Јак 40 / Yak 40 (Як-40) је путнички авион за локални саобраћај. Развијен је у ОКБ Јаковљев, шездесетих година двадесетог века. У фабици авиона у Саратову, произведено је 1011 авиона Јак-40, у више различитих варијанти, у временском периоду од 1967. до 1981. године. Пројектован је на иницијативу Аерофлот-а који је желео да дотрајале клипно елисне путничке авионе Иљушин 12 и 14, као и Лисунов Ли.2 на кратким линијама замени модерним авионима на турбо млазни погон.
Пројектовање и развој
Савет Министара Совјетског Савеза је донео одлуку 1960. године да се развије авион, који ће заменити постојеће Ил-12 и Ил-14. Према томе задатку је разрађен пројекат таквог авиона у ОКБ Јаковљева, у временском периоду до 1964. године. Дефинисан је први послератни авион у Совјетском Савезу, за локални путнички саобраћај, с турбо-млазним погоном. Пројекат је реализован у конструкционом бироу, прослављеног конструктора ловачких авиона, из периода Другог светског рата, Јаковљева.
Прототип авиона Јак-40 је завршен у 1965, а његова испитивања у лету у 1966. години. Серијска производња је започела у 1967. години, у фабрици авиона у Саратову. До 1981. године, укупно је произведено 1011 авиона Јак-40, од тога је 125 испоручено другим земљама, изван Совјетског Савеза.
Прва дефиниција је била с полетном масом од 14 700 kg, 27 места за путнике и с долетом од 710 km.
Друга серијска партија отпочела да се производи 1969. године с уградњом делова за окретања смера вектора силе потиска (риверс) на сва три мотора. Главне ноге стајних органа су ојачане. Резервоари су повећани на укупно 3.910 литара горива.
Трећа серија је отпочела 1973. године, у којој је знатно повећана тежина авиона, еквиваленту масе од 16.100 kg, обезбеђен је смештај 32 путника. Скинута је платформа за избацивање бакљи (ИЦ мамаца), за пасивну заштиту од ракетног напада. Касније, овај уређај није уграђиван, ни на једној варијанти авиона Јак-40.
Четврта и последња серија, уведена је 1975. године. Носивост јој је користан терет, с масом од 3.200 kg. Ова варијанта има два реда седишта за путничку, а може се брзо преправити и у карго верзију.
У току експлоатације овог квалитетног авиона је било доста идеја за његову модернизацију, кроз интеграцију економичнијих мотора с већим потиском и увођење нове софистициране опреме. Конкретан предлог је разрађен, на бази концепта погона с два мотора, типа Текстром Лаикоминг LF 507/1N.
Технички опис
Авион Јак-40 је путнички авион за локални саобраћај кратких и средњих дужина линија, с могућношћу превоза од 27 до 32 путника. Конципиран је по аеродинамичкој шеми нискокрилца, с три турбовентилаторска мотора Прогрес (Ивченко) АИ-25 потиска 14,71 kN сваки, уграђеним на задњем делу трупа и хоризонталним и вертикалним репом међусобно постављеним у виду слова »Т«.
При раду само једног мотора, обезбеђен је довољан потисак, за хоризонтални лет, без губитка висине. Та особина је посебан квалитет авиона, с аспекта поузданости. Мали потисак и неекономичност мотора су лимитирали могућности и вредност авиона Јак-40.
Труп авиона је готово кружног попречног пресека монокок конструкције направљен од алуминијумских летура. Облога је такође од алуминијумског лима спојена закивцина. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, која је преградним зидом са вратима одвојена од путничке кабине. Путничка кабина је изолована од буке и вибрација. Уобичајено у путничкој варијанти авиона седишта су постављена у две колоне са пролазом кроз средину кабине, а у свакој колони се налазе по два седишта у реду.
Са обе стране трупа налази се осам округлих прозора. Изнад прозора се налази сталажа за одлагање личног пртљага. Иза путничке кабине преградним зидом са вратима одвојен је део трупа у коме су смештени: грдероба, пртљажник, тоалет, чајна кухиња са оставом и пролаз до излазних врата са рампом.
Врата за улаз и излаз из авиона су се налазила испод репа авиона која се отварала на доле и уједно служила као рампа за излаз или улаз путника, тако да авиону за истовар путника на аеродромима нису биле потребне покретне степенице. Поред ових врата за улаз и излаз била су са десне стране трупа одмах иза пилотске кабине још једна врата, а близу репа још два излаза на обе стране трупа авиона у пределу споја са крилима за случај опасности и хитног напуштања авиона.
Два турбо млазна мотора су уграђена у моторске гондоле, бочно постављене на задњи део трупа. Трећи турбомлазни мотор је уграђен у завршни део трипа са усисником који се налази на вертикалном стабилизатору.
На њему је уграђен додатак за риверс (уређај за промену смера потиска мотора), који се укључује после слетања за побољшање успорења авиона и смањење стазе слетања. Касније је тај додатни уређај уграђен на сва три мотора. Риверс уређај поред тога што служи за кочење авиона при слетању омогућава авиону да се креће уназад што је благодатна функција при маневрисању на аеродрому и паркирању авиона на стајанку.
Крило је трапезног облика у плану, велике виткости, с малим сужењем и без угла стреле (оса крила је управна на труп авиона). Класичне је аеродинамике, пројектовано за мање брзине, без утицаја стишљивости ваздуха у току његовог опструјавања. Крила су кутијастог типа са две рамењаче. За задњу рамењачу су везане три секције закрилаца и две крилаца, преко одговарајућих окова. Између рамењача су распоређене уздужнице. Попречно, дуж размаха, су распоређена 34 ребра. Оплата крила је од дурал-алуминијумског лима причвршћен закивцима. Између рамењача, у кутијама (кесонима), уграђени су резервоари, запремине 3.800 литара горива.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине који су постављени на врх вертикалног стабилизатора тако да формира слово "Т". При дну вертикалног стабилизатора налази се улаз за ваздух трећег мотора који се налази у репу авиона. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.
Стајни тап авиона Јак-40 је система трицикл, састоји се од носне ноге стајног трапа са једним точком и две главне ноге стајног трапа, која свака има по један точак. Сви точкови су опремљени гумама ниског притиска и релативно великих пречника. Главни точкови су опремљени кочионим системом. У лету носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге у делове кесона крила. Квалитет стајног трапа је омогућавао овом авиону да успешно слеће и на аеродроме са травнатим полетно слетним стазама.
Варијанте
- Јак-40 - Прва производна варијанта.
- Јак-40 Салон - Авион за извоз, је с два луксузна одвојена салона, за по 5-6 особа. Обезбеђен је тоалет и гардероба за путнике салона. Авион располаже с кухињом, са свим потребним прибором и опремом. За посаду и помоћно особље је обезбеђен засебан тоалет и простор за њихов пртљаг. Овај авион је опремљен с допунским средствима за везу и с другим специјалним уређајима. Произведена су 32 оваква авиона, у варијанти прве класе. У варијанти, са салоном друге класе, је направљен 51 авион.
- Јак-40Д - Путничка варијанта за дуже линије.
- Јак-40-25- Војна конверзија са уграђеним сензорима с авиона МиГ-25 Р.
- Јак-40ДТС - Војна варијанта десанто-транспотно-санитетска, служи за превоз десанта, терета и рањеника у лежећем и седећем положају уз пружање медицинске помоћи у току лета.
- Јак-40ТС - Карго варијанта за дуже линије.
- Јак-40К - Ова варијанта се производила у периоду од 1975. до 1981. године, а намењена је за превоз терета и мешовити превоз људи и терета. Максимални корисни терет је масе од 3.200 kg. Заснива се на бази серијског авиона са 32 седишта. Преправљен је у транспорни или мешовито путничко-транспотни. Са овом варијантом је постигнута еластичност и економичност примене авиона Јак-40. Мешовита варијанта може да превози 10-18 путника и робе тежине, еквивалент у маси од 2.150, односно од 1.150 kg.
- Јак-40 „Аква"- Авион метеоролошка лаборторија.
- Јак-40ЕС - Извозна варијанта.
- Јак-40-ПЗО - Авион лабораторија за проверу и испитивање радио-електронске опреме у лету.
- Јак-40/М-602 - Авион лабораторија за испитивање чешког мотора М-602, у лету.
- Јак-40ТЛ - Предложена варијанта, с уградњом два мотора Текстром Лаикоминг LF507/1N, с потиском од 2 х 31,1 kN.
Техничке карактеристике
Опште
име =Јак-40 (Як-40; Yak-40)
намена =путнички, транспортни
посада =2 до 3
број путника =27 до 32
порекло =СССР
произвођач =Јаковљев- Фабрика авиона Саратов
први лет =21.10.1966.
почетак производње =1967.- 1978.
уведен у употребу =1968
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =Аерофлот
број примерака =1.011
Димензије
дужина =20,36 m
размах крила =25,00 m
висина =6,50 m
површина крила =70,00 m2
Маса
маса празан =9.400 kg
маса полетна =16.100 kg
Погон
ТММ =3 х Прогресс (Ивченко) АИ-25
TMM потисак =3 х 14.71 kN
Перформансе
брзина максимална =568 km/h
долет =2.000 km
плафон лета =12.300 m
брзина пењања =387 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Јак 40
Авганистан Русија
Азербејџан Чешка Република
Бангладеш Чехословачка
Боливија Србија
Бугарска Сирија
Куба Филипини
Египат Украјина
Етиопија Узбекистан
Гвинеја Бисао Таџикистан
Казахстан Туркменистан
Лаос Вијетнам
Либија Венецуела
Пољска Југославија
Литванија Јемен
Молдавија Замбија
Немачка Зимбабве
Оперативно коришћење
Први лет првог прототипа обављен је 21. октобра 1966. године. Прва јавна презентација одржана је 8. јула 1967. године на аеродрому Домодедово. Дана 30. септембра 1968. године Јак-40 је уведен у редован саобраћај Аерофлот на линији Москва-Констрома. Производња овог авиона је почела 1967. године у 292. авио заводу у Саратову и трајала све до 1978. У том периоду је произведено 1.011 авиона и био је један од најважнијих путничких авиона направљен у Совјетском Савезу који је био носилац домаћег кратколинијског ваздушног саобраћаја. У удесима и катастофама, до краја 2008. године, трајно је уништено 92 авиона Јак-40.
Иако је модел имао преслабе моторе, па му је брзина достизала свега 500 km/h, извезен је у преко 20 земаља, а имао је купце чак и на западу. После промена у Совјетском Савезу многи ови авиони су претворени у салонске па се користе или као авиони великих корпорација, приватне летилица или се изнајмљују. Јак-40 се и данас користи у неким земљама централне Азије бившег Совјетског Савеза и у неким ваздушним снагама бившег совјетског блока.
Иако је производња давно обустављена, Јаковљев је модернизовао овај авион модел Јак-40ТЛ, јер потреба за њим и даље постоји. Са два турбофан мотора Textron-Lycoming LF 507-1N, уместо три АИ-25, овај авион има већу брзину крстарења, боље перформансе и значајно ниже трошкове експлоатације.
Авион Јак 40 у Југославији
На аеродрому у Београду, 26. априла 1968, приказан је Јак-40 и изведен демонстрациони лет у циљу упознавања југословенских потенцијалних корисника са особинама овог авиона. Домаћи авиопревозници нису биле заинтересоване за мали тромоторац, јер су им били потребни већи авиони, али у ЈРВ и ПВО понуда је прихваћена и одлучено је да се набави Јак-40. У фабрици у Саратову југословенски авиони са фабричким бројевима 9120717 и 9120817 завршени су 21. маја и 22. јуна 1971. године. Примопредаја ових авиона је извршена у Москви 16. јула 1971. То су били авиони почетног производног модела са 27 путничких седишта и резервоарима од три тоне горива. Намена ових авиона је била превоз врховног команданта и руководства државе, партије и ЈНА и разни задаци превоза за потребе ЈРВ и ПВО и система одбране. Следећи пар Јак-40 примљен је 19. октобра 1972, имали су резервоаре за четири тоне горива и били су произведени у путничкој варијанти. Још један пар Јакова је набављен 1976. године, а израђени су у фабрици као „салонци” са 18 седишта.
Поред редовних оперативних задатака за потребе ЈНА авиони Јак-40 су коришћени за калибражу земаљских радио-навигационих средстава у саставу Савезне управе за контролу летења (СУКЛ). Четири авиона Јак-40 су отуђена 2004. године а два су наставила да се користе до септембра 2010. године када су приземљена чекајући одлуку да буду ремонтовани у циљу продужења ресурса или расходована.
Види још
- Икарус 214
- Авро Ансон
- Де Хевиланд DH.104 Dove
- Даглас C-47 / DC-3
- Лисунов Ли-3
- Шчербаков Шче-2
- Јункерс Ju 52/3m
- Јункерс W.34
- Иљушин Ил-14
Литература
- Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Радић А., Авион Јак-40 тромотори Јаковљев. Београд, Одбрана-Арсенал 95, 15.10.2014.
Спољашње везе
- http://www.yak.ru/ENG/PROD/current_40.php
- http://1.airwar.z8.ru/bibl/yak40rle.pdf
- http://www.airwar.ru/enc/craft/yak40.html
- http://www.airliners.net/aircraft-data/yakovlev-yak-40/386
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_yak40_en.php
- http://www.bush-planes.com/Yak-40.html
- http://www.airvectors.net/avyak40.html
- http://www.airlines-inform.com/commercial-aircraft/Yak-40.html
- http://www.airlines-inform.ru/commercial-aircraft/Yak-40.html
- http://rzjets.net/aircraft/?typeid=187
- http://www.flugzeugbilder.de/search4.cgi?stype=actype&srng=2&srch=Yakovlev+Yak-40
- http://www.globalsecurity.org/military/world/russia/yak-40.htm
- https://aviation-safety.net/wikibase/dblist.php?AcType=YK40&sorteer=datekey&page=1
- https://www.flickr.com/photos/emdjt42/sets/72157626270623592/
- http://otpisani.niceboard.com/t297-yak-40