Капрони Ca.310 / Caproni Ca.310 је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни вишенаменски авион (школски, извиђачки/лаки бомбардер и бомбардер), користио се у периоду непосредно пред и у току Другог светског рата и непосредно после њега. Изведен је из сличног Cа.309, имало је своју борбени деби током Шпанског грађанског рата и учествовали у ранијим фазама Другог светског рата у Либији . Неки су коришћени у нападу групе као привремена замена за незадовољавајуће Бреда Bа.65 . Последњи Cа.310 је избачен из употребе у италијанском ваздухопловству 1948. године. Пројектант овог авиона је био инж. Чезаре Палавицини (Cesarе Pallavicini). Авион Капрони Ca.310 су купиле и користиле Мађарска, Италија, Норвешка, Перу и Краљевина Југославија.
Пројектовање и развој
Фирма Капрони је у другој половини тридесетих година двадесетог века направила фамилију лаких бомбардера и вишенаменских авиона чији је пројектант био инж. Чезаре Палавићино (Cesare Pallavicino). Родоначелник ове фамилије авиона је био путнички авион Ca.306 Бореа из 1935., а укупно је произведено нешто преко 1620 примерака у 5 главних серијских верзија означених ознакама Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 i Ca.314.
Прве два авиона из 1936, Ca.309 Ghibli и Ca.310 Libeccio пројектовани су као колонијални авиони опште намене (због тога су им и дата имена северно афричких пустињских ветрова, Гибли и Либечио) пројекти су рађени паралелно, с тим што је овај други био модернији, технички супериорнији и опремљен радијалним мотором Пјађо (у почетку су то били Piaggio P.VII C.16 а касније Piaggio P.VII C.35, ови мотори су рађени по лиценци проверених француских мотора Gnome&Rhone K-7 Titan Major). Ни један од тих типова није имао већу војну примену. Остале три главне верзије, које су такође носиле име Libeccio, рађене су искључиво за војне сврхе.
Прототип Ca.310 полетео је 2. фебруара 1937. а у јулу је започета серијска производња авиона Капрони Ca.310 Либечио (Caproni Ca.310 Libeccio). Октобра исте године авион је изложен на 2. међународном ваздухопловном салону у Милану, а освојена прва три места фебруара 1938. на 3. сахарском релију донела су Италијанима велики публицитет.
Модификацијом типа 310 настала је такозвана “бис” верзија (Caproni Ca.310bis) као привремено решење које је послужило као основ за нову главну производну верзију Капрони 311 (Caproni Ca.311). Верзија “бис” имала је дрyгачије решење кабине (“стаклени” нос који се континуално настављао на труп, без карактеристичног “степеника” ветробрана), нову турелу и моторе Пјађо серије 35 са обртањем елиса у различитим смеровима. До априла 1939. направљено је укупно 256 примерака типова 310 и 310бис.
Прототип Капрони Ca.311 полетео је 4. априла 1939. а производња тог трећег главног серијског типа отпочела је новембра исте године. До септембра 1941. направљено је 320 Капронија Ca.311 у 11 различитих серија. То је био први авион фамилије усвојен за стандардну опрему италијанских извиђачких ескадрила.
Технички опис
Капрони Ca.310 је нискокрилни двомоторни авион мешовите конструкције са три члана посаде.
Труп авиона Капрони Cа.310 је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција је решеткаста направљена од танкозидих заварених челичних цеви. Облога трупа је била од лаке легуре, дрвене лепенке и импрегнираног памучног платна. Репни делови авиона су изведени као дрвена конструкција с тим што су непокретни делови репа били обложени дрвеном лепенком а покретни импрегнираним платном. Труп авиона је био довољно простран да се у њега може сместити посада од три члана и потребна опрема у зависности од намене авиона. Ако је авион извиђачки он је био опремљен радио станицом и фотографском опремом као и наоружањем за одбрану авиона, бомбардерска верзија овог авиона могла је да понесе у трупу 450 kg слободно падајућих бомби. На горњој страни трупа налазила се купола од плексигласа у којој се налазио стрелац са митраљезом.
Крила авиона су била дрвене конструкције облепљена готово целом својом површином импрегнираним платном. На крилима су се налазила проширења на којима су били причвршћени мотори а са доње стране је био простор за смештај точкова и хидрауличног система за увлачење точкова. Точкови се нису могли потпуно увући у простор за то предвиђен па је део точка вирио из простора испод моторне гондоле. Овај авион је био опремљен звездастим ваздухом хлађеним мотором са 7 цилиндара. У почетку су то били Piaggio P.VII C.16 а касније Piaggio P.VII C.35 мотори. На вратилу мотора су обично биле двокраке елисе, а на каснијим моделима ове фамилије авиона су уграђиване трокраке елисе. Мотори су били капотирани облогом од дуралуминијумског лима. Крилца за управљање авионом су била такође дрвене конструкције облепљене платном.
Капрони Ca.311 врло мало се разликовао од Ca.310бис - једина разлика је био већи број стаклених отвора на авиону Ca.311 (нови бочни прозори испред и иза врата и нови прозори испод трупа иза нападне ивице крила).
Варијанте авиона Капрони Ca.310
- Ca.310 - почетна верзија за серијску производњу са моторима Piaggio P.VII C 16 снаге 338 kW
- Ca.310 Idro - Хидро верзија авиона Ca.310 са моторима Piaggio P.VII C 16 снаге 338 kW
- Ca.310 bis - верзија Ca.310 са застакленим носем и моторима Piaggio P.VII C 35 снаге 338 kW
- Ca.311 - авион бомбардер чији је прототип био Ca.310 bis са моторима Piaggio P.VII C 35 снаге 338 kW
- Ca.312 - авион бомбардер Ca.311 са моторима Piaggio P.ХVI РC 35 снаге 345 kW
Техничке карактеристике
Опште
име = Капрони Ca.310
намена = школски /бомбардер / хидроавион
посада = 3 члана
порекло = Италија
произвођач = Caproni
први лет = април 1937.
почетак производње = 1937.
уведен у употребу = 1938.
повучен из употребе = 1948.
статус = неактиван
први корисник = Итлијанско ратно ваздухопловство
број примерака = 312
Димензије
дужина = 12,20 m
размах крила = 16,20 m
висина = 3,52 m
површина крила = 38,70 m2
Маса
маса празан = 3.040 kg
маса полетна = 4.650 kg
Погон
КЕМ = 2 × Piaggio P.VII C 16
КЕМ снага = 2 x 338 kW
КЕМ снагаКС = 2 х 460 KS
Перформансе
брзина максимална = 365 km/h
долет = 1.690 km
плафон лета = 7.000 m
брзина пењања = 156 m/min
Наоружање
Школски авион Ca.310 није био наоружан а бомбардер Ca.311 је био наоружан:
3 х митраљез БРЕДА Сафат калибра 7,7mm
450kg бомби
Земље које су користиле авион Капрони Ca.310
- Хрватска-НДХ
- Краљевина Италија
- Мађарска
- Перу
- Шпанија (1938-1945)
- Краљевина Југославија
Оперативно коришћење
Капрони Cа. 310 је била велика извозна нада италијанске ваздухопловне индустрије, међутим, његов учинак није испунио очекивања. Италијани нису користили Ca.310 за борбене (бомбардерске) задатке - ни једна борбена јединица није опремљена тим типом авиона, али је италијанско ваздухопловство, почев од 1937, почело да користи Капроније као помоћне авионе, по принципу “један авион по ескадрили”.
Италијанско ратно ваздухопловство је у јулу месецу послала једну групу од 16 авиона Cа.310 у Шпанију да се у Шпанском грађанском рату боре на страни националистичких побуњеника (Франкиста) тј. да тестирају овај авион у ратним условима. Тамо су ови авиони изводили извиђачко / бомбардерске задатке и на основу тога је прављена трговачка слика овог авиона. Прве авионе Капрони Cа.310 су купили Мађарска и Норвешка још 1938. године и били су прилично разочарани учинком ових авиона.
Мађари су 1938. купили 36 ових авиона а 1940. године су Италијанима вратили преосталих 33 авиона, јер нису испуњавали декларисане перформансе у замену за 36 нових Cа.135. Капрони је ова 33 авиона реконструисао и ставио их на располагање италијанском ратном ваздухопловству које их је користило као извиђаче или лаке бомбардере тамо где није очекиван било какав отпор.
Норвешкој су испоручена 4 авиона Cа.310 са опцијом набавке 24 авиона, Како авион није био добар, норвешке власти су одбиле да прихвате било какве модификације у облику авиона Cа.310с. Уместо тога, уговорена је испорука 12 Капрони Cа.312с са унапређеним моторима и побољшаним перформансама. Посао око испоруке ових авиона није реализован јер авиони нису испоручени пре немачке инвазије на Норвешку 9. априла 1940. године. Сличан сценарио се десио и са другим извозним уговорима (испорука Cа.310 Идро за Југословенско поморско ваздухопловство итд.).
Авиони Cа.310с које је купио Перу учествовали су јула 1941. у Еквадорско-Перуанском рату. Они су изводили бомбардерске мисије против Еквадорских градова и подржавали војску Перу при извођењу копнених операција.
Коришћење авиона Капрони Ca.310 у Југославији
Југославија је 1938. године купила 12 авиона Капрони Cа.310, већ следеће године је купила 11 авиона Капрони Cа.310bis и 1 модификовани Cа.310bis са мотором G&R K-9 (по лиценци ИАМ К-9) који је испоручен 1940. године. Авион Капрони Cа.310 bis је послужио као прототип за авион Капрони Cа.311. Једини страни купац ових авиона, у то време, била је Краљевина Југославија. Југославија је поручила 15 примерака у 1941 години је испоручено 5 комада а остали нису јер је избио рат између Југославије и Сила осовине у априлу 1941. године. Сви ови авиони су коришћени као школски јер су се на њима вршиле обука и тренажа посада за вишемоторно летење, чиме су сачувани ресурси и избегнута могућа оштећења нових и скупих Дорнијеа До-17К које је производила ДФА из Краљева и Бленима (Blenhajm) које је по лиценци производио земунски Икарус.
Сви Капрони увезени су без наоружања, вероватно је било планирано да се у земљи опреме оружјем. Типови 310 и 310бис имали су италијанску опрему за везу и аеро-фото снимање, а тип 310 био је опремљен и бацачима бомби типа С.Б.1. Два авиона Капрони 310бис из 3. оделења 1. Пилотске школе у Панчеву опремљени су 1940. митраљезима Дарн 7,7 мм (два у крилима и један у окретници) и то су били тада једини наоружани Капрони ВВ, такође коришћени за школовање.
Поморско ваздухопловство Краљевине Југославије је 1940. године купило 6 примерака хидроавиона Капрони Cа.310 Идро, који су плаћени али нису испоручени до почетка рата. Први хидроавион из ове поруџбине је завршен тек 17. новембра 1941. и предат италијанском ваздухопловству које је наручило модификацију осталих 5 примерака на стандард Cа.316.
Априлски рат је дочекало 19 оперативних Капронија (3 Cа.310, 11 Cа.310бис и 5 Cа.311). Од тог броја, 10 Cа.310бис (13/3243-18/3248, 20/3250, 22/3252-24/3254) било у 603. ескадрили, јединој јединици ВВ комплетно опремљеној авионима Капрони. Остатак авиона се налазио: по један Cа-310 у ВшБ у Јасеницама код Мостара, 3. Пш у Благају крај Мостара и 8. БП на Ровинама код Бања Луке, један Cа-310бис (21/3251) у 8. БП и 5 Cа-311 у школи слепог летења на летелишту Граб у Херцеговини. Највећи број Cа.310 није био оперативан у време избијања рата. Услед врло интензивне употребе током више од две и по године, крајем марта 1941. на генералној оправци у Икарусу налазило се чак 9 Cа.310 (2/3232, 4/3234-11/3241, од којих је 4/3234 био предвиђен за расход) и 1 Cа.310бис (19/3249).
Италијани су запленили један неисправни Капрони Cа.310бис и један Cа.311. У немачке руке доспело је 9 Cа.310 (6 у “Икарусу” и три на земунском аеродрому) и један Cа.310бис у Рајловцу, а њихово ваздухопловство користило је са Рајловца 8 авиона који су добили кодна обележја PA+XA до PA+XH (последњи је био једини Cа.310бис). Авиони су код Немаца служили као путничко-транспортни, а један Капрони са седиштима користио је немачки командант Србије. У НДХ је летело 6 Капронија Cа.310 (5 купљених од Немаца а једног су сами запленили) и само један Cа.310бис, који су код њих обележени бројевима 1001-1006 и 1101.
Хрватска, нови савезник сила Осовине, повела је октобра 1941. преговоре са фабриком “Капрони” за признавање уплате коју је КЈ уплатила за 10 не испоручених Cа.311 и по тој основи Италијани су испоручили Хрватима у пролеће 1942. десет Капронија новије верзије Cа.311М, а касније још 4, а 1944. године неколико авиона Капрони Cа.313 и један авион Капрони Cа.314. У току 1945. године два авиона Капрони Cа.313 је пребегла у партизане (Југословенска Армија) на аеродроме на ослобођеној територији.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.
- Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941 - 1943, ВИИВЈ, Београд, 1998.
- Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=93
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca310.html
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=773
- http://www.constable.ca/caah/ca310.htm
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12941.0;wap2
- http://www.comandosupremo.com/Ca310.html
- http://www.flymuseum-sola.no/caproni-ca-310/
- http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/CAPRONI-CA-310.html
- https://www.flickr.com/photos/108070235@N05/sets/72157639327159013/
- http://www.rcgroups.com/forums/showthread.php?t=2104538
- http://www.aircraftaces.com/caproni.htm