Авион Раб-Каценштајн RK-9

Раб-Каценштајн RK-9 (црноглавка) / Raab-Kacenštajn RK-9 (crnoglavka) (нем. Raab-Katzenstein RK-9 Grasmücke) је немачки једномоторни, двоседи, двокрилни, лаки спортски, авион, који се користио као школски авион, између два светска рата.

Производила га је немачка фирма Раб-Каценштајн фабрика авиона (нем. Raab-Katzenstein-Flugzeugwerken GmbH). Први прототип је полетео 1928. године. Највише су га користиле приватне школе летења и Аероклубови. Био је веома јефтин за своје време а планиран је попут Volsk Wagen-a (народни аутомобил) да буде "народни авион" доступан већини грађана. Велика економска криза 1929. године омела је ове планове.

Пројектовање и развој

Двојица бивших пилота Антонијус Раб (Antonius Raab) и Курт Каценштајн (Kurt Katzenstein) су у новембру месецу 1925. године основали фирму за производњу авиона коју су назвали Раб-Каценштајн фабрика авиона (нем. Raab-Katzenstein-Flugzeugwerken GmbH).

Пре оснивања властите фирме они су били запослени у фабрици Dietrich-Gobiet Flugzeugwerk AG, на основу чијег модела DP.XI су почели да пројектују свој школски авион кога су назвали Kl.1. Овај авион је имао изражену акробатску црту што није чудо јер су власници фирме били пилоти. Паралелно са развојем авиона Kl.1 који је добио популаран назив "ласта" пројектован је и израђен проторип нешто умеренијег школског авиона намењеног почетној обуци пилота РК.2 популарно названог "пеликан".

Након успеха ова два авиона, руководство фирме се одлучило да иде у пројект још лакшег и јефтинијег авиона са намером да омасови производњу и наметне тржишту "народни авион" попут аутомобилске индустрије у то време.

Авион су пројектовала два већ осведочена стручњака инжењери Паул Ј. Хал и Ерих фон Кнупфер. Пројектовање и израда прототипа је завршена 1928. године кад је авион Раб-Каценштајн RK.9 је направио први пробни лет. Авион је добио и популарни назив Grasmücke по птици црноглавка.  "Црноглавка" је за разлику од својих претходника "ласте" и "пеликана" имала знатно мање димензије, мешовиту конструкцију, мотор Anzani снаге 35 KS, масу од свега 250 kg и носивост од 200 kg.  Иначе на њему су примењена сва проверена конструктивна решења његових претходника. Био је то први на свету Ултра лаки авион.

Технички опис


Авион Раб-Каценштајн RK.9 са мотором Anzani

Авион RK.9 је био алтернативно опремљен ваздухом хлађеним троцилиндричним радијалним мотором Anzani снаге 35 KS или 9-то цилиндричним радијалним ваздухом хлађеним мотором Salmson AD 9 снаге 40-45 KS. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака пречника 1,95 m.

Носећа конструкција трупа авиона је била направљена од челичних цеви а оплата од импрегнираног платна. Предњи део авиона (мотор) је био обложен алуминијумским лимом. У трупу су се налазиле две кабине у тандем распореду (једна иза друге). Стандардна верзија авиона је имала дупле команде. Испред оба кокпита налазио се ветробран од плексигласа који су штитили посаду од ветра. Труп је био готово правоугаоног попречног пресека са заобљеним ивицама. Резервоар за гориво запремине 42 литре се налазио на средишњем делу горњег крила. Конструкција репа авиона је била од дрвета пресвучена платном.


Авион Раб-Каценштајн RK.9a са мотором Salmson AD 9

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром металних укосо постављених упорница у облику ћириличног слова И, гледано са бочне стране. Затезачи су били од клавирске челичне жице.

Оба крила су имала облик једнакокраког трапеза са полукружним завршетком, с тим што је горње крило имало већи размах и било је померено према кљуну авиона у односу на доње, што је омогућавало лакше улажење и излажење посаде из авиона.

На крајевима испод доњег крила били су уграђени клизачи који су штитили крило од оштећења при неправилном слетању, која су због тога што је то био школски авион, била не тако ретка појава. Овоме је доприносило и то што је размак између точкова био прилично мали.


Хидроавион Раб-Каценштајн RK.9b

Оба крила су била управна на осу авиона. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су били са доње стране подупрти упорницама које су се ослањале на труп авиона а са горње стране жичаним затезачима везани за вертикални стабилизатор.

Aвион је имао класичан фиксни стајни трап са крутом осовином и два точка прилично великог пречника опремљена гумама високог притиска напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона. Стајни орган је био направљен од челичних цеви а амортизација је била помоћу гуменог ужета. 

Код хидроавиона Раб-Каценштајн RK.9b калсични стајни трап је замењен пловцима.

Варијанте авиона Раб-Каценштајн RK.9

  • RK 9 - Основни модел са троцилиндричним радијалним мотором Anzani снаге 35 KS.
  • RK 9a - Верзија основног модела са 9- мотором Salmson AD 9 снаге 40-45 KS.
  • RK 9b - Хидроавион, модел исти  као RK 9a са пловцима уместо стајног трапа.

Техничке карактеристике


Авион Раб-Каценштајн RK-9 цртеж у три пројекције

Опште

име                   = Раб-Каценштајн RK.9 / RK.9а

намена              =  школски - спортски - хидро авион

посада              = 1

број путника      = 1

порекло             = Немачка

произвођач        = Raab-Katzenstein-Flugzeugwerken 

први лет            = 1928.

почетак производње  = 1928 - 1930

уведен у употребу     = 1928

повучен из употребе  =  

статус                   = неактиван

први корисник       = приватни корисник 

број примерака      =  око 20 (23 примерака)

Димензије

дужина                  = 6,85 /6,60 m

размах крила         = 8,96 m


Мотор Anzani инсталиран на авионu RK.9

висина                   = 2,3 m

површина крила     = 19,64 m2

Маса

маса празан            = 250 / 275 kg

маса полетна          = 450 / 475 kg

Погон

КЕМ                       =  1 х Anzani / Salmson AD 9

КЕМ снага              = 25,7 / 30 kW

КЕМ снагаКС          = 35 / 40-45 KS

Перформансе

брзина максимална   = 120 km/h

долет                        = 400 km

плафон лета             = 3000 / 3500 m

брзина пењања         = 78 / 90 m/min 

Наоружање

Мотор Salmson AD 9 инсталиран на авионu РК.9а

Авион није био наоружан.

 

Земље које су користиле Авион Раб-Каценштајн RK.9

    • Застава Аустрије Аустрија
    • Кина
    • Застава Југославије Краљевина Југославија
    • Застава Немачке Нацистичка Немачка
    •  Шведска
    • Застава Швајцарске Швајцарска

Оперативно коришћење

Авион Раб-Каценштајн RK.9 Грасмике је био лаки авион изванредних летних карактеристика, планирана  цена овог авиона (са Anzani мотором) је била 6.900 рајхс марака (РМ), а прва серија од 20 примерака овог авиона је понуђена купцима за свега 5.900 РМ. По својим карактеристикама и цени овај авион је имао шансе да постане "народни авион", али велика светска економска криза 1929. године је пореметила ове планове јер је фирма која га је производила Raab-Katzenstein-Flugzeugwerken GmbH банкротирала 1930. године. Укупно је произведено 23 авиона RK.9 свих типова.

Ови авиони су се продавали приватним лицима и Аеро клубовима за почетну обуку пилота. Кинеској војсци је продато неколико хидроавиона RK.9b који су служили за обуку војних пилота и извиђање.

Авион Раб-Каценштајн RK.9 у Југославији


Авион Раб-Каценштајн RK-9 музејски примерак

Октобра месеца 1929. године немачка фабрика авиона Раб-Каценштајн (скраћено Ра - Ка) је организовала промотивну посету својих авиона Краљевини Југославији. У екипи су била 4 авиона а предводио их је А.Раб сувласник фирме Ра-Ка. Од ова четири авиона три су била производ фирма Ра-Ка, Kl.1 Швалбе (ласта), RK.2 Пеликан, и RK.9a Грасмике (црноглавка) а четврти авион је био Дитрих (Ditrich Gobit DP IIa) лични авион господина А.Раба.

Лаки авион Раб-Каценштајн RK.9а Грасмике је био веома погодан за приватну употребу и туристичке летове, зато је мариборски трговац Јосип Моравец купио овај авион из екипе Раб-Каценштајн која је дошла у промотивну посету Југославији. Авион је 19.01.1930. године крштен именом "Ластавица", а почетком маја регистрован и добио ознаку UN-MJM. Летео је до 19.09.1930. године када је потпуно уништен у несрећи у Љубљани.

Остаци овог авиона су смештени у хангар и тамо чекали боље дане. Власник авиона Ј. Моравец је 1936. године купио у Немачкој један стари али добро очувани авион истог типа па је са њега скидао делове и комплетирао свој оштећени авион који је оспособљен за летење 1939. године.

Сачувани примерак

У Немачком техничком музеју у Берлину (нем. Deutsche Technikmuseum Berlin) налази се један сачувани примерак овог авиона. То је авион фабричког броја 353 произведен 1928. године, регистарских ознака D-1519 а пронађен је 1967. године. Рестауриран је 70-тих година двадесетог века и изложен у музеју Ото Лилиентал у Анкламу (нем. Otto-Lilienthal-Museum Anklam) да би 90-тих година пребачен у Немачки технички музеј у Берлину.

 

Види још

Литература

    1. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5
    2. О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
    3. Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford, 1994, ISBN 3-89350-693-4

Спољашње везе

    1. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
    2. http://www.airwar.ru/enc/law1/rk9.html
    3. http://bredow-web.de/Luftwaffenmuseum/Technikmuseum_Berlin/Raab-Katzenstein_RK_9_Grasmucke/raab-katzenstein_rk_9_grasmucke.html
    4. http://www.aviastar.org/air/germany/raab_rk-9.php
    5. http://epizodsspace.no-ip.org/bibl/inostr-yazyki/nemets/flug/1928/scherschevsky_neue_deutsche.pdf
    6. http://histaviation.com/rk_9_grasmucke.html