Утва 251 Тројка / Utva 251 Trojka је југословенски једномоторни, двоседи, нискокрилни лаки авион са затвореном кабином, који се користио као спортски авион, после Другог светског рата. Овај авион је имао неколико назива Икарус 251 (прототип) затим у производњи се називао Утва 251, да би се касније прекрстио у Утва С-3 Тројка. Међутим у жаргону ваздухопловаца овај авион се једноставно називао "Тројка".
Пројектовање и развој
Један од наших првих авиона после Другог светског рата био је свакако двоседи авион назван Тројка као резултат конкурса кога је расписала Команда ваздухопловства да развије нове домаће авионе за потребе Аеро клубова. Авион су пројектовали инг. Борис Цијан и инг. Драгослав Петковић (Брале). Прототип је изграђен у фабрици ИКАРУС где је добио официјелни назив Икарус 251 и први пут полетео 1946. године. Након успешно спроведеног испитивања прототипа, дато је одобрење за серијску производњу овог авиона. Серијском авиону, у односу на прототип, је подигнут кров кабине за дебљину седећег падобрана.
Технички опис
Авион "Тројка" је једномоторни, двосед нискокрилац дрвене конструкције са фиксним стајним трапом, намењен је за основну обуку пилота. Попречни пресек трупа авиона је био овалног облика. Авион је био опремљен ваздухом хлађеним линијским четвороцилиндричним мотором са висећим цилиндрима (цилиндри су окренути на доле), Walter Mikron III снаге од 49 kW, или четвороцилиндричним Walter Minor IV снаге 78 kW . Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали посади у кабини.
Носећа структура трупа авиона Тројка је била дрвена. Носач мотора је била челична конструкција. Мотор и носач су били обложени алуминијумским лимом а остатак трупа је пресвучен импрегнираним платном. У трупу авиона се налазила пространа кабина у коју су пилот и инструктор седели један поред другог. Авион је имао дупле команде. Кабина је била покривене поклопцем од плексигласа који се отварао повлачењем уназад (такозвани шибер поклопац).
Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена импрегнираним платном. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном.
Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са точковима на којима су се налазиле нископритисне гуме. Амотризација се обављала помоћу гумених ужади. На репу авиона се налазио или клавирски гумени точак који се у току лета није увлачио у труп авиона.
Техничке карактеристике
Опште
име =Икарус 251 или Утва С-3 Тројка
намена =школски
посада =2
број путника =0
порекло =Југославија
произвођач =Утва Панчево
први лет =1946.
почетак производње =1948. до 1950.
уведен у употребу =1947.
повучен из употребе =
статус =неактиван
први корисник =Југословенско ратно ваздухопловство
број примерака =80
Димензије
дужина =8,48 m
размах крила =10,49 m
висина =2,08 m
површина крила =15,50 m2
Маса
маса празан =374 kg
маса полетна =602 kg
Погон
КЕМ =1 х Walter Mikron III / Walter Minor IV
КЕМ снага =49 / 78 kW
КЕМ снагаКС =65 / 105 KS
Перформансе
брзина максимална =120 / 166 km/h
долет =605 km
плафон лета =3.900 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Тројку
* ФНРЈугославија / СФРЈугославија
Оперативно коришћење
Авион Тројка у Југославији
Серијска производња авиона Тројка је обављена у фабрици Утва из Панчева и имао је ознаку С-3. Била је то прва моторна летилица која је произведена у овој фабрици после рата.
Авион је био нискокрилац дрвене конструкције са фиксним стајним трапом. Пилот и инструктор су седели један поред другог како би лакше пратили активности у току обуке јер су имали непосредну директну комуникацију између себе. Авион је опремљен линијским ваздушно хлађеним мотором Валтер Микрон III снаге 49 kW. Овај тип авиона се производио све до средине 1950. године а авиони последње серије су били опремљени снажнијим мотором Валтер Микрон IV снаге 78 kW. Авион летео од 1947. и био присутан у свим аеро клубовима Југославије где је служио за обуку цивилних и спортских пилота у аероклубовима. Кад је дотрајао (истекли му ресурси) замењен је авионом Утва Аеро 3.
Сачувани примерци авиона Тројка
Један сачувани примерак авиона Тројка се налази у Техничком музеју у Загребу, где је изложен као музејски примерак, а неколико се налази по аероклубовима било да су у фази реконструкције или их једноставно чувају из сентименталних разлога.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир, Петровић, Огњан, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2
- Шиме Оштрић, Била једном Тројка, Наша крила, бр. 12, Београд, 1996. год.
- Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. str. 430–31.
- Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Beograd 1996.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
Спољашње везе
- http://www.2r.si/slovenska-motorna-letala/212-utva-c-3-trojka
- http://utva-avioni.herobo.com/?p=158
- http://otpisani.niceboard.com/t207-utva-251-bc-3-trojka
- http://vazduhoplovstvo.com/utva-251-bc-3-trojka/
- http://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Jugoslovenska-vazduhoplovna-industrija-posle-WWII_4.html
- http://www.flugzeugbilder.de/search4.cgi?srch=Zagreb,%20Croatia&stype=location&srng=2
- http://www.airliners.net/photo/Utva-C-3-Trojka/1987139/L/
- http://america.pink/utva-trojka_4620600.html