Пројектовање и развој
У касним фазама Другог светског рата Даглас (Douglas Aircraft Corporation) је почео да ради на развијању авиона DC-4 за послератни комерцијалну употребу. Међутим, побољшана верзија DC-4 привукла пажњу америчког ратног ваздухопловства, па је Ратно ваздухопловство САД одобрило 1944. године, развој авиона DC-6 под називом XC-112. Пројектни захтев је био: већи авион од C-54 (цивилна верзија DC-4), са снажнијим моторима и кабином под притиском. Пошто се рат завршио док је трајало пројектовање, војска је одустала од овог авиона па га је Даглас преиначио у интерконтинентални путнички авион, који ће постати Доуглас-ов најуспешнији четворо моторни путнички авион са клипним моторима.
Прототип је полетео 15. фебруара 1946. године, а америчке авио компаније су показале велико интересовање за овај авион још док је авион био у фази пројектовања. Прва поруџбина датира још из септембра 1944. године, а први производени DC-6 је полетео у јуну 1946. године, да би га Унитед Аир Линес (United Air Lines), увео у своју флоту 27. априла 1947. године. Почетно коришћење овог авиона није ишло глатко, дошло је до два пожара у авиону у току лета а један од њих са фаталним последицама. Пожар је проузроковало цурење горива на доводу урађаја за грејање кабине.
У међувремену развијене су теретна варијанта која је полетела 29.09.1949. и путничка варијанта DC-6B (први лет 2. фебруар 1951), обе ове варијанте су биле опремљене снажнијим моторима P&W R-2800. Избијањем Корејског рата обновљен интерес за војну варијанту ДЦ-6 тако да је за америчко Ратно ваздухопловство произведен одређен број (не тако мали) авиона C-118s а за ратну морнарицу R6D-1s. Многи од њих су касније продати авио компанијама које су их претвориле у путничке авионе.
Први путнички авион Даглас DC-6 је имао 54 седишта, али је касније на захтев авио-компанија тај број, увођењем мањих седишта, повећан на 102, а да се није битније утицало на комфор путника.
Технички опис
DC-6 је нискокрилни путнички авион металне конструкције са четири мотора на крилима авиона. Труп авиона је кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, иза пилотске кабине налази се простор за навигатора и стјуардесу и нуспорсторије (чајна кухиња и остава за храну), затим путничка кабина са две колоне седишта и пролазом кроз средину кабине (у сваком реду је било по четири седишта по два са сваке стране пролаза) или товарни простор код транспорних авиона. Код путничких авиона унутрашњост путничке кабине је изолована од буке и вибрација. Са сваке стране трупа налази се четрнаест правоугаоних прозора. Врата за улаз и излаз из авиона су се налазила негде око средине трупа иза крила авиона са леве стране авиона. Путничка варијанта је поред врата за улаз и излаз имала још четири излаза на трупу авиона за случај опасности и хитног напуштања авиона.
У репу авиона су се налазили санитарни простор и пртљажник. Испод пода кабине се налазио пртљажни простор. У транспортним авионима са унутрашње стране трупа су биле постављене расклапајуће клупе на које су седели падобранци. Ове клупе када се превозио терет су се обарале.
За погон авиона су коришћени четири клипна радијална ваздухом хлађена мотора са осамнаест цилиндара (дупла звезда са по 9 цилиндара) Pratt & Whitney R-2800-CB17 Double Wasp снаге - 2,500 hp (1,890 kW) сваки. На вратилу мотора се налазила Hamilton-ова трокрака или четворокрака метална елиса са променљивим кораком.
Крила авиона DC-6 су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је једнакокраки трапез а нападна ивица је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела. Први део је заједнички са трупом - центроплан, тај део крила је трапезастог облика на којима су са предње стране причвшћени мотори а са задње закрилци и две крајње конзоле са елеронима. Покретни делови крила (закрилца и елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена лауминијумским лимом. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.
Стајни трап му је трицикл, предња нога се увлачи у кљун авиона а главне ноге стајног трапа са удвојеним точкови се увлаче у празан простор гондола мотора који се налазе ближе трупу авиона. Стајни трап са предњом ногом омогућава бољу прегледност пилоту у фази полетања.
Варијанте
Мада има преко 12 различитих варијанти овог авиона, четири су основне и то:
DC-6 - основни тип авиона са највећим долетом и укупном тежином,
DC-6А - тип авиона намењен за превоз терета има уграђена велика карго врата,
DC-6B - тип авиона намењен за превоз путника, произведено је 287 примерака у периоду од 1947. до 1958. године,
DC-6C - тип авиона намењен за превоз терета и путника, такозвани „комби“ (део кабине има седишта а други део је намењем за превоз терета),
C-118 Liftmaster - војна верзија авиона Даглас DC-6,
R6D - војна верзија авиона Даглас DC-6 прављен за морнарицу САД.
Техничке карактеристике
Опште
име = Даглас DC-6
намена = путнички / транспортни
посада = 3 да 4
број путника = 54 до 102
порекло = САД
произвођач =Макдонел Даглас
први лет =15.02.1946.
почетак производње =1946.
уведен у употребу =март 1947
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =United Air Lines
број примерака = >700
Димензије
размах крила = 35,81 m
висина = 8,66 m
површина крила = 135,90 m2
Маса
маса празан = 25.110 kg
маса полетна = 48.500 kg
Погон
КЕМ = 4 х Pratt & Whitney R 2800-CB17 Duble Wasp
КЕМ снага = 1.890 kW
КЕМ снагаКС = 2.500 KS
Перформансе
брзина максимална = 579 km/h
долет = 7.595km
плафон лета = 7.600m
брзина пењања = 326 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Даглас DC-6
Аргентина
Аустралија
Аустрија
Белгија
Боливија
Бразил
Канада
Чиле
Данска
Република Кина
Колумбија
Доминиканска Република
Еквадор
Египат
Ел Салвадор
Етиопија
Финска
Француска
Немачка
Грчка
Гватемала
Хаити
Хондурас
Индија
Иран
Исланд
Италија
Јапан
Јордан
Јужна Кореја
Либан
Малта
Мексико
Мозамбик
Никарагва
Нигерија
Нови Зеланд
Вијетнам
Норвешка
Холандија
Панама
Перу
Филипини
Португалија
Саудијска Арабија
Сингапур
Шпанија
Шведска
Швајцарска
Тајланд
Уједињено Краљевство
САД
Јемен
Југославија
Замбија
Оперативно коришћење
Путничку варијанту авиона Даглас DC-6B је користило близу 100 авио-компанија у свету. Овим авионом је ПанАм 1952. године отвориo своју прву прекоокеанску редовну путничку линију.
Војна варијанта авиона Даглас DC-6 (C-118) је коришћен у току Корејског рата и за те потребе је произведено 167 примерака, након рата многи од ових авиона су прерађени у путничке. Авион председника Трумана је такође био авион C-118 који је носио име „Независност“.
Авион Даглас DC-6 у Југославији
Југославија је за потреба Председника републике купила 1958. године два авиона Даглас DC-6B. То су била два послења авиона овог типа који су произведени и испоручени октобра 1958. године. Један од тих авиона је регистрован цивилном ознаком YU-AFB уступљен ЈАТ-у на коришћење стим када је потребно Председнику републике и Влади СФРЈ, авион лети за њихове потребе. Тако је већ од 14. до 19. новембра 1959. године Тито тим авионом путовао у посету Индији са мешовитом посадом (војна и јат-ова).
Овај авион је у ЈАТ-у коришћен за појачање својих међународних линија, а коришћен је и као чартер за летове преко Атлантика, што је омогућило добру припрему ЈАТ-ових посада и комерцијале за увођење међународних интерконтиненталних линија. Авион Даглас DC-6B регистрације YU-AFB је значајан у развоју југословенског ваздухопловства због тога што је то био први југословенски интерконтинентални путнички авион, а у ЈАТ-у коришћен до 1964. године када је враћен Влади СФРЈ.
Иако је авион био у одличном стању (са вома мало истрошених ресурса), 1975. године авион је продат замбијском председнику Кенету Каунди који га је такође користио као ВИП авион. Како је доба млазних авиона полако стизало и у Африку, авион је једноставно паркиран негде са стране на аеродрому у Лусаки. Авион је затим купила једна туристичка компанија која је правила панорамске летови изнад Западне Африке, турустички летови до Викторијиних водопада, промотивни летови са Мис Универсум и слични летови су били њихов посао. Растућа напетост на граници са Анголом током 1999. године значајно је утицала на туризам и компанија је била принуђена да прода "Титов" ДЦ-6.
У марту 2000. године, Флyинг Булс је купила овај авион и 7. јула 2000. године, авион је полетио из Африке за Салцбург. Лет је прошао је без икаквог проблема. Рестаурација је почета 2001. а завршена у лето 2004. године. Авион је добио потпуно нови луксузни интеријер – колико је то било могуће, исти интеријер који је авион оргинално имао – четири нова мотора и модерну летну електронику. Уникатни Титов ДЦ-6 поново лети, већ постоји једногласно мишљење стручњака да је овај авион бољи сада, него што је икада био, чак и када је био нов.
Друга југословенска авио-компанија Адрија Авиопромет је 1961. изнајмила два авиона Даглас DC-6B, а 1964 набавила је још два авиона овог типа. Ови авиони су летели све до 1969. године, када су замењени новим авионима Даглас DC-9.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
Спољашње везе
- http://otpisani.niceboard.com/t1300-predsednieki-avioni?highlight=presedni%E8ki+avioni
- http://www.airwar.ru/enc/aliner/dc6b.html
- http://www.airwar.ru/enc/aliner/dc6a.html
- http://www.flyingbulls.at/en/fleet/douglas-dc-6b/
- http://kontrolaletenja.net/unikatni-titov-douglas-dc-6/
- http://www.boeing.com/history/products/dc-6.page
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_dc6_en.php
- http://www.airliners.net/aircraft-data/douglas-dc-6/190
- http://www.calclassic.com/dc6b.htm
- http://www.aviastar.org/air/usa/douglas_dc-6.php
- http://www.airvectors.net/avdc4.html