Авро Ансон / Avro Anson је лаки британски двомоторни, вишенаменски авион пројектован 1930.-их година и коришћен пре у току и након Другог светског рата. Када је пројектован намена му је била путнички и лаки транспортни авион. Избијањем Другог светског рата намена му се променила тако да је коришћен као патролни (извиђачки) авион, авион за обуку пилота вишемоторних авиона, радио оператера и навигатора, служио је као пратилац поморских конвоја и лаки бомбардер и противподморнички авион. Произведен је у преко 11.000 примерака.
Пројектовање и развој
Британско Министарство ваздухопловства је 1933. године предложило Краљевском ратном ваздухопловству (РАФ) да за приобална поморска извиђања и патролирања користи релативно јефтине класичне авионе, уместо скупих летећим бродовима који је РАФ користио за приморска извиђања. Министарство ваздухопловства је расписало тендер са дефинисаним условима за такав авион. На тендеру су учествовали фирме Авро и де Хевиланд. Авро је понудио авион Авро 652А, модификовану верзију свога двомоторног, нискокрилног путничког авиона за 6 путника Авро 652, а де Хавиланд авион DH.89. Авион Авро 652А полетео је 24. марта 1935. а де Хавиланд DH.89М од 11. до 17. маја 1935. године. Авро 652А се показао супериоран, и изабран је као победник такмичења 25. маја. 1935. године. Авион је пројектовао главни конструктор фирме Авро Roy Chadwick а авион је добио име "Ансон" по имену британског адмирала George Anson-а (1697-1762). Већ у јулу 1935. Министарство је поручило 174 авиона а први авион из серијске производње је полетео 31. децембра 1935; са укљученим свим изменама предложеним у току испитивања прототипа. Испоруке за РАФ су почеле 6. марта 1936. године.
Технички опис
Авион Авро Ансон је двомоторни вишеседи авион конзолни самоносећи нискокрилац мешовите конструкције. Носећа конструкција трупа је направљена од челичних цени и профила који су спојени аутогеним заваривањем. Предњи део трупа је обложен алуминијумским лимом који је закивцима причвршћен за носећу конструкцију. Репни део трупа је обложен импрегнираним платном. Послератне путничке верзије овог авиона су комплетно биле обложене алуминијумским лимом. У предњем делу трупа се налазила пилотска кабина са два седишта (једно поред другог) и дуплим командама. Пилотска кабина је преградним зидом са вратима била одвојена од осталог простора у авиону. Путничка кабина/товарни простор је био простран и у њега је било постављено 6 до 8 седишта, обе кабине су имале велике прозоре који су омогућавале лепу прегледност околине авиона, што је било веома значајно за функцију овог авиона (извиђачко патролну намену).
Најчешће за погон овог авиона су коришћени два клипна радијална ваздухом хлађена мотора са седам цилиндара Armstrong Siddeley Cheetah IX снаге 350 KS сваки, смештени на крила авиона. На вратилу мотора се налазила двокрака метална елиса са непроменљивим кораком. Поред поменутог мотора коришћени су још и следећи мотори: Armstrong Siddeley Cheetah VI; Jacobs L-6BM; Wright R-975-E3 и Pratt & Whitney R-985-AN14B.
Крила авиона Авро Ансон су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је једнакокраки трапез који се завршавао полукружно, а оса крила је управна на осу трупа авиона. Технолошки су крила подељена у три дела. Први део је заједнички са трупом - центроплан, тај део крила је трапезастог облика на којима су са предње стране причвшћени мотори и две крајње конзоле са закрилцима и елеронима.
Покретни делови крила (закрилца и елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена алуминијумским лимом. У делу крила између мотора и трупа унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом. Стандардни авиони су имали два резервоара са по 160 литара а авиони намењени повећаном долету су имали два резервоара запремине 182 литре горива. Сваки од мотора је имао резервоар за уље запремине 32 литре. Крила су опремљена системом против залеђивања. У крилима су били смештени рефлектори неопнодни за слетање по мраку, а на крајевима крила су се налазила позициона светла.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора који су причвршћена за труп авиона са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне направљене од челичних цеви а облога је од импрегнираног платна. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене такође импрегнираним платном.
Стајни трап му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су се уз помоћ хидрауличног уређаја увлачили у носаче мотора у току лета, а задњи само усмеравајући који се у току лета није увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. Точкови предњих ногу стајног трапа су се увлачили унапред. С обзиром да у гондоли мотора није било доста простора за смештај точка они су у увученом стању вирили изван облоге мотора.
Варијанте
Mk I - верзије са моторима Armstrong Siddeley Cheetah IXС снаге 360 KS (268 kW)
Mk II - верзија са моторима Jacobs L-6MB снаге 243 kW, произведен у Канади, који се користе у САД под ознаком TА-20
Mk III - верзија са моторима Jacobs R915 L-6 снаге 243 kW, произведен у Великој Британији
Mk IV - верзије са моторима Wright Whirlwind R975E-1 са снагом од 243 kW, произведен у Канади и Великој Британији
Mk V - верзије са моторима Pratt & Whitney R-985-AN-14B снаге 331 kW
Mk VI - верзија школског авиона за обуку бомбардера и стрелаца са моторима Pratt & Whitney R-985, произведен у Канади 1 авион
Mk X - 104 авиона Mk I конвертовано у модел Mk X
Mk XI - транспортни авион
Mk XII - санитетски авион са моторима Amstrong Siddeley Cheetah XV са снагом од 313 kW
Mk XIX (C.19) - 264 авиона Ансон произведених за РАФ, коришћени као авиони за везу
Техничке карактеристике
Опште
име =Авро Ансон
намена =путнички; трнспортни, извиђач, лаки бомбардер
посада =3 до 4
број путника =6 до 8
порекло =Велика Британија
произвођач =Авро
први лет =24.03.1935.
почетак производње =1936. до 1952.
уведен у употребу =1936.
повучен из употребе =1972.
статус =неактиван
први корисник =РАФ
број примерака =11.020
Димензије
дужина =12,88 m
размах крила =17,22 m
висина =3,99 m
површина крила =43,01 m2
Маса
маса празан =2.500 kg
маса полетна =3.608 kg
Погон
КЕМ =2 х Armstrong Siddeley Cheetah IX
КЕМ снага =261 kW
КЕМ снагаКС =350 KS
Перформансе
брзина максимална =302 km/h
долет =1.271 km
плафон лета =5.791 m
брзина пењања =228 m/min
Наоружање
Војна верзија овог авиона је била наоружана:
- напред 1 x митраљез калибра 7,7 mm.
- назад 1 х митраљез на турели калибра 7,7 mm.
- 2 х 250 kg бомби
Земље које су користиле Авион
Авганистан Финска Парагвај
Аргентина Француска Португалија
Аустралија Грчка Родезија
Бахреин Индија Саудијска Арабија
Белгија Иран Јужна Африка
Бразил Ирак Јужна Родезија
Канада Ирска Сирија
Куба Израел Турска
Чехословачка Холандија Велика Британија
Египат Нови Зеланд САД
Естонија Норвешка Југославија
Етиопија
Оперативно коришћење
Авион Авро Ансон се производио у Великој Британији и Канади у периоду од 1936 до 1952. године а укупно је произведено 11.020 примерака овог авиона што несумњиво говори о употребној вредности овог авиона.
У британском ратном ваздухопловству (РАФ-у) авиони Авро Ансонсу коришћени од 6.03.1936. године. Првобитна намена овог авиона је била лаки бомбардер и за ту намену су и обучене прве посаде. При избијању Другог светског рата у РАФ-у је било оперативно 12 ескадрона ових авиона. Пошто овај авион није дорастао задацима пробијања добро организоване немачке противавионске одбране промењена му је улога па је добијао задатке обалског патролног авиона. Ову улогу је једно време успешно радио да би га касније претворили у авион за обуку и тренажу пилота вишемоторних авиона Авро Ланкастер, као и за обуку навигатора и радио оператера. Ту улогу је овај авион радио до краја рата. Поред ових оперативних борбених задатака авион је служио и као лаки путничко-транспортни авион и авион за везу стим што је ову улогу обављао и након завршетка рата. Из оперативне службе РАФ-а овај авион је повучен 28.06.1968. године.
У канадском ратном ваздухопловству уз помоћ овог авиона организована је веома успешна служба патролирања како у приобаљу така и за праћење конвоја. Према сведочењу капетана немачких подморница ови авиони су били црна мора за немачке подморнице. Са наоружањем од два митраљеза и две подвешане бомбе од 250 kg ови авиони су успешно ометали активност подморница.
Аустралијско ратно ваздухопловсто је имало преко 1.000 авиона Ансон који су службовали све до 1955. године. У САД-у је за време рата коришћено 50 авиона произведених у Канади који су били означени као АТ 20. Авиони Авро Ансон си у току рата и послератаног периода коришћени још и у ратним ваздухопловствима Авганистана, Индије, Новог Зеланда, Египта и Југославије.
После Другог светског рата ратни вишкови ових авиона су претварани у путничке и транспортне авионе који су коришћени за линијски саобраћај на кратким релацијама, за чартер летове као и за компанијске авионе великих фирми. Многи ови авиони су завршили као приватни авиони богатих људи.
Авион у Југославији
Први авион Авро Ансон је Југословенска Армија добила од РАФ-а у току 1945. године а био је намељен за превоз највиших чланова Врховног штаба
Југословенско ратно ваздухопловство и против ваздушна одбрана (РВ и ПВО) је у Великој Британији купило 1951. године шест авиона Авро Ансон који су распоређени у 119 авио транспортни пук и служили су све до 1959. године када су расхподовани. Ови авиони су имали шест седишта, два члана посаде и служили су за лаки транспорт људства и материјала на кратким локалним линијама.
Види још
- Икарус 214
- Персивал проктор
- Де Хевиланд DH.104 Dove
- Даглас C-47 / DC-3
- Лисунов Ли-3
- Шчербаков Шче-2
- Јункерс Ju 52/3m
- Јункерс W.34
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Грујић,З; Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ "Војска", Београд, 1997., ISBN 86-335-0019-1
Спољашње везе
- http://www.baesystems.com/en/heritage/avro-anson
- http://www.airwar.ru/enc/sww2/anson.html
- http://uboat.net/allies/aircraft/anson.htm
- http://www.warplane.com/aircraft/aircraft-history.aspx?aircraftId=2
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=689
- http://www.bombercommandmuseum.ca/anson.html
- https://acesflyinghigh.wordpress.com/2013/03/09/restoring-an-avro-anson/
- http://www.historyofwar.org/articles/weapons_avro_anson.html
- http://airforcemuseum.ca/en/anson-restoration
- http://casmuseum.techno-science.ca/en/collection-research/artifact-avro-anson-v.php
- http://www.warbirdalley.com/anson.htm
- http://www.nms.ac.uk/explore/stories/science-and-technology/avro-anson/
- http://www.airvectors.net/avanson.html