авион Саиман 200

Саиман 200 / SAIMAN 200  је италијански школски једномоторни, двокрилац двосед са отвореном кабином, пројектован 1930.-тих година двадесетог века а израђен у ваздухопловној фирми Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Naval (SAIMAN) одакле му и потиче име. Користио се као школски авион пре, у току и након Другог светског рата.

Пројектовање и развој

Главни инжењер италијанске фирме за производњу авиона  Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Navali (SAIMAN), Марио Ботини (Mario Bottini) је на основу претходног модела Саиман С.4 пројектовао школски авион САИМАН 200. Авион за обуку Саиман 200 је изграђен током 1938. године и био је намењен за почетну обуку пилота војних авиона. Прототип авиона је полетео први пут крајем 1938. године. То је за то време био класичан школски авион двокрилац мешовите конструкције једномоторни двосед са тандем распоредом седишта и фиксним стајним трапом кога је погонио линијски мотор Алфа Ромео 115 снаге 185 KS и двокрака дрвена вучна елиса фиксног корака. 

Технички опис


Мотор Алфа Ромео 115 авиона Саиман 200

Авион Саиман 200 је двокрили двоседи једномоторни авион претежно дрвене конструкције. Авион је био опремљен ваздухом хлађеним линијским мотором, Alfa-Romeo 115 снаге 138 kW. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле и нису заклањали поглед пилоту. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна елиса, непроменљивог корака пречника 2,25 m. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Главни резервоар за гориво се налазио између мотора и кабине посаде. Иза мотора је био постављен противпожарни зид. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Капотажа мотора је била направљена од алуминијумског лима. Издувне цеви цилиндара су пролазиле кроз доњи део капотаже мотора и издувне гасове изводиле испод трупа авиона. Са предње стране капотаже се налазио отвор за улазак хладног ваздуха за хлађење мотора.

Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Ученик је седео на првом месту у отвореном кокпиту а инструктор у другом, оба кокпита су била заштићена ветробранским стаклом. Ивице кабина су биле тапациране кожом што је смањивало број повреда пилота и инструктора. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном или дрвеном лепенком. Авион је имао дупле команде и идентичне инструмент табле у оба кокпита.


Кокпит авиона Саиман 200

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и доњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице.

Оба крила су имала облик правоугаоника са полукружним завршетком, истих димензија стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине и лакше напуштање авиона у случају опасности.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Aвион је имао класичан стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска напред и неувлачећи клавирски гумени точак на репу авиона. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, независних точкова који су били троугластом виљушком били везани за труп авиона а вертикални носач у коме се налазио амортизер био је везан за конструкцију трупа авиона. 

Варијанте авиона Саиман 200

  • САИМАН 200 – авион са мотором Alfa-Romeo 115 снаге 138 kW, израђено 128 авиона.
  • САИМАН 205 – авион са мотором Alfa-Romeo 110 снаге 74 kW, израђено само два прототипа.

Техничке карактеристике

Опште

име                   =Саиман 200 (SAIMAN 200)

намена              =школски

посада              =2

број путника      =0

порекло             =Италија

произвођач        =Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Naval 

први лет            =1938.

почетак производње  =1939.

уведен у употребу     =1939.

повучен из употребе  =1947.

статус                   =неактиван

први корисник       =Ратно ваздухопловство Италије


авион Саиман 200

број примерака      =130

Димензије

дужина                  =7,47 m

размах крила         =8,78 m

висина                   =2,50 m

површина крила     =22,00 m2

Маса

маса празан            =761 kg

маса полетна          =1.055 kg

Погон

КЕМ                       =1 х Alfa Romeo 115

КЕМ снага              =138 kW

КЕМ снагаКС          =185 KS

Перформансе

брзина максимална   =220 km/h

долет                        =475 km


Мотор Alfa Romeo 115 авиона Саиман 200

плафон лета             =6.000 m

брзина пењања         =222 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион Саиман 200

* Италија

* НД Хрватска

* Трећи Рајх

* САД

* Југославија

Оперативно коришћење


Авион Саиман 200 са америчким ознакама

Укупно је произведено 130 авиона и то 128 типа 200 и два прототипа типа 205. Авион Саиман 205 је потпуно исти авион као и модел 200, једина је разлика у мотору у њега је уграђиван мотор Алфа Ромео 110 снаге 74 kW. Авион са слабијим мотором (читај економичнији) био је намењен цивилној употреби тј. аеро клубовима.

Авион Саиман 200 се користио пре и за време рата за обуку италијанских војних пилота. Зракопловству НДХ је продато 25 ових авиона који су коришћени за обуку пилота или као авион за везу и извиђање. После капитулације Италије, Немци су заробили известан број ових авиона које су користили за обуку пилота. 

Извесну количину авиона овог типа су заробили и савезници током инвазије на Италију, користили су их као авионе за везу и "такси" авионе.

Авион Саиман 200 у Југославији


Авион Саиман 200 у Ајдовшћини 1945.

После капитулације Италије, 9. септембра 1943.г заплењен је већи број авиона у Горици. Од њих један је био школски двосед типа "сајман". Није било партизанских пилота па су они тражени међу италијанским заробљеницима. Јавио се један и то Италијан-антифашиста, који је одмах ангажован, тако да исти дан лети над Горицим и бацао летке. Коришћен је за везу и извиђање за потребе Оперативног штаба приморске зоне.

Прелетео је до Вогерског, где се налазио штаб. Двадесетог септембра 1943г. прелетео је из Вогерског у Ајдовчину. Ту је у близини места уређена једна пољана као летилиште и одређено особље за одржавање и чување авиона. Поред свакодневног извиђања Горице, коришћен је и за везу са Главним штабом Словеније у Новом Месту. На авиону су уцртане велике петокраке да га не би гађали партизани. 

Крајем септембра 1943. године, услед непријатељске офанзиве пилот је пребацио авион код села Отлице. Истог дана је добио наредбу да прелети до Главног штаба. Међутим, због брзог продора Немаца није било времена за припрему авиона, па га је пилот са групом бораца угурао у оближњу шуму и маскирао. Мислили су да га непријатељ неће пронаћи па ће га користити поново. Међутим после пар дана, претрагом терена Немци су га пронашли и запалили. 

Касније, 1944. још 2 авиона САИМАН 200 су пребегла у партизане и припали су ескадрили за везу ВШ формираног 18 августа 1944. на Вису. 

Један од њих је примећен 25 Јуна 1944. године да иде ка Вису. Одмах је дата узбуна. Полетела су 4 ловца и вратили се са заробљеником који је изводио чудне маневре и избацивао ракете. То су били пребези из НДХ са авионом САИМАН поручници Иван Церински и Јосип Мајнарић. Са собом су донели планове неких аеродрома. 

У великом прелету који је организовао Иван Цвончек, 6. априла 1945. г, учествовао је и један САИМАН 200 који је из Загреба прелетео у Глину.

На крају рата од Ваздухопловства НДХ наслеђено је пет авиона овога типа који су коришћен после рата у Југословенском ратном ваздухопловству као авиони за везу.

Види још

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  3. Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
  4. В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941 - 1943, ВИИВЈ, Београд, 1998.
  5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  6. Thompson, Jonathan. Italian Civil and Military Aircraft 1930-1945. Aero Publishers, 1963. ISBN 0-8168-6500-0.

Спољашње везе

  1. http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Saiman%20200%20-FC/Saiman%20200.htm
  2. http://www.airwar.ru/enc/other2/saiman200.html
  3. http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/S-A-I-M-A-N-200.html
  4. http://www.alieuomini.it/catalogo/dettaglio_catalogo/saiman,98.html
  5. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/Shumaker/10100.htm
  6. http://forum.valka.cz/topic/view/175942/SAIMAN-200
  7. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/part/types/yugo-part-aircraft.htm
  8. http://www.axishistory.com/books/158-croatia-air-force/croatia-air-force-unsorted/5382-aircraft-of-the-croatian-air-force
  9. http://www.grupponline.it/Gabbia%20per%20link/Volo%20De%20Bernardi%20da%20internet.htm
  10. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19724.0
  11. http://www.ww2incolor.com/other/CROAT-SAIMAN-200.html
  12. http://avia.cofe.ru/S/Saiman-200-SAIMAN-200