђач је седео на другој позицији, на његовом кокпиту је била постављена рундела за постављање митраљеза која је омогућавала извиђачу који је уједно био и стрелац, прецизније гађање. Улога овог митраљеза је била заштита задње сфере авиона.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара упорница. Упорнице су биле постављене у облику слова "V" гледајући авион са предње стране. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Код авиона Феникс C.I крила су имала правоугаони облик са полукружним завршетком, с тим што је доње крило било нешто краће од горњег, тако да је овај авион имао мању површину крила од свог брата близанца авиона Уфаг C.I. Предња ивица крила је била под правим углом у односу на осу авиона. Горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу да доње. Конструкције репних крила као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. По "V" упорницама, полукружном завршетку крила, неједнаким горњим и доњим крилима и касније по вертикалном стабилизатору су се разликовали авиони Феникс C.I и Уфаг C.I.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Мотор Hiero H IV 230 KS који се уграђивао у авионе Феникс C.I

Техничке карактеристике

Опште

намена = Извиђачки авион

посада = 2 члана

порекло = Аустроугарска

произвођач = Phonix Flugzugwerke AG Беч, и Lloyd Будимпешта,

први лет = августа 1917.

почетак производње = 1918.

уведен у употребу = 1918.

повучен из употребе = 1935.

Цртеж авиона Феникс C.I у три пројекције

статус = неактиван

први корисник = Аустроугарско ваздухопловство (k.u.k. Luftfahrtruppen)

број примерака =око 110

Димензије

дужина = 7,53 m

размах крила = 11,00/8,60 m

висина = 2,95 m

површина крила = 29,00 m²

Маса

празан = 820 kg

полетна = 1.240 kg

максимална тежина = 50 kg бомби

тежина наоружања = 4 x 12kg бомби (или 2 x 25kg)

Погон

клипно елисни мотор = 1 х Hiero H IV (линијски шестоцилиндрични течношћу хлађен мотор)

снага = 1 x 170 kW

снага КС = 1 х 230 KS

Перформансе

брзина крстарења = 155 km/h

брзина = 175 km/h

долет = 400 km

плафон лета = 6.500 m

брзина пењања =317 m/min

Наоружање

Авион је био наоружан са:

2 x митраљеза Spandau LMG 08/15 калибра 7,92 mm (1 митраљеза напред фиксни којим гађа пилот кроз обртно поље елисе а други на обртној турели код извиђача/стрелца)

4 х 12,5 kg (или 2 х 25 kg) слободно падајућих бомби, подвешаних испод крила.

Корисници

Аустроугарска
Аустрија (после рата)
Мађарска (после рата)
Румунија (после рата)
Шведска (после рата)
Југославија (после рата)

Оперативно коришћење

Авион Феникс C.I из састава LFT 1918. год.

Извиђачки авион Феникс C.I је пројектован да у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen) замени превазиђени извиђачки авион Ханза Бранденбург C.I. У фабрици Phonix Flugzugwerke AG је у току 1918. године произведено 109 ових авиона који су носили серијску ознаку Ba.121. Поред овога у фабрици Ungarische Lloyd Flugzeugefabrik из Будимпеште произведено је по лиценци 7 ових авиона који су носили серијски број Ba.49. Ови авиони су у току рата углавном коришћени за фото извиђања.

Коришћен је на италијанском и Балканском ратишту. Због своје поузданости, лаке управљивости био је цењен код посаде. У наоружање је уведен почетком 1918. године и као извиђачи коришћен је до краја рата. Због своје покретљивости и доброг наоружања и респектне брзине, овај авион су често називали "извиђачки ловац"

. Чувени италијански ваздушни ас мајор Франческо Барака (Fancesco Baracca) са 34 ваздушне победе, оборен је 21. јуна 1918. године, баш овим авионом Феникс C.I^[1].

После пропасти Аустроугарске монархије авион Феникс C.I је коришћен у ваздухопловству Аустрије, Мађарске, Румуније, Краљевине СХС/Југославије . У Краљевини СХС/Југославији био је само 1 овакав авион^[2]. После рата Шведска је купила лиценцу и произвела 30 ових авиона.

Авион Феникс C.I из састава ВВ КСХС/Југославије

Коришћење авиона Феникс C.I у Краљевини СХС/Југославији

Као ратни плен после распада Аустроугарске монархије Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије је дошло у посед једног авиона типа Феникс C.I. Овај авион је коришћен за превоз поште и одржавање комуникације између Новог Сада где је била смештена Команда војног ваздухопловства и аеродрома и јединица смештених у Загребу и Љубљани. Авион Феникс C.I (серијски број 121.68) је у нашем ваздухопловству био познат под називом Феникс-Хиеро 230 или једноставно Феникс-двосед. Овај авион је уништен у авио несрећи 1920. године на новосадском аеродрому^[3].

Коришћење авиона Феникс C.I у шведском ваздухопловству

У пролеће 1919. године на позив Шведског ваздзхопловног друштва и дневног листа Дагенс Нихетер два аустријска

Авион Феникс C.I "Dron" из Шведског ваздухопловства^[4]

пилота Едмунд Шпарман који је био пробни пилот и конструктор у Phönix Fleugzeugwerke у Бечу и Макс Перини пилот са богатим искуством из Првог светског рата. Они су са ловачким авионом Феникс D.III и извиђачким авионом Феникс C.I направили два аеромитинга демонстрирајући њихове особине. Након ових летова шведска војска је одлучила да оба ова авиона производи у Шведској.

Шведска фабрика ФВМ из Малмеа произвела је три серије од десет авиона (1920, 1921 и 1923) Феникс C.I . који су добили ознаку "Е 1 (Е = Есцорт)" а због свог незграпног изгледа, популарни назив "Дронт" (по незграпној птици фосилу). Ови авиони су имали Бенц-ове моторе од 220 КС који су били слабији а тежи од оригиналиних Хиеро мотора. Када су 1924. године купљени мотори Хиспано-Суиза од 300 КС, извршена је модификациа ових авиона који су добили ознаку "Е 2" и популарни назив "Хиспано-Дронт". Поред тога у два авиона су уграђени италијански мотори Исота Фраћини V-6. У току производње ових авиона у Шведској вршена су и аеродинамичка побољшања захваљујући томе што је конструктор Е. Шпарман остао да ради за Швеђане. Авион са Хиспано Суиза мотором је потпуно редизајниран. Уместо "V" упорница овај авион има са сваке стране крила по два пара паралелних упорница. Мотор је потпуно уграђен у труп авиона и обложен капотажом тако да је добијена чиста аеродинамичка линија. Повећани су му резервоари за гориво па тиме и радијус лета (аутономија). Поред тога авион је добио витак труп и вертикални стабилизатор али без обзира на све то и даље му је надимак остао "Дрон". У Шведском ваздухопловству ови авиони су се користили све до 1935. године^[5]без обзира на оштре климатске услове.

Галерија


Мотор Benz BZ IV	Мотор Isotta Fraschini V-6	Мотор Hispano-Suiza 8F	"Дрон" са Hispano-Suiza мотором

Види још

Референце

[1.] http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=742

[2.] Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8

[3.] О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.

[4.] http://digitaltmuseum.se/

[5.] http://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/019_dront/19Dront.htm

Литература

Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-03-3.
Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
G.Kroschel, H.Stutzer; Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918.Herford, Verlag E.S.Mittler&Sohn,1994, ISBN 3-89350-693-4
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. Auflage. Weishaupt, Graz 1999, ISBN 3-7059-0000-5.
Paunović, M.; Svetska Avijacija 1783 - 1930. godine, Sportska Knjiga, Beograd, 1981.
Murphy,Justin D., Military aircraft, origins to 1918:an ilustrated history of their impact, ABC-Clio Inc. Santa Barbara, 2005.,ISBN 1-85109-488-1
Frederiksen, John C., International warbirds: an ilustrated guide to word military aircraft 1914-2000., ABC-Clio Inc. Santa Barbara,2001., ISBN 1-57607-364-5
Word War I: a student enciklopedia, ABC-Clio Inc. Santa Barbara,2006., ISBN 1-85109-879-8
Guttman Jon., SPAD XII/XIII Aces of Word War I, Osprey, Oxford, 2002., ISBN 1-84176-316-0
Mehtidis, Alexis, Italian and Austro-Hungarian Military Aviation on the Italian fron in World War One, 2008.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.