Садржај / Contents / Inhalt / Содержание / Contenu / Contenidos / Conteúdo / 內容 / 内容物

Да би сте дошли до чланка који је предмет вашег интересовања потребно је да се курсором позиционирате на црвени део назива чланка и кликните левим тастером миша.


  1. Бешлин Драгољуб - Драгољуб Бешлин
  2. Билбија Бранко - Бранко Билбија
  3. Блоудек Станко - Станко Блоудек
  4. Бошковић Душан - Душан Л. Бошковић
  5. Бреге браћа - Breguet (Француска) - Браћа Бреге - Breguet (Француска)
  6. Воазен браћа - Voisin (Француска) - Браћа Воазен - Voisin (Француска)
  7. Вукосављевић Бранко - Бранко Вукосављевић
  8. Добросављевић Слободан - Слободан Добросављевић
  9. Ђорђевић Љубиша - Љубиша Ђорђевић
  10. Жученко Никола - Никола Жученко
  11. Зрнић Ј. Слободан - Слободан Ј. Зрнић
  12. Илић Љубомир - Љубомир Д. Илић
  13. Илић Милош - Милош Илић
  14. Исаковић Мирослав - Мирослав Исаковић - Мика
  15. Јанић Чедомир - Чедомир Јанић
  16. Јарошенко Михаило - Михаило Јарошенко
  17. Јелен Марјан - Марјан Јелен
  18. Јовановић Бранислав - Бранислав Јовановић
  19. Југовић Јован - Јован Југовић
  20. Кодрон браћа - Caudron - Браћа Кодрон - Caudron (Француска)
  21. Коњовић Димитрије - Димитрије Коњовић
  22. Лучић Душан - Душан Д. Лучић
  23. Мариновић Петар - Петар Мариновић
  24. Мерћеп Михаило - Михаило Мерћеп
  25. Микић Сава - Сава Микић
  26. Микл Јосип - Јосип Микл
  27. Милетић Коста - Коста Милетић
  28. Милошевић Драгутин - Драгутин Милошевић
  29. Милутиновић Сима - Сима Милутиновић
  30. Мишковић Петромир - Маки - Петромир Мишковић - Маки
  31. Моран браћа - Morane - Браћа Моран - Morane (Француска)
  32. Ненадовић Мирослав - Мирослав Ненадовић
  33. Никитин Виктор - Виктор Никитин
  34. Николић Бранислав - Бранислав Николић
  35. Нинчић Георгије - Георгије Нинчић
  36. Новичић Војислав - Војислав Новичић
  37. Петковић Ђорђе - Брале - Ђорђе Т. Петковић - Брале
  38. Петрић Милош - Милош Петрић
  39. Петровић Божидар - Божидар Петровић
  40. Петровић Михајло - Михајло Петровић
  41. Пивко Светополк - Светополк Пивко
  42. Протић Милета - Милета С. Протић
  43. Пустиња Сава - Сава Пустиња
  44. Рендулић Златко - Златко Рендулић
  45. Сивчев Коста - Коста Сивчев
  46. Сисојев Всеволод - Всеволод Сисојев
  47. Станков Душан - Душан Станков
  48. Станковић Живојин - Живојин Станковић
  49. Станојловић Радисав - Радисав Станојловић
  50. Стрижевски Владимир - Стриж - Владимир Стрижевски - Стриж
  51. Тадија Сондермајер - Тадија Сондермајер
  52. Тејлор Чарлс - Чарлс Тејлор механичар браће Рајт
  53. Томић Миодраг - Миодраг Томић
  54. Узелац Милан - Милан Узелац
  55. Физир Рудолф - Рудолф Физир
  56. Цијан Борис - Борис Ј. Цијан
  57. Шоштарић Иван - Иван Шоштарић
  58. Штава Слободан - Слободан Штава

Драгутин Милошевић

инж. Д. М. Милошевић

Драгутин М. Милошевић (Земун 1904. — Оснабрик 1945) је био ваздухопловни инжењер, конструктор авиона, војни пилот и мајор по чину Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Конструисао је авион Икарус ММ-2/МИМА-2, први авион који је у потпуности направљен у нашој земљи. 

Биографија

Драгутин Милошевић је рођен у Земуну 29. маја 1904. године. Основну школу и реалну гимназију је завршио у Београду 1922. године када уписује Електромашински факултет универзитета у Београду кога завршава 1927. године. Након свршеног факултета одлази у војску коју служи у морнарици. Још у току студија занима се за ваздухопловство и почиње да лети. 

Жени се 1936. године Анком Тричковић професором француског језика и са њом има двоје деце, ћерку Гордану и сина Владимира (који наставља породичну традицију такође је ваздухопловни инжењер). Након изгубљеног рата 1941. године пада у заробљеништво, а почетком 1942. године депортован је у заробљенички логор у Немачку. Из заробљеништва је покушао три пута да побегне али му то није пошло за руком. Умро је у логору Офлаг ВИЦ Оснабрику 1945. године не дочекавши слободу и схрањен на војничком гробљу у Боургштајнфурту.

Опширније: Драгутин Милошевић

Радисав Станојловић

ђен. Р. Станојловић

Радисав Ј. Станојловић (Вукосавци 1873 — Марибор 1931.) је српски и југословенски ђенерал, од 1923. до 1927. године је био начелник Одељења за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, а од 1927. до 1930. године је био Комадант ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије. Веома је заслужан за развој и модернизацију Југословенског ваздухопловства.

Биографија

Радисав Ј. Станојловић је рођен у селу Вукосавци (Крагујевац) 14. 2. 1873. године. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу и вишу школу Војне академије завршио је у Београду. Од војних школа завршио је и ђенералштабну припрему. После завршене војне академије био је распоређен у инжењерију Српске војске. Био је један од учесника Мајског преврата 1903. године, Балканских ратова и Првог светског рата. Након Првог светског рата свим својим потенцијалима се укључио у организацију и побољшање оружаних снага нове државе. Службовао је у инжењерији и ваздухопловству а највиши чин који је имао је био чин армијског ђенерала. Умро је на службеном путу у Марибору 27. 8. 1931. године, за њега се може слободно рећи да је сагорео на послу. Иза њега је остало троје деце, два сина такође официра југословенске војске и једна кћер.

Опширније: Радисав Станојловић

Јосип Микл

инж. Јосип Микл

Јосип Микл (нем. Josef Mickl) Клагенфурт, 8.06.1885. — Клагенфурт, 14.02.1965. је био аеронаутичар, машински инжењер, пилот, конструктор авиона и хидроавиона у Аустроугарској и Краљевини СХС/Југославији, технички директор „Икаруса“ и члан Поршеовог пројектног тима. 

Биографија

Јосип Микл је рођен у Клагенфурту 8.06.1885. године, где је завршио основну и средњу школу. Машинске студиje је уписао 1904. године на Техничкој високој школи у Бечу (Wiener Technische Hochschule) где је дипломирао 1909. године. Након завршених студија већ у фебруару 1909. године ступа на једногодишњи волонтерски рад у ратну морнарицу Аустроугарске војске.  Током лета 1909. године са својим пријатељима прави свој први авион кога пробају у току септембра месеца. Почетком 1910. године постављен је за команданта поморског арсенала у Пули и одобрена су му средства за изградњу хидроавиона. С обзиром да је у то време инг. Ј. Микл имао веома мало искуства у градњи авиона, освајао је корак по корак знања из аеронаутике и проверавао их кроз експерименте. Први хидроавион Микл је завршио септембра месеца 1912. године. Овај авион је био саграђен у Арсеналу у Пули у имао је авионски мотор (Аустро-Даимлер) снаге 35 КС, кога је за ову намену конструисао Фердинанд Порше. Тако је почела професионална каријера овог успешног конструктора авиона. У току своје каријере, живео је и радио у Пули, Бечу, Новом Саду, Земуну, Штудгарту и Клагенфурту. У пензију је отишао 25. августа 1950. године, као цењен инжењер аеронаутичар. Поживео је до 14.02.1965. године. На крају свог радног века написао је: "Током свог живота, као инжењер, кога су пратила многа разочарења али и многи успеси, покушао сам постићи унутрашњи спој уметника, машинца и научника. Покушао сам, са ограниченим знањем које сам поседовао, разумети и ценити велика дела славних научника и математичара у прошлости и садашњости како би пронашао свој пут кроз чаробни и тајанствени свет између језгра атома и свемира." [4]

Опширније: Јосип Микл

Владимир Стрижевски - Стриж

пилот В. Стришевски

Владимир Стрижевски „Стриж" (рус. Владимир Иванович Стрижевски); 26. децембар 1894, Магиљеву, Царска Русија — 22. августа 1940, село Медак код Госпића, Краљевина Југославија) је био први саобраћајни пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Друштво за ваздушни саобраћај А. Д. Аеропут. Био је први пилот у нашој земљи који је прелетео 1.000.000 километара

Погинуо је у авионској несрећи путничког авиона Аеропута типа Локид Електра регистарских ознака YU-SBC која се догодила на редовној линији Загреб - Сплит у четвртак 22. августа 1940.године, око 8 часова ујутру, када је авион ударио у планински врх Мала Височица на Велебиту, код села Медак, близу Госпића.

Опширније: Владимир Стрижевски - Стриж

Драгољуб Бешлин

конст. Драгољуб Бешлин

Драгољуб Бешлин (Ново Милошево 1910. - Земун 1996.) је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Рођен је у мјесту Ново Милошево, код Кикинде, 20. марта 1910. године (у литератури се спомиње и као Драгутин Бешлин). Пријатељи и колеге су га звали „Лала“, одакле потичу и узроци за замјене његовог правог имена.

Биографија

Основну школу учио је у родном месту, а нижу гимназију у Кикинди. Од 1926. до 1930. похађао је Средњу техничку школу у Београду и постао дипломирани техничар машинске струке. Још у школи се заинтересовао за ваздухопловство, па је 1931, током одслужења војног рока завршио Пилотску школу Поморског ваздухопловства (ПВ) у Дивуљама, где је положио и испит за резервног официра.

Опширније: Драгољуб Бешлин

Коста Милетић

Коста Милетић

Коста Милетић (Аранђеловац, 21. септембар 1874 — Београд, 1953) је први школован ваздухопловац у Србији. Завршио је Војну академију као пети у рангу у 25 класи (1892 — 1895). Био је у пешадијској служби две године, а затим прелази у инжењерију. Учествовао је у оба Балканска рата и Првом светском рату. Био је командант српског ваздухопловства до 1916. године.

Биографија

Јануара 1901, као најбољи на конкурсу за вадухопловно школовање, је упућен у Техничку ваздухопловну школу у Волковом Пољу код Петровграда и Царског Села. Од 1. фебруара 1901. до 30. октобра 1902. је похађао школу и успешно је завршио као други у рангу. На крају школовања је учествовао на великим маневрима руске војске када је први пут управљао слободним балоном прелетевши нелолико десетина километара са највећом висином лета од 1100 метара.

Опширније: Коста Милетић

Бранко Вукосављевић

пилот Бранко Вукосављевић

Бранко Вукосављевић (Неготин 23. март 1887. — Нови Сад 19. јун 1919.) је први вршилац дужности команданта ратног ваздухопловства Краљевине СХС.

Биографија

Након завршене гимназије ступио је у нижу Војну академију 1. септембра 1905. године као питомац 38. класе. Школовање је завршио с одличним успехом као први у рангу. У чин артиљеријског потпоручника Бранко Вукосављевић је унапређен 1. септембра 1909. године. Потом је распоређен у Дунавски артиљеријски пук, где је био на служби три године. У чин артиљеријског поручника је унапређен 2. октобра 1912. године.

За време балканских ратова Бранко Вукосављевић био је командир Друге коњичке батерије, а у чин капетана друге класе унапређен је 31. октобра 1913. године, а у чин капетана прве класе унапређен је 15. јуна 1915. године.

Опширније: Бранко Вукосављевић

Михаило Мерћеп

пилот Михаило Мерћеп

Михаило Мерћеп (Дубровник, 1864 — Београд, 1937) је био свестрани спортиста, светски путник и авантуриста; интелигентан, окретан, предузимљив и успешан пословни човек; глава многобројне породице и један од пионира авијације на просторима Балкана. Бавио се пилотирањем и конструисањем авиона.[1]

Биографија

Михаило Мерћеп је изучио фотографски занат, првих година XX века и отворио фотографску радњу у Загребу, где је живео до 1934, када се преселио у Београд.

Опширније: Михаило Мерћеп

Михајло Петровић

пилот Михајло Петровић

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 (27.06.1884. по новом календару) — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913., (20.03.1913. по новом календару)) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.

Биографија

Основну школу је завршио у свом селу Влачка округ Крагујевачки. Војну занатску школу у Крагујевцу је уписао 1897, а 1902. године је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.

Опширније: Михајло Петровић

Димитрије Коњовић

индустријалац Д. Коњовић

Димитрије Коњовић (рођен 31.12.1888. у Станишићу код Сомбора — умро 5.1.1982. у Београду) је некадашњи пилот, поморски официр и чувени српски индустријалац, оснивач Фабрике авиона Икарус у Земуну.

Биографија

Потиче из угледне породице учитеља Павла Коњовића. Његов старији брат био је угледни српски композитор Петар Коњовић, а брат од стрица познати сликар Милан Коњовић. По завршеној основној школи у Станишићу, завршава мађарску гиманзију у Сомбору, и као стипендиста црквене општине Димитрије Коњовић је похађао престижну аустроугарску Поморску академију у Ријеци.

Опширније: Димитрије Коњовић

Тадија Сондермајер

Тадија Сондермајер

Тадија Сондермајер  (Београд 1892 - Београд 1967) је српски и југословенски пилот, ваздухопловни инжењер, оснивач и директор Аеропута, један од оснивача Аероклуба Југославије и један од пионира ваздухопловног спорта у Србији.

Биографија

Тадија Сондермајер је рођен 19. фебруара 1892. године, а умро је 10. октобра 1967. у Београду. Његов отац санитетски пуковник др Роман Сондермајер, немачко-пољског порекла, дошао је из Кракова у Београд, а мајка Станислава Ђурић била је кћерка генерала Димитрија Ђурића и унука др Димитрија Матића, министра просвете, заступник министра иностраних послова, пред. скупштине, проф. Лицеја и др.

Опширније: Тадија Сондермајер

Мирослав Ненадовић

проф.др. Мирослав Ненадовић

Мирослав Ненадовић (Београд, 18. март 1904 — Београд, 21. фебруар 1989) био jе инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски аеро-наутичар веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и Југословенског ваздухопловства уопште. Од 1958. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1965.биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 18. март 1904. године у Београду (Србији), где је завршио основну школу и гимназију. Математичке науке је студирао на Универзитету у Београду где је и дипломирао 1926. године. По завршетку студија математике наставио је студије на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду и дипломирао је 1932. године.

Опширније: Мирослав Ненадовић

Светополк Пивко

проф.др. Светополк Пивко

Светополк Пивко (Марибор, Аустроугарска, 29. септембар 1910 — Београд, Југославија, 13. октобар 1987) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду и Природно-математичког факултета у Београду, био је пуковник Југословенског Ратног ваздухопловства, помоћника команданта ЈРВ и оснивач и први директор Ваздухопловнотехничког института у Жаркову. Од 1961. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1976. биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 29. септембар 1910. године у Марибору (Словенија), где је завршио основну школу и гимназију 1928. године. Студије машинске технике је отпочео у Прагу на Чешкој високој техничкој школи и похађао две године. Затим прелази у Београд и завршава студије машинства на Техничком факултету Универзитета у Београду 1933. године. После завршене школе резервних официра у октобру 1934. одлази на специјализацију у Француску. У Паризу је провео 4 године радећи у Аеротехничком институту Сен Сиру на докторској дисертацији. У доктора наука је промовисан 1938. године на Сорбони. Умро је 13. октобар 1987, Београд, као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Опширније: Светополк Пивко

Душан Станков

проф. Душан Станков

Душан Станков (Вршац, 30. 04. 1900 — Београд, 4. 03. 1983) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски конструктор авиона веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и југословенског ваздухопловства уопште.

Биографија

Рођен је 30. 4. 1900. године у Вршцу (Банату), где је завршио основну школу и гимназију. Матурирао је у вршачкој Реалци 1920. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио октобра месеца 1924. године са средњом оценом 8,15. Био је ожењен Маром и имао је троје деце сина Војислава, и две ћерке Јелену и Невену. Живео је и радио у Београду. Умро је 4. 3. 1983, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

Опширније: Душан Станков

Сима Милутиновић

проф. Сима Милутиновић

Сима Милутиновић (12. јул 1899, Мостар — 11. децембар 1981, Београд) је био инжењер и професор Машинског факултета у Београду, најплоднији југословенски конструктор авиона. 

Биографија

Рођен је 12. јула 1899. године у Мостару Херцеговина, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Реалку је завршио у Сарајеву 1919. године, а у октобру исте године почео студије на Техничком факултету Универзитета у Београду. У петом семестру прелази на политехнику у Берлину, где је са врлодобрим успехом завршио општу машинску технику и специјализацију у ваздухопловној струци. Дипломирао је новембра месеца 1925. године. Умро је 11. децембар 1981, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

Опширније: Сима Милутиновић

Сава Микић

Сава Микић
Сава Микић

Сава Микић (Сировац код Боана, 1884. — Београд, 1982.), био је адвокат, српски политичар, официр, солунски ратник и пилот. Први је историчар ваздухопловства на просторима бивше Југославије. Добитник је многобројних одликовања, међу којима и два Ордена легије части, а проглашен је и почасним грађанином Париза. Све документе и признања су његови наследници поклонили Музеју ваздухопловства у Београду.

Животни пут му је био пребогат догађањима, успесима, признањима и на одређен начин специфичан је. Почео је као чобанче на Сињајевини, а доживео да постане почасни грађанин Париза, први и најзначајнији историчар српског и југословенског ваздухопловства.

Опширније: Сава Микић

Коста Сивчев

Коста Сивчев
инж. Коста Сивчев

Коста Сивчев (Кикинда, 9. фебруар 1903 — Београд, 1. децембар 1982.), пилот и конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник ЈНА.

Биографија

Рођен је у Кикинди у трговачкој породици где је завршио основну школу, нижу и вишу гимназију 1922. године. Дипломирао је 20. октобра 1927. године на Техничком факултету у Београду. У току одслужења ђачког (војног) рока 1928. године, завршио је школу резервних војних пилота у Петроварадину и 1. јуна 1929. године добио звање дипломираног пилота, да би на крају војног рока био произведен у чин потпоручника. Постдипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, Швајцарска.

Опширније: Коста Сивчев