На београдском Новом Гробљу где је сахрањен Михајло Петровић први српски пилот и прва жртва војног ваздухопловства у нас, 20.03.2013. године обележена је 100- годишњица погибије овога пилота. Почаст пилоту који је изгубио живот на војном задатку 1913. године у околини Скадра одали су потомци, Српска православна црква, представници Града, Команде ваздухопловства, Завичајног друштва "Михајло Петровић" из Влачке крај Крагујевца родног места пилота, Ваздухопловног савеза Србије, Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца, Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", СУБНОР-а, Удружења за неговање ваздухопловних традиција и многобројни поштоваоци. Том приликом су на гроб покојног пилота положени венци и цвеће.
Пилот Михајло Петровић, члан Приморског аеропланског одреда био је упућен као помоћ црногорској војсци која је опседала Скадар да авионом Фарман HF-20 врши извиђање турских положаја. Привремени аеродром се налазио у селу Барбалуши недалеко од Скадра. Приликом лета 20.03.1913. године упао је авионом у јаку ваздушну струју, авион се преврнуо а пилот Петровић је испао из авиона и са висине од 1000 метара пао на земљу. Након несреће пилот је сахрањен у селу Барбалуши да би након окончања Балканског рата његови посмртни остатци пренети и сахрањени на Цетињу. На захтев породице 1931. године пренет је и сахрањен на Новом Гробљу у Београду.