Др Бранислав Јовановић
дипл. инж.

др. Бранислав (Брана) Јовановић, дипл. инж. (Пожаревац 7.9.1919. - Београд 8.9.2007.) ваздухопловни инжењер, који је комплетан радни век провео у Ваздухопловнотехничком Институту (ВТИ) – Жарково у Београду.

Биографија

Бранислав Јовановић је рођен 7.9.1919. године у Пожаревцу у чиновновничкој породици (отац му је био полицијски службеник). Пошто се отац по потреби службе често селио, тако је Брана (како су га по надимку звали) живео у Пожаревцу, Београду, Богатићу, Врњачкој Бањи, Крушевцу, Скопљу, Смедереву и Новом Саду, Очева смрт је породицу затекла у Новом Саду 1936. године, када је Брана био гимназијалац. Након завршене школске године породица се сели у Београд, а Брана се уписује у Пету мушку гимназију. Још за време школовања у гимназији Брана се уписује у једриличарски клуб Крилца што је утицало на његово опредељење при избору студија и каријере.

По завршетку гимназије, 1938. године, уписује се на Технички факултет у Београду са жељом да заврши ваздухопловни смер. Априлски рат је затекао Бранину генерацију у 6. семестру када је студирање прекинуто и настављено тек децембра месеца 1945. године.

У рату је изгубио два брата. Старији је погинуо у партизанима, а млађег су фашисти затварали и стрељали. Брана је рат провео на принудном раду, често затваран и саслушаван од стране злогласне Београдске фашистичке полиције, а најдуже је био затворен у логору Бањица. На крају рата, при ослобађању земље, био је припаднику Југословенске армије (ЈА). Са ЈА је од Барање преко Осијека и Вараждина стигао до Марибора и Цеља. Демобилизација га је затекла 16.05.1946. године у Новом Саду, преведен је у резерву у чину заставника.

По повратку у Београд наставио је студије на ваздухопловном смеру Техничког факултета у Београду, као војни стипендиста са генерацијом која је уписала факултет 1939/40. године. Дипломирао је 30.06.1948. године и промовисан у ваздухопловног инжењера, а 1964. године је на Машинском факултету Универзитета у Београду одбранио докторску дисертацију из области аеродинамике Експериментално одређивање критичног Маховог броја на моделу авиона, у воденокавитационом тунелу.

Био је ожењен супругом Бранком, имају ћерку Биљану. Умро је у Београду у 88 години живота.

Радна биографија

Одмах по дипломирању, већ 7.07.1948. године, Брана је као војни стипендиста унапређен у чин поручника и распоређен на службу у Ваздухопловни Технички Институт у Земуну у одељење за аеродинамику, којим је тада руководио др инж. В. Сисојев. У Инсртитуту је Брана провео целокупан радни век, почевши као истраживач, па старешина одсека, затим одељења и сектора аеродинамике, а последњих 11 година на положају директор Института. Демобилисао се у чину мајора и наставио је као цивилно лице на служби у ЈНА да ради у Институту.




В.Кучера, Б.Јовановић и В.Кнежевић (с лева) поред авиона Орао NJ-22

У току 11 година његовог мандата, у Институту су успешно реализовани пројекти авиона Ј-22 орао, G-4 супер галеб, NJ -наставни јастреб, Утва 75 и мотора, наоружања, електронских, електро и хидрауличних система, опреме и инструмената као и освајање домаћих конструктивних и других материјала и увођење нових технологија у истраживању, пројектовању и производњи. Остварени су значајни резултати у кадровско јачању, изградњи инфраструктуре и организације Института.

Институт је у то време опремљен модерном опремом и уређајима за све значајније ваздухопловне области, висок стандард аеродинамичких и статичких и динамичких испитивања структура летелица, мотора, система опреме и наоружања ваздухоплова.

У току Браниног мандата, институт је добио велики број признања, од којих је свакако најзначајнија Награда Авноја (прва је војна установа која је добила ту награду).  У исто време Институт се могао похвалити и међународном сарадњом са Британским BAC- Britich Air Corporation развијан је авион BAC 3-11, а са Румунском авио индустријом је развијан и произведена је серија  јуришног авиона YUROM (YU ознака J-22 орао).

Бранислав Јовановић jе био једини директор грађанско лице у историји Института (после демобилизације у чину мајора), у трајању од 11 година. У пензију је отишао 1.04.1982. године у 62. години живота са 42 године стажа.

Педагошки рад

Поред редовног посла у ВТИ-у Брана је предавао аеродинамику на кусевима за дошколовавање Ваздухопловно техничких официра који се одвијао у Жаркову, затим у Средње техничкој школи "Петар Драпшин" у Београду, а радио је и као асистен за аеродинамику заједно са Георгијем (Ђоком) Нинчићем, Златком Рендулићем и Слободаном Зотовићем.

Уз професионални захтеван научно-истраживачки и инжењерски рад Брана је имао и неколико хобија, филателију, сликарство и обилазак природних и историјских знаменитости..

Галерија 

авион Орао авион Галеб G4 авион Јастреб наставни  Utva 75

Пројекти

  1. Б. Јовановић, Г. Нинчић, Пројекат и надзор изградње ниско-турбулентног аеродинамичког тунела за баждарење анемометара за Савезни хидрометеролошки завод, Београд, (1959.)
  2. Б. Јовановић, Г. Нинчић, Пројекат и експерименти са радио-диригованим планером Летор-2, који се причвршћује на противбродско торпедо. Београд (1957.)

Види још

Референце

[1] Јовановић,Бранислав (2006.), 1.децембар 1918. - Сећања, Лума принт, Земун, ISBN 978-86-908577-2

Литература

  1. Пивко, Светополк. (1949.) Примењена Аеродинамика. Београд: Техничка књига.
  2. Prof. dr Miroslav Nenadović, Stabilnost i upravljivost letelica, prvi deo, knjige 1, 2 i 3, Mašinski fakultet, Beograd, 1971.g.
  3. Prof. dr Miroslav Nenadović, Stabilnost i upravljivost letelica, drugi deo, uzdužna stabilnost letelica, Mašinski fakultet, Beograd, 1972.g
  4. др. Златко Рендулић, Механика лета, 1987. године, Београд
  5. др. Златко Рендулић, Аеродинамика, Београд
  6. Pope.A and Goin.K.L-Wiley, High speed wind tunnel testing, 1965.
  7. Јовановић,Бранислав (2006.), 1.децембар 1918. - Сећања, Лума принт, Земун, ISBN 978-86-908577-2
  8. Нинчић, Георгије (2011.), Мој живот - Аутобиографија, В. Нинчић, New Image, d.o.o., Земун, ISBN 978-86-914461-0-9
  9. Радић, Александар. Орао Поглед из југословенског угла, Медија центар Одбрана, Београд, 2012, ISBN 978-86-335-0356-3