Блерио XI је авион којим је Луј Блерио 25. јула 1909. направио први лет преко Ламанша. Ово достигнуће је једано од најзначајнијих у првим годинама авијације, којим је Луј Блерио не само ушао у историју ваздухопловства него и себи обезбедио будућност у производњи авиона.[2] Авион је био једнокрилац и рађен у две верзије једносед и двосед. У њега су уграђивани разни мотори и нашао је широку примену у такмичењима и као авион за обуку пилота. Војну верзију овог авиона су купиле многе земље. Као извиђачки авион је служио у ратовима пре и за време Првог светског рата. Три ова авиона је 1912. године купила Краљевина Србија и већ 1913. године их користила у балканскoм и касније у Првом светском рату.[1][3]
Пројектовање и развој
Луј Блерио је био произвођач ацетиленских лампи (фарова) за аутомобиле. Авиоградњом је почео да се бави из љубави према летењу 1902 године. До авиона са којим је прелетео Ламанш направио је 10 ваздухопловних конструкција и у то потрошио готово сву зараду од производње фарова. Углавном су то пре свега били "скакавци" машине које су правиле скоковите летове од неколико десетина метара што се није могло назвати летењем. Први конструктори авиона још нису схватали основне принципе аеродинамике, нису могли да схвате зашто крила при мањим брзинама губи узгон, а нису били ни свесни значаја крилца за контролу нагиба авиона. Ако се на све ово дода да су сами конструктори били и први пилоти својих летилица и да њима нису умели да управљају (нису имали рутину), може се само наслутити колико је ту проблема било. Поступак је углавном био следећи: направи се летилица, са њом се направи пробни лет који се обично заврши ломом летилице. Онда се на основу уочених недостатака прави нова летилица са њом полети и опет заврши ломом и тако редом. Луј Блерио није могао да избегне ту судбину, тек 17.06.1908. године Блерио је својим авионом Блерио VIII први пут полетео.
После првог лета побољшао је своју осмицу и њиме у јесен 1908. године прелетео раздаљину од 28 km од Турија до Артенеја. После овог авиона направио је још два авиона, број 9 је био једнокрилац а број 10 двокрилац, но нажалост они нису полетели па је због тога прионуо на нову конструкцију засновану на успешној осмици. Блерио XI је био једнокрилац са 7-о цилиндичним линијским мотором R.E.P снаге 26 kW, енглеске производње који је завршен до децембра месеца 1908. године и био је изложен за божић на ваздухопловној изложби у Паризу. С обзиром да није био задовољан поузданошћу R.E.P мотора, Луј Блерио је ступио у контакр са Александром Анцинијем градитељем мотора и мотоцикала и од њега набавио мотор 3-о цилиндрични Anzani "W" распореда цилиндара снаге 19 kW који је уградио у свој авион и њиме прелетео Ламанш 25.07.1909. године. После овог успеха Луј Блерио је стекао светску славу и прокрчио себи пут ка професионалном авиоградитељу јер су поруџбине почеле да пристижу са свих страна света. Блерио XI је одмах наишао на широку примену, прво је коришћен за обуку пилота, затим за демонстрационе летове и обарање светских рекорда, за преношење поште и војне потребе (за извиђање и корекцију артиљеријске ватре).
Технички опис
Труп авиона Блерио XI је био уствари решеткаста дрвена конструкција направљена од јасеновог дрвета, чија су поља била учвршћена жичаним затегама. Дужина трупа се кретала између 7,62 до 8,5 метара у зависности од верзије авиона. У почетку развоја овог авиона труп није облаган оплатом а код каснијих верзија део трупа је облаган платном а касније и алуминијумским лимом. Са предње стране дрвене конструкције трупа био је постављен носач мотора авиона направљен од заварених челичних елемената. Носач мотора је био прилагођен мотору који се уграђивао у авион. У току века трајања овог авиона (развој + производња + експлоатација) на авион су уграђивани различити мотори почевши од 7-о цилиндични линијски R.E.P снаге 26 kW, 3-о цилиндрични Anzani "W" распореда цилиндара снаге 19 kW, 3-о цилиндрични Anzani "Y" распореда цилиндара снаге 22 kW, затим ротативни радијални мотори Gnome 37kW са 7 цилиндара, Gnome 7B снаге 52kW са 7 цилиндара, мотор Gnome 9 цилиндара и Le Rhone снаге 60 kW до мотора са дуплом звездом и 14 цилиндара Gnome Double Lambda снаге 100 kW. Иза мотора а испред пилота налазила су се два резервоара један за бензин а други за уље. На мотор је била причвршћена од ораховог дрвета направљена двокрака вучна елиса фиксног корака, пречника 2 метра. Код авиона који су имали уграђене ротативне моторе ти мотори су били заштићени лименом облогом. Изнад и испод трупа авиона су биле челичне конструкције у облику пирамиде које су служиле за постављање затезача крила и точкића преко којих су клизиле сајле управљачког механизма авиона.
Стајни орган авиона је био класичног типа са предња два точка као код бицикла а трећа ослона тачка је била дрвена дрљача постављена испод репног дела трупа. Точкови стајног органа су се налазили у виљушкама направљених од челичних цеви које су биле причвршћене за дрвене носаче трупа. Амортизација удара при слетању изведена је помоћу опруга. Код неких варијанти овог авиона се уместо дрљаче налазили дрвени клизачи у облику санки или је имао бициклистички точак.
Крило је било дрвене конструкције са две ремењаче које су повезивале дрвена ребра танког аеро профила крила. Предња ремењача је жичаним затезачима са горње стране била фиксирана за челичну пирамиду а са доње стране авиона за дрвену конструкцију трупа авиона. Задња рамењача, која је мањег попречног пресека од предње рамењаче и тиме омогућила већи савитљивост крила је била челичним сајлама везана за управљачки механизам авиона а управљање се остваривало савијањем дела крила авиона. Крила су била пресвучена импрегнираним платном. Крајеви крила су били заобљени.
Ради лакшег транспорта код каснијих варијанти овог авиона (нарочито војних верзија) могло се крило на веома лак начин раставити од трупа авиона. Размах крила се код авиона Блерио XI кретао у распону од 7,79 до 11,35 m.
Труп авиона се завршавао репом на коме се налазило вертикално кормило правца. Кормило правца је било дрвене конструкције обложено платном а челичним сајлама је било повезано са управљачким механизмом. Висинско кормило се налазило испод трупа авиона на репном делу. Код првих варијанти авиона Блерио XI висинско кормило се састојало из три дела, централни део је био фиксан а на њега су била везана два покетна дела са леве и десне стране управљива из кабине пилота помоћу челичних ужади. Касније варијанте овог авиона су имале висинско кормило онако како се налази на савременим авионима (са крилцима).
Галерија (аутор Драган Шалер)
 |
 |
 |
| конструкција трупа авиона Блерио XI-2 Génie | конструкција крила авиона Блерио XI-2 Génie | кокпит авиона Блерио XI-2 Génie |
Варијанте авиона Блерио XI
Блерио XI Militaire - Војни једносед са мотором Gnome 50 KS (37kW).
Блерио XI Artillerie - Сличан војној верзији стом разликом што се може раставити на два дела ради транспорта.
Блерио XI-2 - Стандардни тандем двосед за крстарење, извиђање и обуку са ротативним мотором Gnome 7B снаге 70 KS (52kW).
Блерио XI-2 bis - Двоседа верзија са седиштима једно поред другог, Димензије авиона дужина 8,32 m, размах крила 10,97 m
Блерио XI-2 Хидроавион - Двоседи хидроавион размаха крила 11 m, покреће га мотор Le Rhone 80 KS (60 kW).
Блерио XI-2 Artillerie - Војна варијанта двоседа покреће га мотор снаге 70 KS (52 kW) Gnome ротативни клипни звездасти мотор.
Блерио XI-2 Génie - Војна верзија пројектована за лакши транспорт, може се раставити на више делова, састављање траје 25 минута.
Блерио XI-2 BG - Двоседа верзија са високо постављеним крилом парасол модел.
Блерио XI-3 - Троседа тандем верзија авиона, са мотором дупла звезда 14 цилиндара Gnome Double Lambda снаге 140 KS (100 kW). Размах крила 11,35 m, дужина 8.5 m.
Блерио XI E1 - Једноседа верзија за обуку пилота.
Блерио XI R1 Pinguin - Рулер авион за обуку пилота на земљи са скраћеним крилом, опремљен мотором Anzani снаге 35 KS (26 kW) или ислуженим моторима Gnome снаге 50 KS (37 kW).
Блерио XI Thulin A - Лиценцно произведен авион Блерио XI у Шведској.
Техничке карактеристике
Пошто су се авиони Блерио XI испочетка радили појединачно тек касније се прешло на серијску производњу[4] а и интензивног усавршавања авиона у току производње као и велики број варијанти овог авиона и уграђених мотора овде се наводе граничне вредности појединих карактеристика ових авиона.
име = Блерио XI
намена = извиђачко/школски авион
посада = 1 до 3 члана
порекло = Француска
произвођач = Луј Блерио (Bleriot-Aeronautique)
први лет = 23.01.1909.
почетак производње = 1909.
уведен у употребу = 1909.
повучен из употребе = 1919.
статус = неактиван
први корисник = Aéronautique Militaire
број примерака = око 800
дужина = 7,62 до 8,50 m
размах крила = 7,79 до 11,35 m
висина = 2,50 до 2,69 m
површина крила = 14,00 до 23 m2
маса празан = 230 до 326 kg
маса полетна = до 625kg
КЕМ = 1 х Anzani[5]/Gnome-Gnome 7B[6]/Le Rhone[7]/Gnome Lambda
КЕМснага = 1 x 26/37-52/60/100 kW
КЕМснагаКС = 1 х 35/50-70/80/140 KS
Перформансе
брзина крстарења = 75,6 km/h
брзина максимална = 106 до 120 km/h
радијус кретања = 130 km
долет = 267 km
плафон лета = 1000 m
брзина пењања = m/min
Корисници
Аргентина Мексико
Аустралија Норвешка
Белгија Нови Зеланд
Боливија Румунија
Бугарска Русија
Чиле Србија
Данска Шведска
Француска Швајцарска
Грчка Турска
Гватемала Велика Британија
Италија Уругвај
Јапан
Оперативно коришћење
Одмах након прелетања канала Ламанш дошло је до нагле популаризације ваздухопловства уопште и настала је повећана потражња авиона. Авиони су коришћени пре свега за обуку пилота. Сам Луј Блерио је отворио неколико школа за обуку пилота у Француској у коју су долазили ученици не само из Европе него и из света. Друга област примене авиона је била спортско туристичка, а тећа авиони су коришћени за демонстрације, аеромитинге као циркуска атракција, и за обарање светских рекорда у ваздухопловству што је све више узимало маха тако да су се правили специјални авиони за ову намену. Забележено је да је авион Блерио XI коришћен у Аустралији за пренос поште, пилот Maurice Guillaux је својим авионом 16.07.1914. године пренео на линији Мелбурн-Сиднеј 2000 поштанских карти и одређен број писама, тај авион се данас чува у музеју ваздухопловства у Сиднеју. Нај масовнија употреба авиона Блерио је била за војне потребе јер је већина војски препознала у авиону корисно вишенаменско средство. За авион Блерио била су везана имена многих познатих пилота као што су: Oskar Bider-први прелетео Алпе, Jean Conneau-прелетео руту Рим-Париз, Roland Garros-први летео на висини 5000м и остали.
Коришћење авиона Блерио XI у Србији
Први авиони Блерио XI у Војску Краљевине Србије су уведени 27.12.1912 то су били авиони Блерио XI-2 Artillerie и Блерио XI-2 bis, трећи авион Блерио XI-2 је заплењен 16.11.1913. године од бугарске војске. Још два авиона Блерио XI-2 Génie су стигла из Француске априла месеца 1915. године.
Први борбени лет српског ваздухопловства авионом Блерио изведен је 29.04.1912. године над Скадром где су овим авионом поручник Ж. Станковић и наредник М. Томић извиђали утврђене положаје турске војске за потребе црногорске војске и српске артиљерије код опсаде Скадра.[8]
У току Првог светског рата Српска авијатика је узела активно учешће у ратним операцијама извиђајући положаје Аустроугарске војске преко Дрине, Саве и Дунава, летећи са аеродрома Ступничко поље код Лознице, Бањице код Београда, Пожаревца и осматрање бугарске територије са аеродрома Ниш и Страцин.
На авион Блерио XI са називом "Олуј" је уграђен један митраљез Шварцлозе 1915. године и то је био први наоружани авион у Српској авијатици. Овај авион је коришћен за извиђање Баната, ометање комуникација Аустроугарске војске а коришћен је и за заштиту српске територије од налета аустроугарских авиона, па је на тај начин постао први српски ловац у смислу тог времена.
Ови авиони су активно коришћени и у току велике офанциве 1915. године. Служили су за одржавању веза и преноса личних наређења са једног на други крај фронта, која је обављана са већ старим дотрајалим авионима. Један од ових авиона је уништен у току повлачења код Крушевца 1915. године, а други је ("Олуј") прелетео Албанију са пилотом Томићем и механичарем.[9] Два рулера Блерио XI R1 Pinguin и Ecol, који су коришћени у пилотској школи у Пожаревцу тамо су и уништени 1915. године.
Галерија (аутор Драган Шалер)
 |
 |
|
| авион Блерио XI-2 Génie "Олуј" | авион Блерио XI-2 Génie "Олуј" | авион Блерио XI-2 Génie "Олуј" |
Види још
Референце
[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
[2] Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.
[3] Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
[4] http://issuu.com/chestnuts/docs/avia_n__1_1911_bleriot11 Opis monoplana Bleriot XI
[5] http://bleriot11.pagesperso-orange.fr/ANZANI_BOISNARD/anzani_part1.htm Uputstvo za motor Anzani
[6] http://issuu.com/chestnuts/docs/gnome_omega Uputstvo za motor Gnome
[7] http://issuu.com/chestnuts/docs/le_rhone_9c Uputstvo za motor Le Rhone
[8] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
[9] Јанић Ч., Петровић О., (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010: 225 значајних летилица , Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-0-2
Литература
1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
2. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
3. Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
4. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
5. Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
6. Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)
7. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
8. Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.
9. Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California, ISBN 1-57607-364-5, Str.47
Спољашње везе
1. http://www.theaerodrome.com/aircraft/france/bleriot_xi.php Bleriot XI
2. http://www.airplane-pictures.net/type.php?p=2406 Bleriot XI Photos
3. http://www.bleriotxi.com/ Gert's Bleriot XI project
4. http://www.airminded.net/bleriot/bleriot.html The Bleriot XI
5. http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1909/1909%20-%200449.html M. BLERIOT'S CHANNEL FLIGHT.
6. http://www.rafmuseum.org.uk/research/collections/bl-riot-xxvii/ RAF Museum
7. http://airandspace.si.edu/collections/artifact.cfm?id=A19500095000 National Air and Space Museum WDC
8. http://www.enginehistory.org/Gnome%20Monosoupape.pdf Gnome Monosoupape Type N Rotary
9. http://www.enginehistory.org/Museums/SNECMA/snecma1.shtml Gnome i Le Rhone motori
10. http://www.powerhousemuseum.com/collection/database/?irn=288461&img=18401 Bleriot u Australiji