пилот Јован Југовић

Јован Југовић (Београд 1886 — Праг 1926) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године. Учесник је балканских и Првог светског рата. Погинуо је у Прагу 1926. године несрећним случајем у судару два авиона.

 

Биографија

Јован А. Југовић је поручник пилот, са дипломом ФАИ бр. 1013 од августа месеца 1912. године, коју је добио након школовања у пилотској школи Фарман у Емпту Француска. Рођен је у Београду 28.12.1886. године, у трговачкој породици, завршио је гиманазију у Београду 1903. године а затим Војну академију са 36 класом 1907. године. По завршеној академији био је распоређен у инжењерију и као понтоњерац служио је у гарнизонима у Ћуприји и Нишу.

По повратку у земљу након завршене пилотске школе септембра месеца 1912. године био је постављен за командира наше прве аеропланске ескадре (ескадриле) и на том месту био све до јануара 1913. године. Када је постављен за командира балонске чете.

Први борбени летови српске авијатике као и поручника Ј. Југовића обављени су у марту месецу 1913. године изнад опседнутог Скадра у коме са Есад паша одупирао опсади Црногораца. Српска војска је Црногорцима упутила помоћ у артиљерији и авионима. На Скадар су упућена три авиона „Депердисен", „Блерио" и „Фарман", а пилоти су били: Французи Годфроа и Броден, Рус Кирштајн ,а од српских пилота су били М. Илић, Ж. Станковић, М. Томић, Ј. Југовић и М. Петровић. У овој операцији је погинуо наредник М. Петровић као прва жртва војног ваздухопловства. Поред задатака извиђања српска авијатика је обавила и задатке бомбардовања Скадра што је било први пут у историји Српског ваздухопловства.

У Другом балканском рату поручник Југовић је као командир балонског одељења учествовао у операцијама извиђања непријатељских положаја. Када је јуна месеца 1914. године поново обновљена балонска чета тада у чину капетана Ј. Југовић је поново постављен за њенох командира и на том месту је био све до њеног расформирања 14. марта 1916. године. Развој извиђачке авијације је потиснуо коришћење балона са посадом због њихове рањивости услед наглог развоја ловачке (борбене) авијације.

Место несреће после судара два авиона

Првих година Првог светског рата капетан Југовић је са својим балонским одељењем вршио извиђање у Мачви која је била поприште значајних битака Првог светског рата на овом подручју. Пратио је кретање непријатеља и вршио корекцију артиљеријске ватре за све то време био је изложен јакој артиљеријској ватри непријатеља. После повлачења српске војске на Крф и расформирањем балонског одељења и доласка на Солунски фронт марта месеца 1916. године капетан прве класе Јован Југовић је поново постављен за командира аеропланске ескадре (ескадриле) која је касније преименована у Српску авијатику. На овом положају је био све до 15. 10. 1917. године када се оснива Дирекција Српске авијатике на чијем је челу био до 30. 11. 1918. године као заступник команданта. Због потреба службе од новембра месеца 1918. године мајор Ј. Југовић је руководио 112-им авијатичарским парком.

По завршетку Првог светског рата мајор Ј. Југовић је постављен за команданта 1. Ваздухопловне команде (1. ВАК-а) у Новом Саду и на том месту био све до постављења на место Команданта 1. Ваздухопловног пука такође лоцираног у Новом Саду. На том месту потпуковник Ј. Југовић је провео од фебруара месеца 1925. године до своје смрти 24. 9. 1926. године.

Дао је велики допринос формирању и јачању српског и југословенског ваздухопловства и борио се за афирмацију нашег ваздухопловства у земљи и иностранству.


гроб Ј. Југовић на Новом Гробљу у Београду

Погинуо је у удесу на Прашком аеродрому 24. 9. 1926. године на ваздухопловној манифестацији Мале Антанте и Пољске када се југословенски авион Бреге 19 којим је управљао пилот поручник Његован, сударио са чешким авионом којим је управљао капетан Кострба. У том удесу погинула су сва три пилота, док су два механичара Ружичка лакше и Акимов теже рањена. Потпуковник Ј. Југовић је сахрањен на Новом гробљу у Београду. По њему је део Новог Сада око некадашњег аеродрома назван Југовићево.

Види још

Литература

  1. Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  2. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  3. Борис Циглић, (2009.),Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920, Београд,Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  4. Војна енциклопедија - Друго издање, (1978),
  5. Д. Алексић, Н. Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Београд, Институт за новију историју Србије
  6. Политика 25.09.1926. год. страна 3. Погибија наших авијатичара у Прагу,
  7. Политика 28.09.1926. год. страна 3. Испраћај посмртних остатака изгинулих авијатичара у Прагу,
  8. Политика 29.09.1926. год. страна 3. Величанствени спровод погинулих авијатичара,
  9. http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm
  10. http://earlyaviators.com/efarman.htm
  11. http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/bleriot.html
  12. http://www.vojska.net/hrv/zivotopis/j/jugovic/jovan/ Јован Југовић (1886-1926.)
  13. http://www.paluba.info/smf/licnosti/prvi-piloti-srpske-vojske/
  14. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prvi-srpski-piloti.sr.html 
  15. Душан Ћировић, Ваздухопловне жртве 1913 - 1945, Ауторско издање, Земун, 1970., стр. 29.,
  16. Бисерка Исаковић, Први српски пилоти , Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,