Авион Рогожарски RWD-13

Рогожарски RWD-13 / Rogožarski RWD-13  је пољски спортско-туристички/санитетски троседи авион мешовите конструкције, који се по лиценци правио у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.

 

Пројектовање и развој

Група конструктора авиона пољске фабрике авиона ДВЛ (пољ. DWL(Doswiadczalne Warsztaty Lotnicze)) из Варшаве у саставу Станислав Рогалски (пољ. Stanislaw Rogalski), Станислав Вигура (пољ. Stanislaw Wigura) и Јержи Држевиецки (пољ. Jerzy Derzewiecki), која је заједнички радила од 1927. године а авионе ове групе конструктора означавала се скраченицом РВД од почетних слова њихових презимена (РВД тј. RWD), Током 1933. конструисала је спортско туристички троседи висококрилац РВД-13 у великој мери инспирисан De Heviland DH.80A Pus Mot. Прототип је полетео 15. јануара 1934.

Технички опис



Авион Рогожарски RWD-13

Авион је био висококрилни једнокрилац са једним мотором, дрвеном двокраком елисом, са три члана посаде у санитетској варијанти био је пилот болничар и рањеник. Авион је био опремљен ваздухом хлађени линијски мотором (са висећим цилиндрима) ПЗИнжМајор 4 снаге 130 KS (пољски мотор прављен по лиценци dH Gipsy Major).

Авион је мешовите конструкције, труп неправилног правоугаоног попречног пресека је израђен од метала обложен платном док је моторни простор био обложен алуминијумским лимом. Крила су носећа конструкција од дрвета са две ремењаче предњи део крила је био обложен шпером, а остатак платном. Крајеви крила су били благо заобљени. Са сваке стране, крила су подупрта са по једном косом троугластом упорница које су се ослањале на труп авиона у једној тачки а друге две ослоне тачке су била на крилу. Самоносеће репне површине имале су стабилизаторе прекривене шперплочама док су кормило правца и кормило дубине били пресвучени платном. Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од металних профила.  

Варијанте авиона Рогожарски RWD-13

Авион RWD-13 је прављен у две варијанте:

  • RWD-13 - серијски произвођен спортско туристички авион,
  • RWD-13S - санитетска варијанта авиона RWD-13.

 

Техничке карактеристике


Аvion Рогожарски RWD-13

Опште

име                   = Рогожарски RWD-13

намена              = транспортно/путнички авион

посада              = 1 члан

број путника      = 5

порекло             = Пољска, Југославија

произвођач        = DWL, Рогожарски

први лет            =  15.01.1934.

почетак производње  = 1935. - 1939.

уведен у употребу     = 1935.

повучен из употребе  = 1947.

статус                   = неактиван

први корисник       =  Пољска

број примерака      =  око 90

Димензије

дужина                  = 7,85 m

размах крила         = 11,50 m

висина                   = 3,20 m

површина крила     = 16,00 m2


Мотор ПЗИнжМајор 4 инсталиран на авион РВД-13

Маса

маса празан           = 530 kg

маса полетна          = 930 kg

Погон

КЕМ                       = 1 × Walter Major (PZInž Major 4)

КЕМ снага              = 1 x 95 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 127 KS

Перформансе

брзина максимална  = 210 km/h

долет                        = 900 km

плафон лета              = 4.200 m

брзина пењања         =   m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

 

Земље које су користиле Авион RWD-13

 

Оперативно коришћење

Пољска фабрика ДВЛ је од 1935. до 1939. године произвела укупно 90 примерака РВД-13 авиона. Пре рата ови авиони су извезени у Естонију, САД, Бразил, Венецуелу, Јемен, Мађарску и Иран. У току рата известан број авиона су заробили Немци и Руси и наставили да их користе. Авиони овог типа који су пребегли у Шведску и Румунију реквирирани су и коришћени све време рата. У току Јеврејско - Арапског рата 1947. године, Јевреји су поседовали два авиона RWD-13 и користили су их за: транспорт, извиђање и везу, снабдевање под опсадом израелских насеља , снабдевање израелске војске са опремом и муницијом и евакуацију рањеника. То је био први израелски авион који је извео борбена дејства из митраљеза постављених у путничкој кабини авиона кроз отворена врата и бацањем ручних бомби.


Авион Рогожарски RWD-13s

Коришћење авиона RWD-13 у Југославији

Први RWD-13 регистарски број SP-AOA боравио је 6-13. септембра 1935. у Краљевини Југославији ради учешћа пољског члана на конференцији ФАИ. Службени сусрет југословенских власти са тим типом авиона десио се у Београду (1. новембра 1935) и у Новом Саду (дан касније) када је пилот Рогалски приказао авион SP-ATE.

Фабрика "Рогожарски", која је већ имала пословне контакте са пољским власником (лиценца за RWD-8 из 1934), откупила је 1938. године права за производњу популарног RWD-13. На основу уговора о лиценци у југословенској фабрици авиона Рогожарски направљено је почев од 1938. године 4 примерка авиона RWD-13 и 2 примерка RWD-13S (санитетска варијанта). Свих шест авиона Рогожарског су имали чехословачке моторе Валтер Мајор 4 снаге 88 kW, произведене по лиценци Де Хевиленда.

Авион RWD-13s уништен у Априлском рату 1941.

Прва два произведена авиона РВД-13 носила су цивилне ознаке YU-PFE i YU-PFO. Од 1939. године сви произведени авиони РВД-13 и РВД-13С су били у војној служби. Планирана је наруџбина 20 авиона РВД-13С али се од тога одустало јер је при тестирању у Белој Цркви 1939. године констатовано да је полетна стаза при пуним оптерећењем авиона дуга па се авион не би могао користити са помоћних аеродрома што је био круцијални захтев ВВ.

Два санитетска авиона РВД-13С су у априлу 1941. године били у 721 санитетској ескадрили, друга два која су од обичних РВД-13 преиначени у РВД-13С су након почетка рата испоручени војсци, службовали су у новоформираној 722 санитетској ескадрили. Преостала два авиона овог типа су такође били санитетска верзија али су коришћени као авиони за везу. Један авион РВД-13С су Немци заробили у Лазаревцу и предали га свом савезнику Независној Држави Хрватској код којих је летео до 1944. године. 

Види још

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.

Спољашње везе

  1. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12968.0;wap2
  2. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=71
  3. http://samolotypolskie.blogspot.com/2012/10/rwd-13-jugosawii.html
  4. http://www.muzeumlotnictwa.pl/zbiory_sz.php?ido=15&w=a
  5. http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Jugoslovenska-vazduhoplovna-industrija-do-WWII.html
  6. http://102nd.org/index.php/forum/avioni/52893-spisak-predratnih-aviona-yu-xxx
  7. http://dlapilota.pl/formularze/eksponaty-muzeum-lotnictwa-rwd-13
  8. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/jkrv/types/rwd.htm
  9. http://www.airwar.ru/enc/law1/rwd13.html
  10. https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Society_&_Culture/rwd13.html
  11. http://www.samolotypolskie.pl/samoloty/2577/126/RWD-132