авион Јаковљев УТ-2

Јаковљев УТ-2 / УТ-2  је совјетски једномоторни, двоседи, нискокрилни авион са отвореном кабином, који се користио као авион за обуку и тренажу пилота, уочи у току и након Другог светског рата. Производио се у СССР-у а после Другог светског рата и у Пољској.

Пројектовање и развој

Авион УТ-2 је пројектован на захтев Министарства ваздухопловства СССР-а као авион за прелазну обуку пилота од основне обуке за коју се користио старији двокрилац Поликарпов По-2 ка модерним авионима, нарочито ловцима који су се већ у то време уводили у ваздухопловство Совјетског савеза. Нови авион је пројектован у конструкционом бироу ОКБ-115 који је водио инжењер Александар Сергејевич Јаковљев.


Инж. А.С. Јаковљев 

Авион УТ-2 је развијен на бази авиона АИР-9 и АИР-10 (назив добијен од скраћенице имена Алексеја Ивановича Рикова совјетског политичара) тј. њиховим побољшањем. Имао је  два одвојена отворена кокпита у тандем распореду са дуплим командама био је конзолни нискокрилац дрвене конструкције обложен дрвеном лепенком и платном.

Први лет АИР-10 је одржан 11. јула 1935. Исте године авион АИР-10, је после неколико промена, изабран као стандардни школски авион совјетских оружаних снага пошто је победио на конкурсу са другим сличним пројектима и добио званични назив УТ-2 (ученичко-тренажни). Иако су авиони АИР-9 и 10 имали мешовито метално дрвену конструкцију за серијску производњу је одлучено да конструкција УТ-2  буде потпуно дрвена из чисто практичних разлога јер је дрвета као материјала било у СССР-у у неограниченим количинама а и производња дрвених елемената авиона је била неупоредиво једноставнија и јефтинија од металних. Уместо радијалног мотора Швецов М-11Е 150 KS, који је коришћен код прототипа у серијској производњи за погон авиона УТ-2 је коришћен мотор Швецов М -11Г 110 КS.

У току коришћења овог авиона констатовани су недостатци у погледу стабилности лета тј. авион је упадао у ковит што је била велика мањкавост школског авиона, тако да је у циљу побољшања руковања и стабилности авиона, 1941. развијена нова верзија УТ-2М. Промењен је облик крила (закошеном нападном ивицом крила), повећан угао диедра и повећана ширина репа, међутим ни после свих модификација овог авиона, није се могло рећи да је овај авион имао одличне летне карактеристике. Због тога је одмах после рата пројектован потпуно нови прелазни школски авион Јак-18.

Технички опис


Шема авиона Јаковљев УТ-2
1-мотор, 2-носач мотора, 3-резервоар уља, 4- резервоар горива, 5-ветробран, 6-инструмент табла
7-команде гаса, 8-седишта пилота, 9-пртљажник, 10-кормило правца, 11-кормило висине 12-дрљача
13-сајле кормила правца, 14-сајле кормила висине, 15-управљачке полуге, 16-пилотска палица,
17-ножна педала, 18-стајни трап, 19-сајле гаса, 20-издувна цев мотора, 21-елиса

Авион УТ-2 је једномоторни, двосед нискокрилац дрвене конструкције са фиксним стајним трапом. Намењен је за основну обуку пилота са одговарајућим инструментима, као и за ноћно летење и летачке обуке без спољне видљивости. Попречни пресек трупа авиона је правоугаоног облика са заобљеном горњом страном трупа и угловима.

Авион је био опремљен ваздухом хлађеним радијалним мотором,Швецов M-11Е снаге 110 kW са 5 цилиндара, мада су касније уграђивани и други типови овог мотора. Издувне цеви сваког цилиндра су спојене са једном кружном цеви која сакупља издувне гасове и спроводи их испод трупа авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака дрвена, вучна елиса, непроменљивог корака пречника 2,10 m. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Главни резервоар за гориво капацитета 200 литара се налазио између мотора и кабине посаде, испред њега је био постављен резервоар за уље запремине 25 литара, а додатни резервоари за гориво су се налазили и у кореном делу крила. Иза мотора је био постављен противпожарни зид.


авион Јаковљев УТ-2МВ са наткривеном кабином

Труп авиона је био највећим делом правоугаоног попречног пресека стим што је горња површина трупа била заобљена. Предњи део трупа од мотора па до кабина је био заобљеног попречног пресека. У трупу су биле смештене две кабине (кокпита) са дуплим командама и потребном инструментима. Кабине су биле у тандем распореду постављене једна иза друге. Да би се олакшао улаз и излаз пилота у кабину са стране на трупу се налазе врата која су се отварала на доле. Испред сваког кокпита је био постављен ветробран од плексигласа који је штитио пилоте од ветра. Носећа конструкција трупа је била класична дрвена решеткаста конструкција са оковима и дијагоналним жићаним затезачима који су побољшавали крутост целе конструкције. Предњи део трупа авиона као и горња заобљена површина су били обложени дрвеном лепенком а остатак дела трупа авиона импрегнираним платном. Труп авиона је конструисан као центроплан, тј. корени део крила је саставни део трупа. На њега се "каче" лево и десно полукрило.


авион Јаковљев УТ-2 линијским мотором

Крило је било конзолно ниско самоносеће дрвене конструкције са две рамењаче. Направљено је из три дела, средњи део је заједнички са трупом у том делу се налазе и резервоари за гориво а за тај део је причвршћен и стајни трап. Крилца за управљање су имала металну конструкцију а комплетно крило је обложено дрвеном лепенком.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном.

Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са две независне ноге са точковима на којима су се налазиле нископритисне гуме. У ногама су се налазили амортизери помоћу опруга. На репу авиона се налазила дрљача, код неких трипова ових авиона се уместо дрљаче налазио клавирски гумени неувлачећи точак.

Варијанте авиона УТ-2

  • Аир-10 - прототип школског авиона,
  • Аир-11 - прототип туристичког авиона са три седишта опремљен мотором Џипси мајор снаге од 120 KS (88 kW),
  • Аир-12 - прототип двосед авиона пројектован за обављање дугих летова,
  • УТ-2 - производна верзија авиона који се производио у серијајама,
  • Аир-16 - прототип, авион са четири седишта опремљен Renault (Рено) мотором са снагом од 220 KS (161 kW),
  • АИР-20 - верзија авиона Аир-10 опремљен мотором Renault бенгалски од 140 KS (103 kW),
  • УТ-2М - модификована верзија авиона УТ-2, произведен у серији од 1940. године,
  • УТ-2 СЕН - прототип који користи ваздушни јастук у стајном трапу за амортизацију удара при слетању,
  • УТ-2МВ - побољшана верзија авиона УТ-2М са наткривеном кабином, развијен у 1942. години,
  • УТ-2Л - побољшана верзија авиона УТ-2 МВ, развијен у 1943. години који је постао основа за развој авиона Јак-18,
  • ВТ-2 - авион УТ-2 са пловцима (хидроавионска варијанта).

Поред ових верзија за време рата су развијане верзије за борбена дејства, авион је означен као УТ-2МБ - лаки бомбардер који би могао понети 200 кг бомби и јуришни авиона - опремљен са једним или два митраљеза СзКАС и ракетама РС-82. Ниједана од ових верзија није реализована.

Техничке карактеристике


авион Јаковљев УТ-2

Опште

име                   = Јаковљев УТ-2

намена              = школски авион

посада              = 2 (пилоти инструктор и ученик)

број путника      = 0

порекло             = Совјетски Савез

произвођач        = Арсениевски авио завод "Прогрес"

први лет            = 11.07.1935.

почетак производње  = 1937 до 1947.

уведен у употребу     = 1937.

повучен из употребе  = 1956.

статус                   = неактиван

први корисник       = Црвена армија

број примерака      = 7.243


авион Јаковљев УТ-2М

Димензије

дужина                  = 7,00 m

размах крила         = 10,20 m

висина                   = 2.55 m

површина крила     = 17,20 m2

Маса

маса празан            = 616 kg

маса полетна          = 856 kg

Погон

КЕМ                       = 1 х Швецов M-11Е

КЕМ снага              = 1 х 110 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 150 KS

Перформансе

брзина максимална   = 230 km/h


Мотор Шведсов М-11 авиона Јаковљев УТ-2

долет                        = 500 km

плафон лета             = 3.500 m

брзина пењања         = 198 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан али су постојали пројекти за борбене авионе овог типа који су могли да понесу 200 kg бомби подвешаних испод трупа и крила, и јуришни авион са два митраљеза и две ракете РС 82 mm

Земље које су користиле Авион

* Француска

* Мађарска

* Пољска

* Монголија

* Румунија

* СССР

* Југославија

* Трећи рајх (Нацистичка Немачка)

Оперативно коришћење


авион Јаковљев УТ-2 са нацистичким ознакама

Први корисник авиона Јаковљев УТ-2 је било Совјетско ратно ваздухопловство где је овај авион био стандардни авион за обуку и тренажу пилота Совјетског ваздухопловства. Известан број ових авиона је користио и Аерофлот као комерцијалне авионе, а одређен број авиона је уступљен и аероклубовима ради обуке и тренаже спортских пилота. Серијски се производило 5 (пет) типова авиона УТ-2 између 1937. и 1946. године. Број произведених примерака је био 7.243 авиона, а од тог броја највише је произведено авиона тип УТ-2 и УТ-2М.

У току Другог светског рата ове авионе је поред Совјетског ратног ваздухопловства користила Ескадрила Нормандија Њемен (летели су под Француском заставом) састављена од француских посада које су после пораза Француске Републике пребегле у Совјетски савез. Луфтвафе Нацистичке Немачке је користила заробљене ове авионе.

После рата ови авиони су коришћени у Пољској, Мађарској, Румунији, Монголији и Југославији. У Пољској је на основу лиценце произведен известан број ових авиона.

Авион у Југославији


Aвион УТ-2 у саставу ЈРВ

Прву количину авиона УТ-2 ваздухопловство Југословенске армије (ЈА) је добило од Совјетског савеза 1945. године као војну помоћ. Укупно је добијено 30 ових авиона који су поред тога што су служили за обуку и тренажу југословенских пилота служили су и као авиони за везу између ваздухопловних јединица и аеродрома ЈА. Друга испорука авиона УТ-2М је уследила 1947. године у количини од 25 авиона. Сви авиони из обе испоруке су служили у Југословенском Ратном Ваздухопловству (ЈРВ) све до 1956. године када су предати Ваздухопловном Савезу Југославије (ВСЈ).

У ВСЈ ови авиони су се користили за обуку и тренажу спортских пилота, за вучу једрилица као и за популаризацију ваздухопловства. У нашем ваздухопловству овај авион се популарно звао "Утке".

Сачувани примерци


Ученици из Птуја разгледају авион УТ-2 1961.

Сачувано је неколико примерака овог авиона који се као музејски примерци чувају у следећим музејима:

  • Централни музеј совјетског ваздухопловства у Монину крај Москве,
  • Технички музеј "Вадим Задогорни" у Архангелску.

Види још


Музејски авион УТ-2 музеј у Монину

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  4. Шавров, В. Б. (2002) . История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг.. Москва: Машиностроение. ISBN 5-217-03112-3.

Спољашње везе

  1. http://www.airwar.ru/enc/other1/ut2.html
  2. http://www.ram-home.com/ram-old/index.html
  3. http://www.yak.ru/ENG/FIRM/HISTMOD/ut-2.php
  4. http://en.avia.pro/blog/ut-2
  5. http://mig3.sovietwarplanes.com/ut-1and2/UT-1-2.htm
  6. http://www.rcgroups.com/forums/showthread.php?t=2044097
  7. http://www.pilotfriend.com/photo_albums/timeline/ww2/2/Yakovlev%20UT.htm
  8. http://www.airliners.net/photo/Russia-Air-Force/Yakovlev-UT-2/1336173
  9. https://www.aviationsmilitaires.net/v2/base/view/Model/1118.html
  10. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/BradicSrecko/7428.htm
  11. http://forum.valka.cz/topic/view/126978/Jakovlev-UT-2
  12. https://www.flickr.com/photos/sdasmarchives/17125610506/in/photostream/