Фоке вулф Fw 44 штиглиц (DAR 9) / Focke Wulf Fw 44 Stiegletz је немачки једномоторни, двоседи, двокрилац са отвореном кабином, који се користио као авион за обуку пилота и спортско ваздухопловство, пре у току и након Другог светског рата. Први пут је полетео лета 1932. године а поред Нацистичке Немачке производио се још у неколико земаља. Овај авион, произведен по лиценци у Бугарској је познат под именом DAR 9.
Пројектовање и развој
Ово је била прва конструкција инжењера Курт Танк-а у Фоке Вулфу где се запослио као технички директор. Тада је имао 33 године и већ је имао репутацију доброг конструктора. Курт Танк је поред тога што је био инжењер, био је и пилот па је своје конструкције авиона тестирао као пробни пилот и поред изричите забране да то ради. Авион Фоке Вулф Fw 44 је замишљен и пројектован као акробатски авион. Био је то двоседи двокрилац класичне конструкције, са фиксним стајним трапом и Siemens Sh 14A 7-цилиндричним радијалним ваздухом хлађеним мотором, који је свој први пробни лет извео током лета 1932. године.
Технички опис
Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од заварених челичних танкозидих цеви високе чврстоће а оплата већим делом од импрегнираног платна. Предњи део авиона (до прве кабине) је био обложен са алуминијумским лимом а под трупа је био од вишеслојне дрвене лепенке. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Стандардна верзија авиона је имала дупле команде и основне инструменте за контролу лета, навигацију и рад мотора. Ивице кабина су биле тапациране кожом а испред оба кокпита налазио се ветробран од плексигласа који су штитили посаду од ветра. Свака кабина је имала полуврата која су се отварала на доле што је омогућавало посади лакше улажење и излажење из кабине ово је било од пресудног значаја при хитном напуштању авиона у случају опасности по живот чланова посаде. Труп је био претежно елиптичног попречног пресека.
У почетне серије авиона Фоке вулф Fw 44 су уграђивани четвороцилиндрични линијски ваздухом хлађени мотори Argus As 8 док су у највећем броју ових авиона уграђивани седмоцилиндрични радијални ваздухом хлађени мотори Siemens-Halske Sh 14 и то у две варијанте: Sh 14 А снаге 150 KS и Sh 14 А-4 снаге 160 KS. Сименсови мотори су имали кружни скупљач издувних гасова из цилиндара мотора, који их је одводио испод трупа авиона тако да нису сметали посади авиона. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака пречника 2,25 m.
Авион је имао два резервоара за гориво укупне запремине 135 литара, главни резервоар је имао запремину од 97 литара а помоћни који се налазио испод седишта у првој кабини и имао је запремину од 38 литара овакав распоред резервоара су диктирала акробатска својства овог авиона. Резервоар за уље је имао запремину од 12 литара.
Крила су била дрвене конструкције, релативно танког профила са две рамењаче. Горње површине оба крила су била пресвучена импрегнираним платном а доње површине су биле обложене дрвеном лепенком. Део горње повшине доњег крила у близини трупа је била обложена дрвеном лепенком на коју је била залепљена гумена трака како се посада не би клизала при уласку и изласку из кабине авиона. Опшивка од дрвене лепенке је уједно побољшала крутост крила. Крилца за управљање авионом су се налазила и на горњим и доњим крилима а веза између њих је била помоћу две челичне сајле. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница у облку латиничног слова N. Двоструки укрштени затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са полукружним завршетком, стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње.
Оба крила су била управна на осу авиона. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране били подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона а са горње стране су затезачима била везана за вертикални стабилизатор. Систем команди авиона је био помоћу челичних сајли и ужетњача.
Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са две ноге на којима су били точкови опремљени гумама нисоког притиска напред и самоподесиви гумени точак на репу авиона (модели Fw 44 А,B,C,D и E су уместо репног точка имали дрљачу). Стајни орган је био направљен од челичних цеви, доњи крајеви предњих ногу су полугама везани за фиксни зглоб на средини трупа које ограничавају ширење размака точкова при слетању. У предњим ногама стајног трапа су се налазили уљни амортизери а комплетна конструкција је биле обложене алуминијумским лимом у циљу смањења аеродинамичког отпора при лету авиона. Точкови су били опремљени хидрауличним кочницама.
Варијанте
- Fw 44А - први прототип, акробатски авион са мотором Siemens-Halske Sh 14А.
- Fw 44B - школска верзија Fw 44А са мотором Аргус 8 снаге 135 KS (касније замењен мотором Siemens-Halske Sh 14A).
- Fw 44C - основна производна верзија са мотором Siemens-Halske Sh 14А снаге 150 KS., произведено 120 авиона.
- Fw 44D - исти као Fw 44C, нова издувна грана и остава за пртљаг иза кабине пилота.
- Fw 44E - модел Fw 44D са мотором Аргус 8, направљено само 20 примерака 1934. године.
- Fw 44F - модел Fw 44D са постављеним репним точком уместо дрљаче.
- Fw 44J - финална производна верзија са мотором Siemens-Halske Sh 14А-4 снаге 160 KS.
Техничке карактеристике
Опште
име =Фоке вулф Fw 44 штиглиц
намена =спортски, школски, акробатски
посада =2
број путника =0
порекло =Нацистичка Немачка
произвођач =Focke-Wulf Flugzeugbau, AGO; Bücker и Siebel
први лет =лето 1932.
почетак производње =1932.
уведен у употребу =1933.
повучен из употребе =још лети двадесетак олд тајмера
статус =неактиван
први корисник =луфтвафе
број примерака => 1.900 (Нем.) + 1.100 (лиценца)
Димензије
дужина =7,30 m
размах крила =9,00 m
висина =2,80 m
површина крила =20,00 m2
Маса
маса празан =565 kg
маса полетна =770 kg
Погон
КЕМ =1 x Siemens Sh 14 A-4
КЕМ снага =118 kW
КЕМ снагаКС =160 KS
Перформансе
брзина максимална =185 km/h
долет =550 km
плафон лета =3.900 m
брзина пењања =1.020 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион
Аргентина Мађарска
Аустралија Пољска
Боливија Румунија
Бразил Словачка
Бугарска Шпанија
Чиле Шведска
Колумбија Швајцарска
Чехословачка Турска
Финска Југославија
Немачка Кина
Оперативно коришћење
Авион Фоке вулф Fw 44 је био стандардни школски авион Луфтвафе и многих ратних ваздухопловстава у Европи и Јужној Америци а користили су га и многи Аероклубови за школовање спортских пилота. Већ са првим серијама ових авоина показало се да ће то бити успешан авион. Авион се одликовао: лаким управљањем и контролом, великим маневарским способностима и пуним аеробатским способностима, које су тада биле познате у савременом свету авијације. Веома брзо капацитети Фоке Вулфа нису били довољни да подмире захтеве тржишта па су на основу лиценце овај авион производиле још три фирме у Немачкој: AGO; Bücker и Siebel. У Немачкој је у периоду од 1932 до 1945. године произведено нешто више од 1.900 одих авиона.
Пошто се Немачка у то време интензивно наоружавала, капацитети ваздухопловне индустрије су били попуњени војним програмима тако да је Фоке Вулф лиценце за производњу авиона Fw 44 продао многим земљама. Процењује се да је у иностранству произведено још 1.100 примерака. На основу лиценцног права овај авион се производио још у: Шведској, Финској, Норвшкој, Аустрији, Бугарској, Турској, Аегентини, Чилеу, Колумбији, Бразилу и Боливији.
Куриозитет је био и то што су авиони Fw 44 произведени у Аргентини били далеко бољег квалитета у односу на оне изграђене у Немачкој. Разлог за то је лежао у томе, што је фабрика у Кордоби, у време када је Аргентинска Аеро индустрија била у повоју, радила као специјална радионица за појединачну производњу. Летелице су израђивне скоро у потпуности ручно, утрошком много мануелног рада. Овај метод производње је резултирао високим квалитетом крајњег производа, што је био један од разлога зашто је производња коначно прекинути због високе цене по авиону. Захваљујући квалитету многи аргентински Fw 44 и данас лете.
Учешће у спортским такмичењима
Авион Фоке вулф Fw 44 је учествовао у бројним акробатским такмичењима а овде се наводе само нека:
- Светско првенство у акробатском летењу 1934 - авион Fw 44 је освојио треће место.
- Седмо немачко првенство у акробатском летењу 1935 - авион Fw 44 је освојио друго место.
- Летње олимпијске игре 1936 - је освојио Fw 44 у мушкој конкуренцији.
- Осмо немачко првенство у акробатском летењу 1936 - авион Fw 44 је освојио друго место.
Авион ДАР 9 (Fw 44) у Југославији
После Другог светског рата на основу Париског мировног уговора Бугарској је било ограничено наоружање па се морала ослободити вишка. Тако је 1947. године 10 авиона ДАР 9 (лиценцна производња авиона Фоке вулф Fw 44 штиглиц) пребачено у Југославију као део ратне одштете. Ови авиони су ушли у регистар РВ и ПВО извршена је њихова ревизија, испитивање и додељени су Пилотским школама Ваздухопловног савеза Југославије где су летели до њиховог расходовања. Један сачувани примерак авиона ДАР 9 се као музејски примерак чува у Техничком музеју у Загребу.
Види још
- Гота GO 145
- Де Хевиланд DH.60 Мот
- Де Хевиланд DH.82 Tiger Mot
- Бикер Bü 131 Јунгман
- Поликарпов По 2
- Физир ФН
- Саиман 200
Литература
- Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 2 Flugzeugtypen Erla - Heinkel. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 132. ISBN 3-7637-5466-0
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Грујић,З; Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ "Војска", Београд, 1997., ISBN 86-335-0019-1
Спољашње везе
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_fw44_dt.php
- http://www.airwar.ru/enc/other2/fw44.html
- http://www.airwar.ru/enc/other1/dar9.html
- http://axis.classicwings.com/
- http://udruzenjepvlps.org/smesna-strana-avijacije/
- http://history.rodenkrai.com/new/bylgarska_aviaciq/profesor_inj._cvetan_lazarov_i_bylgarskoto_samoletostroene/samolet_dar-9.html
- http://tehnicki-muzej.hr/hr/vr/promet/
- http://www.deutsches-museum.de/en/flugwerft/collections/propeller-driven-aircrafts/fw-44/
- http://www.aecbn.de/project/stieglitz/
- http://www.ipmsstockholm.org/magazine/2003/01/stuff_eng_detail_fw44.htm
- http://www.fliegerszene.de/fw.htm
- http://www.gdv.de/2016/09/der-focke-wulf-fw-44-stieglitz-koenig-der-luefte/
- http://www.bredow-web.de/Luftwaffenmuseum/Technikmuseum_Berlin/Focke-Wulf_Fw_44_Stieglitz/focke-wulf_fw_44_stieglitz.html
- http://www.aviastar.org/air/germany/fw-44.php
- http://www.luftfahrtmuseum.com/htmi/itf/fw44.htm