Де Хевиланд DHC-2 "Дабар" / De Havilland of Canada DHC-2 Beaver Mk.I је канадски једнокрилни вишеседи вишенаменски авион/хидроавион металне конструкције са неувлачивим (фиксним) класичним стајним трапом/пловцима
Пројектовање и развој
У тежњи да конструишу авион који би испуњавао услове летења над великим пространством Канаде, и истовремено могао да слеће и полеће са неприпремљених терена, инжењери канадске фирме Де Хевиленд почели су крајем 1946. године рад на пројекту авиона DHC-2 Бивер (Дабар). Прототип авиона полетео је 16. августа 1947. године, да би се и данас користио у неким од 70 земаља, колико их је набавило овај изузетно успешан авион. У пространој кабини запремине 3,40 м3 било је места за 7 путника или 680 кг терета, при чему је авион испуњавао СТОЛ карактеристике. Купцима авион је испоручиван са комплетом класичног стајног трапа и пловака тако да се по потреби могао претварати из копнене у хидро-верзију. Последњих 60 авиона Де Хевиланд DHC-2 "Дабар" су произведена са турбо елисним погоном. У њих су уграђиване турбине Pratt & Whitney PT6A-20 или PT6A-27.
Технички опис
Авион де Хевиланд DHC-2 "Дабар" је путничко-транспортни авион, (амфибија), потпуно металне конструкције, конзолни једнокрилац-висококрилац (крило му тангира горњу ивицу трупа). Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека. Имао је пространу кабину са равним зидовима и великим прозорима (путничка варијанта), а код транспортне или војне верзије на свакој страни товарног простора је био по један округли прозор.
Са сваке стране кабине су постојала врата која су омогућавала лак улаз и излаз путника у и из кабине или утовар и истовар робе. На трупу испод врата су се налазили ногоступи у облику узенгија које користе путници за улаз у путничку кабину. У пилотској кабини су се налазила два седишта једно поред другог. Пилот је седео на првом левом седишту а на десном је седео путник. Код авиона код којих постоје дупле команде на овом седишту је седео пилот-ученик. Пилотска кабина је са обе стране има врата, а велика ветробранска стакла као и прозори на бочним вратима омогућава пилоту добру прегледност околине авиона. У путничкој кабини, путницима су на располагању стајала максимално шест седишта са различитим распоредом у зависности од типа авиона и жеље купца.
Носећа конструкција авиона је била метална а облога од алуминијумског лима. Путничка кабина је изнутра била обложена тапацирунгом који је смањивао буку и чинио кабину удобнијом за путнике.
Погонска група, која се састојала од једног мотора налазила се у кљуну авиона. Мотор којим је био опремљен овај авион је био Pratt & Whitney R-985 Wasp Jr. деветоцилиндрични радијални ваздухом хлађени мотор снаге 450 KS. Издувни гасови из цилиндара мотора су заједничком прстенастом цеви одведени испод трупа авиона тако да је избегнуто прљање кабинских прозора издувним гасовима и уљем из мотора а и смањена је бука и повећан конфор путника у кабини авиона.
Мотор је био обложен капотажом од алуминијумског лима која је побољшала хлађење мнотора. Авион је покретала трокрака метална вучна елиса променљивог корака Hаmiltоn Stаndаrd пречника 2,59 m. Близу 1600 авиона је направљено у овој варијанти.
Последње серије ових авиона као погонску групу су имале турбине Pratt & Whitney PT6A-20 или PT6A-27 које су биле економичније и лакше и јефтиније за одржавање у односу на клипни мотор с тим што је предњи део авиона био прилагођен овој погонској групи.
Ови авиони су били бољи у погледу аеродинамике, поузданости, имали су лепши изглед и били лакши од својих претходника. Издувници турбине су са стране излазили из капотаже турболеисног мотора.
Крила авиона су металне конструкције са две рамењаче обложена алуминијумским лимом и са сваке стране су подупрта са два метална подупирача. Подупирачи су се доњим крајем ослањају на труп авиона а горњим су били причвршћени за крила. Крила су облика правоугаоника са заобљеним крајевима. Крила се веома лако могу демонтирати што је веома практично и при транспорту авиона и гаражирању авиона у хангар на дуже време. На задњој ивици крила налазили су се закрилца и еленори. Покретни делови крила су били изведени као и само крило: конструкција метална а облога од алуминијумског лима. У унутрашњем простору средишњег дела крила смештени су резервоари за гориво.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Хоризонтални стабилизатори су причвршћени на труп авиона. Носеће конструкције репа су металне од дуралуминијума а облога и покретних и стабилних делова репних површина су од алуминијумског лима.
Стајни трап је био фиксан, класичан, са два предња точка и један клавирски точак на репу авиона као трећа ослона тачка. Стајни трап је направљен од заварених челичних цеви. У ноге стајног трапа су уграђени амортизери а обложене су алуминијумским лимом у циљу смањења аеродинамичког отпора. На ногама стајног трапа су се налазили ногоступи који су служили као степеници за улазак пилота у кабину авиона. Точкови су били од алуминијумског лива са нископритисним гумама. На ноге стајног трапа се поред гумених точкова могу монтирати и скије за коришћење авиона у зимским условима. Авиони су стандардно испоручивани са точковима и пловцима а њихова замена је била веома лака. Као додатна опција нудио се и авион амфибија који је на пловцима имао точкове.
Галерија (авион Де Хевиланд DHC-2)
Авион Де Хевиланд DHC-2 са точковима | Хидроавион Де Хевиланд DHC-2 | Де Хевиланд DHC-2 амфибија |
Техничке карактеристике
Опште
име =Де Хевиланд DHC-2 "Дабар"
намена =путнички, транспосртни
посада =1
број путника =7
порекло =Канада
произвођач =De Havilland of Canada
први лет =16. августа 1947.
почетак производње =1948.
уведен у употребу =1948.
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =приватни корисници
број примерака =1.657
Димензије
дужина =9,98 m
размах крила =14,63 m
висина =3,17 m
површина крила =23,22 m2
Маса
маса празан =1.504 kg
маса полетна =2.309 kg
Погон
КЕМ =1 × Pratt & Whitney R-985 Wasp Jr.
КЕМ снага =336 kW
КЕМ снагаКС =450 KS
Перформансе
брзина максимална =255 km/h
долет =732 km
плафон лета =5.486 m
брзина пењања =312 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион
Аргентина Гана Перу
Аустралија Грчка Филипини
Аустрија Хаити Јужни Вијетнам
Бурма Индонезија Јужни Јемен
Камбоџа Иран Тајланд
Чиле Кенија Турска
Тајван Лаос Уганда
Коломбија Холандија Велика Британија
Куба Нови Зеланд САД
Доминиканска Република Оман Југославија
Финска Панама Замбија
Француска Парагвај Канада
Оперативно коришћење
Авион Де Хевиланд DHC-2 се производио у периоду од 1947. до 1967. године и укупно је произведено 1.657 авиона овог типа. Током свог дугог производног века овај авион је непрекидно усавршаван пратећи савремена техничка достигнућа и излазећи у сусрет потребама и жељама купаца. Продат је у преко 70 земаља а коришћен је и као обичан и као хидроавион. Ово је био веома успешан авион и користио се како за превоз путника и транспорт робе тако и у пољопривреди за прихрањивање усева и запрашивање против инсеката, као комунални авион, затим се користио за трагање и спашавање и за спортске активности. Војска и Обалска стражага су га користиле за курирске послове, патролирање и спашавање. Авион се користио од 1947. године до данашњих дана. Користи се у три облика као копнени авион са фиксним стајним трапом и точковима, са пловцима као хидроавион и као амфибија. Сер Edmund Hillary је користио овај авион, који је припадао ратном ваздухопловству Новог Зеланда, у својој експедицији при освајању Јужног пола.
Авион Де Хевиланд DHC-2 у Југославији
Током 1954. године у Канади су набављења три авиона овог типа за ЈРВ (Југословенског ратног ваздухопловства) за потребе одржавања курирске везе, извиђање и хитан превоз људи и терета. У земљу су дошли бродом и убрзо су увршћени у састав 122. хидроескадриле за везу у Дивуљама код Сплита. Током вишегодишње службе на тим авионима извршене су бројне преправке, као што је измена начина качења врата да би се могла брзо одбацити у случају опасности. Такође, скинут је оригинални усисник изнад капотажа мотора чиме је решен проблем хлађена мотора. После више од две деценије успешне службе, 1974. године донета је одлука да се расходују оба преостала Бивера.
Сачувани примерак авиона Де Хевиланд DHC-2
У Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду, изложен је авион, ев. бр. 70101 (раније 0672, фаб. бр. 587) који је по расходовању додељен Музеју. Пре него што је из хидро-базе у Дивуљама прелетео на Аеродром у Београду, пловци су му замењени стајним трапом са точковима.
Галерија (авион Де Хевиланд DHC-2)
Хидроавион Де Хевиланд DHC-2 | Де Хевиланд DHC-2 u muzeju | Де Хевиланд DHC-2 турбо | Кабина авиона DHC-2 |
Види још
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Грујић,З; Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ "Војска", Београд, 1997., ISBN 86-335-0019-1
Спољашње везе
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=69
- http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/spolja_files/spoexpo_files/biver_files/biver.html
- http://www.airwar.ru/enc/craft/dhc2.html
- http://www.vikingair.com/viking-aircraft/dhc-2t-turbo-beaver
- http://www.dhc-2.com/current_cover_page.htm
- http://www.airteamimages.com/search.php?srch_keyword=de%20Havilland%20Canada%20DHC-2%20Beaver
- https://www.pinterest.com/pin/26177241553988886/