Локид Електра / Lokid Elektra (енг. Lockheed Мод 10 Elektra) је амерички двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион, Потпуно металне конструкције, који се користио као путнички и транспортни авион, између два светска рата за време Другог светског рата као и један период после рата. Производила га је америчка фирма Локид Еркрафт корпорација (енг. Lockheed Aircraft Corporation). У периоду од 1934 до 1941. произведено је 148 примерака овог авиона који продати у 17 земаља. На основу овог модела пројектовани су и направљени модели 12 Електра; 14 Електра и 18 Ладестар.
Пројектовање и развој
Развој авиона Локид (варијанта 10) је почео 1932. године, главни пројектант је био Хал Хибард (енг. Hall Hibbard). Током аеродинамичких испитивања у аеротунелу Универзитета у Мичигену студент Кели Џонсон је предложио да се уместо једног вертикалног репа уграде два, што је побољшало летне карактеристике, посебно на већим нападним угловима. То је касније постао заштитни знак Локида, а студент Кели, после завршених студија је дуго година радио у Локиду као пројектант. Његови каснији пројекти су били велики доприноси развоју ваздухопловства, што га је сврстало међу најзначајније авио конструкторе двадесетог века. Набраја се само неколико његових пројеката: ловац P-38 Lightning, ловац на млазни погон P-80 Shooting Star, путнички авион L-049 Constellation, ловац F-104 Starfighter и шпијунске авионе Lockheed U-2 и SR-71 Blackbird.
Прототип авиона Локид Модел 10 је први пут полетео 23. фебруара 1934. године. Серијска производња отпочета је 4. августа 1934. године, а завршила се 18. јула 1941. године. Укупно је произведено 148 примерака у цивилној и војној варијанти. Комерцијална (цивилна) варијанта је добила назив Електра а војна има ознаку XC-35; Y1C-36 и Y1C-37. Разлика у варијанатама је углавном због различитих мотора.
Технички опис
Авион Локид Електра је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи двомоторни авион металне конструкције, изванредне аеродинамичке линије са два мотора уграђена у крила авиона и увлачећим стајним трапом. Авион је у току производње био опреман различитим моторима. У њега су уграђивани следећи мотори: Pratt & Whitney R-985 Wasp Junior SB, Pratt & Whitney R-975-Е3 Whirlwind, Pratt & Whitney R-1340 Wasp SC1 и Pratt & Whitney R-1340 Wasp S3H1. Сви ови мотори су били радијални ваздухом хлађени а били су обложени НАКА прстеном у циљу побољшања хлађења. На вратилима мотора била је насађена Хамилтонова двокрака метална елиса са променљивим коракаом и пречником 2,74 m. Носачи мотора су били направљени од заварених челичних цеви. Врста уграђеног мотора је диктирала тип авиона док је опрема била по поруџбини купца.
Труп авиона Локид 10А Електра је био правоугаоног попречног пресека са полукружним сводом и заобљеним угловима, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина дужине 4,90 m са 10 путничких седишта. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од равног дуралуминијумског лима. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилима авиона са запреминама од 756 литара. Резервоари за уље (2 х 26,5 литара) су се налазили у гондолама иза мотора. Кокпити пилота, који су се налазиле један поред другог, и били су смештени у затвореним кабинама заједно са путничком кабином. На самом кљуну аиона био је уграђен један рефлектор који је олакшавао слетање ноћу или по смањеној видљивости.
Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Са сваке стране трупа авион је имао по 5 лепих великих правоугаоних прозора а у дну кабине је био смештен хемијски тоалет у посебном простору.
Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био једнакокраки трапез са заобљеним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од равног алуминијумског лима. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума и облогу од равног лима. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дуралуминијума а облогу од алуминијумског лима.
Авион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора. Увлачење ногу стајног органа се остваривао помоћу електричног уређаја.
Варијанте авиона Локид Електра
- Електра 10-A - погонски мотори Pratt & Whitney R-985 Wasp Junior SB, 336 kW, произведено 101 примерак.
- Електра 10-B - погонски мотори Pratt & Whitney R-975-Е3 Whirlwind, 340 kW, произведено 18 примерака.
- Електра 10-C - погонски мотори Pratt & Whitney R-1340 Wasp SC1, 336 kW, произведено 8 примерака за PAN-AM.
- Електра 10-D - планиран као војна верзија није направљен ниједан комад.
- Електра 10-E - погонски мотори Pratt & Whitney R-1340 Wasp S3H1, 450 kW, произведено 15 примерака, ову верзију је користила Амелиа Еархарт.
Техничке карактеристике
Опште
име = Локид Модел 10 Електра
намена = путнички, транспортни
посада = 2
број путника = 10
порекло = САД
произвођач = Lockheed Aircraft Corporation
први лет = 23.02.1934.
почетак производње = 1934.
уведен у употребу = 4.08.1934.
повучен из употребе = 1970.
статус = неактиван
први корисник = North American Aviation, US Navy
број примерака = 148
Димензије
дужина = 11,76 m
размах крила = 16,76 m
висина = 3.07 m
површина крила = 42,60 m2
Маса
маса празан = 2.927 kg
маса полетна = 6.454 kg
Погон
КЕМ = 2 х Прат & Витни (Pratt & Whitney) R-985-48 Wasp Junior SB
КЕМ снага = 2 х 336 kW
КЕМ снагаКС = 2 х 450 KS
Перформансе
брзина максимална = 325 km/h
долет = 1.305 km
плафон лета = 5.916 m
брзина пењања = 348 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Локид Електра
Аустралија
Бразил
Чиле
Чехословачка
Холандија
Хондурас
Југославија
Канада
Куба
Мексико
Нови Зеланд
Пољска
Румунија
Шпанијa
САД
Велика Британија
Венецуела
Оперативно коришћење
Авион Локид Електра је први путнички авион потпуно металне конструкције, аеродинамички је савремено обликован, на њему је примењен тада редак принцип увлачења стајних органа, закрилца, променљиви корак елисе, регулатор издувних гасова, радио телекомуникациони уређаји и опрема за ноћно летење. Овај авион је постао родоначелник читаве фамилије Локидових авиона за комерцијалну употребу.
Постао познат у целом свету, када је са њим Амелија Ерхарт (енг. Amelia Earhart) покушала 1937. године да облети земаљску куглу. Из култног филма Казабланка то је последњи авион Ер Франса којим Хемфри Богарт одлеће из Казабланке. Авионом Електра је председник владе Велике Британије Чембрлен летео у Минхен да потпише уговор са Адолфом Хитлером "уговор којим је Европи донео мир".
Цивилна варијанта овог авиона је коришћена у следећим земљама: Аустралија, Бразил, Чиле, Холандија, Југославија (Аеропут), Канада, Куба, Мексико, Нови Зеланд, Пољска, Румунија, САД, Велика Британија и Венецуела. Војну варијанту авиона Локид Електра су користиле земље: Аргентина, Бразил, Хондурас, Канада, Шпанија, САД, Велика Британија и Венецуела.
До данас је сачувано 8 примерака овог авиона, који служе као музејски експонати. Мада међу њима има и оних који су у летном стању.
Авион Локид Електра у Југославији
Управни одбор Југословенског Друштва за ваздушни саобраћај АД Аеропут у циљу повећања својих превозничких капацитета као и модернизације своје флоте, је у октобру месецу 1936. године донео је одлуку и формирао комисију за набавку нових авиона с обзиром да се у наредној сезони очекивао повећани обим путника и робе а 1936. године је изгубљен један авион Спартан Крузер. На основу те одлуке половином 1937. године уводи у саобраћај два авиона Локид 10А Електра и два Кодрона С.449 (који су били најбољи избор између понуђених Кодрон С.449, Јункерс Ju-86, Де Хевиланд DH 86 и Локид 10А Електра). Већ у првој години експлоатације Електре су се показалие као добри. Метална конструкција авиона је била знатно лакша за одржавање, а мотори су били знатно поузданији од мотора предходно коришћених авиона а велика резерва у снази је омогућавала овим авионима знатно безбедније летење изнад планинских предела уједно ови авиони су били опремљени низом додатних уређаја који су олакшавали посади рад и управљање авионом. При томе се не сме занемарити ни повећан конфор који су ови авиони пружали посади и путницима у току лета.
Авиони Електра су се производили у Локидовим фабрикама у Бербенку у Калифорнији одакле су прелетали за Њујорк ту су растављани на подсклопове, заштићавани због прекоморског транспорта и бродовима транспортовани до пољске луке Гдиња где су истоварани са бродова деконзервирани састављани и прелетом стизали до Београда.
У току 1938. године набављена су још два авиона истог типа, а 1939. године додатно су набављена 3 авиона Локид 10А Електра тако да је на крају 1939. године у флоти Аеропута била укупно 7 авиона Електра. У току 1939. године је за потребе Југословенске владе набављен преко Аеропута један авион Електра тако да је у Југославији на крају 1939. године летело 8 авиона Локид 10А Електра. Аеропут је имао уговор са Владом о коришћењу овог авиона када га она не користи. У току 1940. године у два удеса један на Велебиту у околини Госпића а други приликом полетања са аеродрома Борова Аеропут је изгубио два авиона Електра.
Ратним планом је било предвиђено да авиони и људство Аеропута у случају рата формирају транспортну групу сачињену од две ескадриле. Када је рат почео Аеропут је имао 5 авиона типа Електра и један који је припадао Влади а сада био у оквиру транспортне групе. У току ратних операција један авион Електра је уништен приликом прелета на ратни аеродром и принудног спуштања, други је оборен савезничком ватром код Солуна а трећи је уништен на Никшичком аеродрому при полетању за Грчку. Три преостала авиона Локид су преко Грчке прелетели у Каиро и тамо прикључени савезницима где су у току рата летели у саставу РАФ-а.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Чедомир Јанић и Ј. Симишић: Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, Београд, 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир (2003) Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8
- Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
- The Lockheed "Electra", FLIHGT, 25.januar.1934.,p 74-75
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=54
- http://www.airwar.ru/enc/fww2/bf110.html
- http://www.airspacemag.com/history-of-flight/lockheed-electra-10a-5653285/?no-ist
- http://casmuseum.techno-science.ca/en/collection-research/artifact-lockheed-l-10a-electra.php
- http://www.royalaviationmuseum.com/1071/lockheed-10a-electra-cf-tcc/
- http://www.pro-flughafen-hof-plauen.de/WordPress_02/tag/lockheed-electra-10a/
- http://www.rbogash.com/Electra/Model-10_Electra.html
- aviation-safety.net/wikibase/dblist.php?AcType=L10
- http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
- http://www.ruudleeuw.com/aviodrome-2015.htm
- http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm