Персивал проктор МК 3 / Percival Proctor MK 3 је британски једномоторни, вишеседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за обуку и везу у току и након Другог светског рата. Пројектован је на основу цивилног авиона Vega Gull тако да је његово тестирање и освајање производње веома кратко трајало. Производио се од 1939. до 1950. године а користи се од 1939. до 1971. године. Након завршетка Другог светског рата војни вишкови овог авиона су продати заинтересовним купцима па је авион нашао широку цивилну примену.
Пројектовање и развој
Авион Персивал проктор је пројектовао инжењер и пилот Едгар Персивал (Edgar Wikner Percival (1897-1984)) на основу свог цивилног веома популарног авиона Vega Gull сагласно захтеву 20/28 које је издало Министарство ваздухопловства Велике Британије у коме су специфицирани параметри за авион намењен обуци радио оператера и навигатора а за потребе РАФ и ратне морнарице. Прототип овог авиона је полетео 8.10.1939. године а прве испоруке су уследиле већ до краја исте године. Био је то нискокрилни конзолни једномоторни једнокрилац дрвене конструкције са линијским ваздухом хлађеним моторм са шест цилиндра окренутих на доле de Havilland Gipsy Queen II снаге 210 KS.
Поред основне намене: авион за везу и школски авион за обуку радиооператера и навигатора, у току испитивања 1940. године, предложено је пројектанту да направи и вријанту лаког бомбардера у случају да дође до немачке инвазије на Британију. Један авио је конвертован у лаки бомбардер који је могао да носи бомбе подвешане испод крила. На сву срећу до инвазије није дошло тако да се овај авион није користио као лаки бомбардер све је остало само на прототипу. Да је испало друкчије то би били погубно за овај авион јер би био лака мета како за противавионску артиљерију тако и за ловце.
Првобитне верзије авиона Проктор су биле троседе да би се на захтев наручиоца 1941. године направила четвороседа варијанта овог авиона која је имала ознаку Проктор 4. После рата на основу ове варијанте направљен је четворосед за цивилне намене (путнички, спортски или туристички) Проктор 5 који је произведен у 150 примерака.
Технички опис
Авион Персивал проктор МК 3 је једнокрили, нискокрилни, вишеседи једномоторни авион дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским шестоцилиндричним мотором, de Havilland Gipsy Queen II снаге од 157 kW. Носачи мотора су направљени од заварених танкозидих челичних цеви. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса De Havilland PD30-211-1, непроменљивог корака и пречника 2,1 m.
Носећа структура трупа авиона је била направљена као дрвена решеткаста конструкција. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен дрвеном лепенком. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако.
У трупу се налазила кабина са три или четири седишта у зависности од типа авиона, постављена једно поред другог. Кабина је била затворена покривена великом стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Авион је имао једноструке или дупле команде, за управљање авионом које су чиниле челична ужад са ужетњачама, инструмент табла је била јединствена а користила су је оба пилота. Са обе стране ове кабине су се налазила врата која су се отварала ка споља и служила су за улаз и излаз пилота из кабине преко крила. На вратима су се налазили шибер прозори који су омогућавали лако проветравање пилотске кабине.
Крила авиона Персивал проктор су имала трапезаст облик а нападна ивица је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела. Први део је заједнички са трупом - центроплан, тај део крила је правоугаоног облика, носећа конструкција је од дрвета и представља јединствену целину са конструкцијом трупа авиона. За овај део крила су причвршћени точкови, облога му је од дрвене лепенке а на део крила ближе трупу преко лепенке су залепљене гумене траке или су направљени специјални степенсти ногоступи које онемогућавају клизање посаде када се преко крила пењу у авион. Са доње задње стране на крилима се налазе закрилца.
Друга два конзолна дела крила трапезног облика са полукружним крајем су била причвршћена за центроплански део крила и на њима су се налазила закрилца и елерони. Конструкција ових делова крила је дрвена са две рамењаче а облога од импрегнираног платна. Покретни делови крила (закрилца и елерони) су направљени као дрвена конструкција обложена импрегнираним платном. Предвиђено је да се ови делови крила веома лако при паркирању авиона могу склопити уназад према репу авиона тако да паркирани авион заузме што мање места. Ово је веома практично при транспорту и смештају авиона у хангар. У овим деловима крила су били смештени рефлектори који су олакшавали слетање при смањеној видљивости, а на крајевима су биле смештене позиционе светиљке.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су девене а облога од импрегнираног платна. Нападна ивица вертикалног стабилизатора је пресвучена дрвеном лепенком. Управљачке површине, кормило правца и кормило дубине су дрвене конструкције обложене импрегнираним платном.
Aвион је имао класичан неувлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, класичан фиксан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. Предње ноге стајног трапа су имале аеродинамичке облоге у циљу смањења аеродинамичког отпора при лету авиона.
Варијанте
- P.28 Proctor I - тросед са дуплим командама намењен обуци радио оператераза/навигатора за РАФ, направљено 147 комада.
- P.28 Proctor IA - тросед са дуплим командама намењен обуци радио оператераза за ратну морнарицу, направљено 100 комада.
- P.29 Proctor - један авион конвертован у лаки бомбардер да носи бомбе подвешане испод крила.
- P.30 Proctor II - тросед за обуку радио оператера, направљено 175 комада (укључујући и 112 IIA за ратну морнарицу)
- P.34 Proctor III - тросед за обуку радио оператера за бомбардере, направљено 437 комада.
- P.31 Proctor IV - четвороседи авион за обуку радио оператера са повећаним трупом, направљено 258 комада.
- Proctor 5 - лаки четороседи авион за цивилну употребу РАФ-ова ознака Proctor C.Mk 5, направљено 150 комада.
- Proctor 6 - хидроавион са пловцима, направљен 1 комад.
- P.46 - авион Proctor IV са новим крилима произвео га је Heston Aircraft.
Техничке карактеристике
Опште
име =Персивал проктор МК 3
намена =авион за обуку и везу, путнички
посада =1
број путника =2
порекло =Велика Британија
произвођач =Percival Aircraft Ltd. и F. Hills & Sons Ltd.
први лет =8.10.1939
почетак производње =1940.
уведен у употребу =1940.
повучен из употребе =1955. (цивилна употреба до 2017)
статус =још има регистрованих
први корисник =РАФ
број примерака =1.143
Димензије
дужина =8,59 m
размах крила =12,04 m
висина =2,98 m
површина крила =18,77 m2
Маса
маса празан =1.075 kg
маса полетна = 1.588kg
Погон
КЕМ =1 х de Havilland Gipsy Queen II
КЕМ снага =157 kW
КЕМ снагаКС =210 KS
Перформансе
брзина максимална =273,6 km/h
долет =869 km
плафон лета =4.265 m
брзина пењања =213 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион
Аустралија
Белгија
Канада
Данска
Француска
Италија
Јордан
Либан
Холандија
Пољска
Сирија
Чехословачка
Велика Британија
САД
Југославија
Оперативно коришћење
Авион Персивал проктор се производио у периоду од 1939. до 1945. године и то у две фирме: Percival Aircraft Ltd. и F. Hills & Sons Ltd., а укупно је произведено 1.143 авиона свих модела. За време рата ови авиони су коришћени за намену за коју су и пројектовани, служили су за обуку радио оператера и навигатора за потребе ратног ваздухопловстба РАФ и ратне морнарице. По завршетку рата настављено је њихово коришћење за исте сврхе али у знатно мањем броју па су војни вишкови ових авиона продати. Неки авиони су претворени у туристичке авионе, авиони са дуплим командама су послужили за обуку спортских пилота, у Аустралији су ови авиони коришћени за службу "летећи доктори".
После рата се производио четвороседи авион Проктор 5 намењен цивилној употреби. Произведен је у 150 примерака. Направљен је још један авион Проктор 6 као хидроавион са пловцима али је остало само на томе јер га тржиште није прихватило. Војна употреба овог авиона је престала 1955. године а цивилна је трајала све до 1960. године, мада се и данас у свету могу наћи летећи примерци ових авиона. У британском цивилном регистру водила су се три авиона Персивал Проктор 1971. године. Сачувани примерци ових авиона се чувају као музејски експонати по значајним ваздухопловним музејима у свету.
Авион у Југославији
Два авиона овог типа Врховни штаб НОВЈ је добио од РАФ у лето 1944. године за опремање ескадриле за везу. У саставу ескадриле за везу били су стационирани на аеродрому на острву Вису све до новембра месеца 1944. године када су пребазирани на земунски аеродром. Трећи авион овог типа добијен је априла 1945. године као поклон Маршалу Титу. У служби југословенског ратног ваздухопловства ови авиони су се задржали све до 1948. године када су расходовани.
Види још
- Ерспид AS 10 Оксфорд
- Авро Ансон
- Де Хевиланд DH.104 Dove
- Даглас C-47 / DC-3
- Лисунов Ли-3
- Јункерс Ju 52/3m
- Јункерс W.34
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Грујић,З; Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ "Војска", Београд, 1997., ISBN 86-335-0019-1
Спољашње везе
- http://pro-samolet.ru/samolety-england-ww2/61-samolet-razvedka-i-svjaz/932-auxiliary-plane-percival-proctor
- http://www.airwar.ru/enc/other2/p28.html
- http://forum.valka.cz/topic/view/113657#396451
- http://www.aviastar.org/air/england/percival_proctor.php
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft28109.htm
- http://www.skytamer.com/Percival_Proctor_III.html
- http://www.pilotfriend.com/aircraft%20performance/Percival/3.htm
- http://www.bredow-web.de/Museum_Duxford/Percival_Proctor_III/percival_proctor_iii.html
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_p28_dt.php
- http://danfly.dk/restaurering/percival-proctor/
- https://www.flightglobal.com/FlightPDFArchive/1944/1944%20-%200408.PDF
- http://greatoakleyairfield.co.uk/Pages/restorations.html
- http://www.platinumclassicaircraft.co.uk/proctor-5/
- http://www.ataviation.uk/listings/proctor-5/
- http://www.avionslegendaires.net/avion-militaire/percival-p-28-proctor/
- http://adb.anu.edu.au/biography/percival-edgar-wikner-8018