Ђорђе Т. Петковић - Брале (Будимпешта, Мађарска 21. септембар 1907. — Београд 1. децембар 1981.) је био машински инжењер и конструктор авиона. Завршио је Машински факултет у Београду (јуна 1932.), а аеронаутику је специјализирао на Сорбони и l'Institut Aérotechnique de Saint-Cyr-l'École у Паризу (1935. године). После повратка у земљу инж. Ђорђе Т. Петковић - Брале је радио у фабрикама авиона Икарус и Рогожарски. После рата је био шеф Конструкционог бироа у Икарусу и Утви а био је и начелник одсека у ВТИ-у. Целог свог радног века бавио се конструкцијом авиона.
Биографија
Основну школу и гимназију Ђорђе Петковић је завршио у Београду 1926, а на Машинско-електротехничком одсеку Техничког Факултета Универзитета у Београду, дипломирао је јуна 1932. године. Као стипендиста француске владе специјализирао је од 1933. до 1935. на Aеронаутичкој групи Научног факултета (Faculté des sciences) универзитета Сорбона (Sorbonne) у Паризу. Истовремено, био је и на специјализацији у l'Institut Aérotechnique de Saint-Cyr-l'École (Аеронаутичком институту за научна истраживања Сен Сир), где се као сарадник професора Тусена бавио научно-истраживачким радом. Још у току рада у Институту, конструисао је и учествовао у извођењу једног новог типа уређаја (жируете) за испитивање стабилности авиона у аеротунелу.
Радна биографија
По повратку у земљу са школовања у иностранству инж. Ђ. Петковић је од 1936. до 1941. године у својству руководиоца различитих одељења радио у фабрици „Икарус“, а једно време је био и шеф КБ фабрике. У том периоду 1939 и 1940. године су биле најуспешније пословне године Икаруса, серијски су се производили ловачки авиони по британској лиценци хокер-фјури и бомбардери Бристол-бленим. Паралелно са редовном серијском производњом одвијала се интензивна израда прототипова нових авиона домаћих конструкција: Аеро-2, Б-5, ММ-2 и Оркан.
Инж. Ђ. Петковић је био укључен и у пројектантско-конструкторску активност па је 1938. и 1939, заједно са инж. Б. Цијаном, радио на пројекту школско-туристичког авиона Аеро (Аеро-1) који је добио прву награду на конкурсу Аероклуба "Наша крила". Током 1940. настао је и школски Аеро-2 којим је овај конструкторски тим победио на конкурсу Команде војног ваздухопловства (КВВ).
Током окупације наставио је рад у „Икарусу“, а затим и у фабрици „Рогожарски“, у којој је активно учествовао у организовању саботажа и диверзија. Ослобођење је дочекао у једној столарској радионици у Београду, радећи на обнављању оштећених цртежа авиона Аеро-2, које је кришом успео да спасе из „Икаруса“.
Од новембра 1944. до краја 1953. радио је наизменично у Управи војне индустрије, и према потреби у фабрикама „Икарус“ и „Утва“. У том периоду радио је на авионима Тројка, помагао проф. Д. Станкову на реализацији двомоторног бомбардера Икарус 215, са инж. Телешовим израдио начелне пројекте двомоторног транспортног авиона вишеструке намене и лаког двомоторног бомбардера.
Од 1953. године коначно је прешао у „Утву“ Панчево, где је постављен за шефа КБ и главног конструктора. У то време настају његове конструкције Аеро-3 и предпројекти школских авиона на млазни погон Утва П-1, П-2 и П-3. Када је одлучено да се при ВТИ у Жаркову формира и конструкторска делатност, инж. Петковић је јануара 1958. прешао у Институт у коме је радио као самостални конструктор а затим и начелник Одсека за пројектовање и конструкцију авиона. Дао је значајан допринос у пројектовању авиона Галеб и Јастреб, а био је на челу групе која је израдила пројекте авиона Крагуј. Сви ти авиони серијски су произвођени у фабрици „Соко“ у Мостару.
Као виши научни сарадник, инж.Ђорђе Петковић-Брале је све до пензионисања 1967. као виши научни сарадник учествовао у изради и других пројеката авиона рађених у ВТИ.
Поред рада на пројектовању авиона, Петковић је у периоду од 1948. до 1950. конструисао и прве потпуно домаће стајне трапове од Пеђ-1 до и Пеђ-4, уграђиване на авионима Аеро-2 и Аеро-3, као и пловне трапове (пловке) за хидроавионе Аеро-2Х.
Пројекти авиона
- Аеро 1 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1939.) конкурс Аероклуба
- Аеро 2 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1940.) конкурс КВВ
- Тројка - једномоторни туристички двосед нискокрилац дрвене конструкције. (1948.) произведено 80 авиона
- Икарус 215 - вишенаменски двомоторни авион заједнички рад са проф. Д.Станков (1948-1949.) прототип
- Аеро 3 - једномоторни школски двосед са Лајкоминг мотором (1955.) произведено 110 авиона у Утви
- Утва П-1, П-2 и П-3 - предпројекти школских авиона на млазни погон (1955- 1956.) конкурс КРВ
- Галеб - школски авион на млазни погон (1958. - 1960.)
- Јастреб - јуришни авион на млазни погон (1971.)
- Крагуј - лаки јуришни авион са Лајкоминг мотором (1962.)
Види још
- Ваздухопловнотехнички институт (1946. – 1992.)
- Коста Сивчев
- Борис Ј. Цијан
- Икарус Аеро 2
- Утва 251 Тројка
- Утва Аеро 3
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Č. Janić, Aero-2, Aerosvet br. 294, 15. 08. 1965
- Грујић, З. (1998.). Архива. „Фабрика аероплана и хидроплана Икарус А. Д.“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 6: стр.. ISSN:1450-6068
- Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
Спољашње везе
- http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Jugoslovenska-vazduhoplovna-industrija-do-WWII.html
- http://utva-avioni.herobo.com/?p=121
- http://www.planeta.rs/14/8aeronautika.htm
- https://tnh.me/554fe1d3067d7b1b943bcf6b
- http://www.politika.rs/scc/clanak/291977/Rehabilitacija-konstruktora-cuvenog-aviona-IK-3
- http://www.mycity-military.com/Avioni/Ikarus-S-49.html
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=20
- http://otpisani.niceboard.com/t995-ikarus-ik-3
- http://ww2fighters.e-monsite.com/pages/rogozarski-ik-3.html
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=4
- https://achtungskyhawk.com/2010/01/16/post-update-2-technical-museum-aircraft-again/
- http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.htm
----
* фотографију смо добили од Шиме Оштрића из његове личне збирке