Р.А.Ф. BE 2c / R.A.F. BE 2c (енг. R.A.F. BE 2c) је енглески двокрилни једномоторни авион са два члана посаде који се користио као бомбардер, извиђач, патролни авион, ноћни ловац, авион за обуку пилота као и авион за везу у току Првог светског рата. Уведен је у наоружање 1915. године а производио се у Енглеској у Royal Aircraft Factory.
Пројектовање и развој
На почетку Првог светског рата авиони су искључиво служили као извиђачи који су пратили кретање непријатељских трупа и за корекцију артиљеријске ватре. На почетку рата Британија је имала авион који је пројектовао Едвард Буск 1912. године а носио је ознаку (БЕ - Блериот Експериментал) а заснивао се на Блерио систему управљања авионом. Почетком рата долази до вртоглавог развоја авијације тако и до усавршавања и овог авиона, напушта се Блериова концепција и авион се управља помоћу крилаца. Џ. де Хавиленд који у то време ради за РАФ приступа тоталном редизајну овог авиона тако да потпуно нови авион ознаке Р.А.Ф. BE 2c 1915. године излази из фабрике и испоручује се Ратном ваздухопловству и Ратној морнарици.
Технички опис
У авионе Р.А.Ф. BE 2c су уграђивани линијски осмоцилиндрични V-8 ваздухом хлађени мотори RAF 1a снаге од 90 KS. Вучна четворокрака дрвена елиса фиксног корака је била повезана са погонским мотором преко редуктора.
Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета (просторна дрвена решеткаста конструкција), од челичних цеви је био направљен носач мотора, стајни трап и носач горњег крила а оплата је била углавном од импрегнираног платна само је кљун авиона, (мотор и носач мотора) био обложен лимом а горња површина трупа дрвеном лепенком. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Резервоар за гориво се налазио између мотора и кокпита а допунски резервоари су се налазили испод седишта пилота и срелца.
Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и доњим крилима, ова крилца су међусобно била повезана крутом шипком. Крила су између себе била повезана са сваке стране по два пара паралелних дрвених упорница аеродинамички обликованих. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са благим полукружним завршетком, стим што је горње крило било је померено према кљуну авиона у односу на доње. Осе крила су биле управне на осу трупа авиона. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности.
Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране били подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона а са горње стране су затезачима била везана за вертикални стабилизатор.
Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са крутом осовином и два точка опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви, а амортизери су били од гумених ужади.
Варијанте авиона Р.А.Ф. BE 2
* BE2a - Почетна производна верзија BE2. Изграђен у малом броју од краја 1912. године - још стандардни тип по избијању рата крајем 1914
* BE2b - у основи исти као и "A", за управљање користи крилца уместо деформације крила савијањем Блерио систем.
* BE2c - тотално редизајнирана варијанта - у ствари нови авион.
* BE2d - у суштини "C" варијанта са дуплим командама, као и већи резервоар за гориво
* BE2e - коначна верзија, са новим крилима.
* BE2f - BE2c са BE2e крилима.
* BE2g - BE2d са BE2e крилима.
Техничке карактеристике
Опште
име =Р.А.Ф. BE 2c
намена =бомбардер, извиђач, школски,
посада =2
порекло =Велика Британија
произвођач =Royal Aircraft Factory
први лет =1.02.1912.
почетак производње =1912.
уведен у употребу =1912.
повучен из употребе =1919.
статус =неактиван
први корисник =РАФ
број примерака =око 3.500
Димензије
дужина = 8,31 m
размах крила = 11,28 m
висина = 3,39 m
површина крила = 34,80 m2
Маса
празан = 623 kg
полетна = 1.068 kg
Погон
КЕМ =1 х RAF 1a (линијски V-8 ваздухом хлађени мотор)
КЕМснага = 1 х 67 kW
КЕМснага_КС = 1 х 90 KS
Перформансе
брзина крстарења = 100 km/h
брзина = 116 km/h
долет = 370 km
плафон лета = 3.050 m
брзина пењања = 67 до 165 m/min
Наоружање
1 х митраљез Lewis 7,7 mm у другом кокпиту којим рукује извиђач/стрелац
100 kg слободно падајуће бомбе
Земље које су користиле Авион Р.А.Ф. BE 2c
* 
Аустралија 
Норвешка
* 
Белгија 
Јужна Африка
* 
Естонија 
Велика Британија
* 
Грчка 
САД
* 
Холандија .svg){kind=small}
Краљевина Србија
Оперативно коришћење
Авион Р.А.Ф. BE 2c, 1915. године излази из фабрике и испоручује се Ратном ваздухопловству и Ратној морнарици. Пошто фабрика Royal Aircraft Factory није била у стању да задовољи све потребе Ратног ваздухопловства и Ратне морнарице овај авион се лиценцно производио још и у фабрикама Bristol, Vickers, Armstrong Whitworth, Wolseley и Ruston Proctor. Укупно је произведено око 3.500 примерака овог авиона свих типова.
У оперативној употреби на првој линији фронта овај авион се користи у току 1916 и 1917. године, а после тога се користи као авион за обуку, везу или ноћни ловац. Служио је за патролирање морем и као против подморнички авион. Као ловац је успешно коришћен за борбу против Цепелина. У периоду од октобра до децембра 1916. овим авионом су Енглези оборили 5 Цепелина који су бомбардовали Енглеску у Првом светском рату.
На Солунском фронту коришћени су претежно у морнарици летели су над Дарданелима и Егејским морем као бомбардери и против подморнички авиони.
Авион Р.А.Ф. BE 2c у Краљевини Србији
У Српској Авијатици постојао је један једини примерак овог авиона. Да би „извршила инспекцију о догађањима на југу Краљевине“ (Топлички устанак), Врховна команда 29. октобра 1917. шаље авион. Њиме пилотира наредник пилот ловац Синиша Стефановић студент технике, један од најбољих српских пилота тог доба са обавештајним официром капетаном Јованом Илићем. За овај лет је изабранон авион Р.А.Ф. BE 2c коме је била потребна кратка полетно слетна стаза, а уз то је имао довољно велики долет и носивост. Да би био што лакши са авиона су скинути наоружање и још неки делови опреме што је омогућило да се понесе што више корисног терета. Авион успешно прелеће линију фронта и упућују се ка Косанчићу. С обзиром на повећану полетну тежину, авион је имао нижи плафон лета па је пилот морао да обилази планине а не да их прелеће.
Међутим, не зна се због чега се они спуштају код места Шилово, на врло непогодан терен и ударају у дрво. Остали су неповређени и запалили авион, па покушали да се сакрију. Али, наишла је потера и одвела их у нишку тврђаву у затвор. Капетан Илић је после саслушања стрељан, а, наводно његов, исказ против четника окупатор је штампао као брошуру и делио народу. Пилот Стефановић је пристао да у центру Ниша говори о „пропасти српске војске“. Бугари су истерали народ на трг, донели сто и на њега попели српског пилота. Уместо очекиваног, он је узвикнуо: „Не дајте се, браћо! Наша војска је близу“. Пао је изрешетан куршумима и избоден бајонетима. Посмртно је унапређен у чин потпоручника. Места где су сахрањени капетан Илић и пилот Стефановић остала су до данас непозната.
Сачувани примерци
Седам сачуваних примерака овог авиона се налазе као музејски експонати изложени у следећим музејима:
* Imperial War Museum, Duxford;
* RAF Museum, Hendon;
* Canada Aviation Museum, Ottawa;
* Musée de l'Air et de l'Espace, Paris;
* Militaire Luchtvaartmuseum, Soesterberg, Netherlands;
* United States Army Aviation Museum, Fort Rucker, Alabama.
* Norwegian Armed Forces Aircraft Collection at Oslo Airport, Gardermoen, Norway.
Поред ових авиона направљено је неколико реплика овог авиона који су у летном стању и служе за приказивање на аеромитинзима широм света.
Види још
Литература
- Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
- О. Петровић; Н.Ђокић, Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 1993. ISBN 86-901403-1-Х.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Спољашње везе
- http://www.airwar.ru/enc/other1/be2c.html
- https://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_B.E.2
- http://www.politika.rs/scc/clanak/11077/Prvi-avioni-nad-porobljenom-Srbijom
- http://www.wwiaviation.com/british_2seaters1914.html
- https://travelforaircraft.wordpress.com/2012/06/08/raf-be-2c-write/
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_raf_be2_dt.php