Садржај / Contents / Inhalt / Содержание / Contenu / Contenidos / Conteúdo / 內容 / 内容物

Да би сте дошли до чланка који је предмет вашег интересовања потребно је да се курсором позиционирате на црвени део назива чланка и кликните левим тастером миша.


  1. Бешлин Драгољуб - Драгољуб Бешлин
  2. Билбија Бранко - Бранко Билбија
  3. Блоудек Станко - Станко Блоудек
  4. Бошковић Душан - Душан Л. Бошковић
  5. Бреге браћа - Breguet (Француска) - Браћа Бреге - Breguet (Француска)
  6. Воазен браћа - Voisin (Француска) - Браћа Воазен - Voisin (Француска)
  7. Вукосављевић Бранко - Бранко Вукосављевић
  8. Добросављевић Слободан - Слободан Добросављевић
  9. Ђорђевић Љубиша - Љубиша Ђорђевић
  10. Жученко Никола - Никола Жученко
  11. Зрнић Ј. Слободан - Слободан Ј. Зрнић
  12. Илић Љубомир - Љубомир Д. Илић
  13. Илић Милош - Милош Илић
  14. Исаковић Мирослав - Мирослав Исаковић - Мика
  15. Јанић Чедомир - Чедомир Јанић
  16. Јарошенко Михаило - Михаило Јарошенко
  17. Јелен Марјан - Марјан Јелен
  18. Јовановић Бранислав - Бранислав Јовановић
  19. Југовић Јован - Јован Југовић
  20. Кодрон браћа - Caudron - Браћа Кодрон - Caudron (Француска)
  21. Коњовић Димитрије - Димитрије Коњовић
  22. Лучић Душан - Душан Д. Лучић
  23. Мариновић Петар - Петар Мариновић
  24. Мерћеп Михаило - Михаило Мерћеп
  25. Микић Сава - Сава Микић
  26. Микл Јосип - Јосип Микл
  27. Милетић Коста - Коста Милетић
  28. Милошевић Драгутин - Драгутин Милошевић
  29. Милутиновић Сима - Сима Милутиновић
  30. Мишковић Петромир - Маки - Петромир Мишковић - Маки
  31. Моран браћа - Morane - Браћа Моран - Morane (Француска)
  32. Ненадовић Мирослав - Мирослав Ненадовић
  33. Никитин Виктор - Виктор Никитин
  34. Николић Бранислав - Бранислав Николић
  35. Нинчић Георгије - Георгије Нинчић
  36. Новичић Војислав - Војислав Новичић
  37. Петковић Ђорђе - Брале - Ђорђе Т. Петковић - Брале
  38. Петрић Милош - Милош Петрић
  39. Петровић Божидар - Божидар Петровић
  40. Петровић Михајло - Михајло Петровић
  41. Пивко Светополк - Светополк Пивко
  42. Протић Милета - Милета С. Протић
  43. Пустиња Сава - Сава Пустиња
  44. Рендулић Златко - Златко Рендулић
  45. Сивчев Коста - Коста Сивчев
  46. Сисојев Всеволод - Всеволод Сисојев
  47. Станков Душан - Душан Станков
  48. Станковић Живојин - Живојин Станковић
  49. Станојловић Радисав - Радисав Станојловић
  50. Стрижевски Владимир - Стриж - Владимир Стрижевски - Стриж
  51. Тадија Сондермајер - Тадија Сондермајер
  52. Тејлор Чарлс - Чарлс Тејлор механичар браће Рајт
  53. Томић Миодраг - Миодраг Томић
  54. Узелац Милан - Милан Узелац
  55. Физир Рудолф - Рудолф Физир
  56. Цијан Борис - Борис Ј. Цијан
  57. Шоштарић Иван - Иван Шоштарић
  58. Штава Слободан - Слободан Штава

Браћа Бреге - Breguet (Француска)


Луј Бреге  1907. год.

Браћа Бреге: 

               Луј Шарл  - Louis Charles, (1880 - 1955.)

               Жак          - Jacques,          (1881 - 1939.)

су били пилоти, конструктори авиона и индустријалци. Луј Бреге је био познати француски конструктор авиона  и пионир-пилот  са дозволом бр. 52 од 19. априла 1910. године, касније један од оснивача Друштва Ер Франс.

Са својим млађим  братом Жаком, који је имао политехничко образовање, разматрао је идеју изградње једног жироплана, претече хеликоптера. После првих опита у простору породичног предузећа (било је електротехничко...) они су свој жироплан приказали у Академији наука 1907. године. Касније се Жак повукао из  пионирског рада на развоју ваздухопловства и посветио се другим занимањима. Овом пројекту са жиропланом Луј ће се вратити поново 1948. године.

Опширније: Браћа Бреге - Breguet (Француска)

Браћа Кодрон - Caudron (Француска)


Браћа Кодрон

Браћа Кодрон: 

               АЛФОНС - ALPHONS,  (1882 – 1915.)   (звани  Alphons Gaston )

               РЕНE      - RENE,         (1884 – 1959.)

су заузели значајно место у историји авијације као и Блерио, Фарман, Воазен и други...

Алфонс и Рене  су основали 1909. године једно од раних предузећа у Француској за израду авиона. За кратко време предузеће „Societe des avions Codron“ постаће велика и позната фабрика која је израдила више типова авиона до рата 1914-1918. и нарочито за потребе војске за време Великог рата. 

Опширније: Браћа Кодрон - Caudron (Француска)

Браћа Моран - Morane (Француска)


Браћа Моран

Браћа Моран: 

             ЛЕОН    -  LEON,                (1885 – 1918. )

             РОБЕР -  Robert-Charles, (1886 - 1968. )

су били пилоти и конструктори авиона а затим и фабриканти. После првог младалачког заноса са бициклизмом, као и већина других младих људи онога времена, и мотористиком, посветили су се ваздухопловству.

Леон је већ 19.априла 1910. добио пилотску дозволу бр. 54... Мало касније, 19. јула, поставио је на „Блериоу“ светски рекорд брзине од 106,508 км/час, а 3. септембра оборио је постојећи рекорд висине попевши се на 2584 м.

Опширније: Браћа Моран - Morane (Француска)

Браћа Воазен - Voisin (Француска)


Браћа Габријел и Шарл Воазен

Браћа:

           Габриел -  Gabriel,   1880-1973.

           Шарл      -  Charles,   1882 -1912.

Воазен су основали једно од првих француских аеронаутичких предузећа већ 1906. године!

Габриел је у то рано време ваздухопловства сарађивао са великим пиониром Лујем Блериом са којим је имао фирму Блерио – Воазен. Он је крајем 1906. године откупио Блериово предузеће и основао фирму „Браћа Воазен“. То је било тада прво предузеће у Европи за изградњу авиона, вероватно и у свету... Шарл је погинуо 1912. у аутомобилској несрећи и од тада је фирма гласила на Габриела Воазена.

Опширније: Браћа Воазен - Voisin (Француска)

Сава Пустиња


 Сава мр Пустиња дипл.инж.

Сава Пустиња (Банатско Карађорђево 14.06.1936.)  је  ваздухопловни инжењер, магистар техничких наука, пензионисани генерал ппуковник Војске Србије, готово цео радни век је провео у Ваздухопловно техничком институту у Жаркову био је у саставу пројектанских тимова и вођа пројекта најзначајнијих наших авиона. На крају радног века отишао је у пензију са места Помоћника Министра одбране, за војнопривредну делатност. Живи и ради у Београду, иако у деветој деценији свог живота, активно пише у оквиру тема из ваздухопловства и ваздухопловних технологија и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Биографија

Сава Пустиња је рођен у Банатском Карађорђеву (општина Житиште) 14.06.1936. године, од оца Петра и маjке Саве (девојачко Бунчић),  као једанаесто дете. Преживело и одрасло је осморо. Отац му је био добровољац, „солунац“, у Првом светском рату. Кад се родиш у оваквој много чланој породици не остаје ти ништа друго него да будеш борац. Тако је и Сава изабрао војни позив и био борац читавог свог живота. Све што је у животу постигао то је било захваљујући себи самом.

И сад Сава има многочлану породицу, ожењен је Садетом, има ћерку Татјану рођену 1963. године и сина Игора рођеног 1974. Ћерка има синове Стевана и Ивана, а Игор ћерку Алису и синове Филипа и Давида.

Опширније: Сава Пустиња

Марјан Јелен


пилот М. Јелен

Марјан Јелен (Цеље, Словенија децембар.1950.) је пробни пилот, инструктор летења, пензионисани пуковник Војске Србије и професионални пилот, са многобројним овлашћењима у цивилном ваздухопловству. Био је  командант Ваздухопловног опитног центра у Батајници у два наврата од 1991.-1992. године и од 1997.-2002. године. Живи и ради у Земуну, активан је члан Аероклуба "Галеб" где негује ваздухопловне традиције наше земље и преноси своја богата летачка искуства и љубав према ваздухопловству на млађе нараштаје. У историју нашег ваздухопловства је ушао као једини пилот који је летећи авионом домаће производње Ј-22 орао летео брже од звука.

Биографија

Љубав ка летењу и ваздухопловству М.Јелен је наследио од свог оца Михаела који је био подофицир, пилот Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Војну пилотску школу је завршио пред сам рат, а 1941. године нашао се на аеродрому у Никшићу. Тамо је дочекао априлски рат у којем је Југословенско војно ваздухопловство уништено на земљи. После дванаест дана Краљевина Југославија је капитулирала, а Михаел се вратио у Цеље.  Преживео је рат у заробљеништву и 1945. се вратио кући. Одлучио је да више не буде пилот и запослио се на железници у Цељу, где је након вишегодишњег упорног рада постао шеф механизације. У Цељу се оженио Маријом, која му је прво родила ћерку Мајду, а 1950. године у децембру и сина Марјана.

Опширније: Марјан Јелен

Божидар Петровић


пилот Б.Петровић

Божидар Бошко Петровић (Бела Паланка 1911 - Брунета Шпанија 1937.) је био дипломирани правник, фудбалер, дипломирани пилот, добровољац у шпанском грађанском рату и поручник Шпанске републиканске армије. Њему се приписују 5 самосталних ваздушних победа и 3 заједничке у којима је укупно оборено 8 противничких авиона. Захваљујући томе понео је ласкаву титулу АСА Шпанског републиканског ваздухопловства. У авионе које је оборио Бошко Петровића налазе се: Fiat CR.32, Heinkel He 51, Dornier Do 17, Messerschmitt Bf 109 и Heinkel He 111, најсавременији борбени авиони тога времена. 

Биографија

Божидар Петровић је рођен близу Беле Паланке, у источној Србији, 7. априла 1911. Након завршене основне и средње школе, уписао је Правни факултет Универзитета у Београду. Уместо да ради као адвокат, после дипломирања на Правном факултету, уписао је пилотску школу Првог ваздухопловног пука у Новом Саду као кадет 16. класе. Дипломирао је као пилот априла месеца 1936. године са бројем пилотске значке 1103. У току пилотске обуке летео је на разним авионима, поред школских авиона који су се тада користили у Југословенском војном ваздухопловству Бошко је летео и на ловцима Gourdou et Lesseure GL.2, Avia BH-33 i Hawker Fury. За време боравка у Шпанији Бошко је летео на авионима Бреге 19, Dewoitine D.27, Совјетском бомбардеру СБ и Совјетском ловцу Поликарпов И-15 "Чајка".

Опширније: Божидар Петровић

Златко Рендулић


Др Златко. Рендулић дипл. инж.

Златко Рендулић (Јастребарско, 29.09.1920.) је пилот, инжењер, доктор техничких наука, пензионисани генерал пуковник ЈНА, професор у Центру за стратешке студије Генерал штаба ЈНА. Живи и ради у Београду, иако у десетој деценији свог живота бави се писањем из области ваздухопловства и космонаутике.

Биографија

Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. године уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943 кад одлази у партизане. По доласку у партизане полсат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилоота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Ил 2. По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „галеб” у Ваздухопловнотехничком институту, затим начелника аеродинамике и коначно Директор Института. Био је одговоран за пројекте авиона Г-2 галеб, Ј-21 јастреб и Ј-20 крагуј. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловно техничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА. Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генерал штаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. године. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде.

Опширније: Златко Рендулић

Слободан Добросављевић


 С. Добросављевић

Слободан М. Добросављевић (Солун, 05. 09. 1903 — Београд, 02. 04. 1980) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, руководилац и научни саветник Машинског института САН, и научни саветник института "Кирило Савић". Врхунске резултате је постигао у области мотора са унутрашњим сагоревањем. За дописног члана Српске Академије Наука изабран је 1950. а за редовног члана 1961. године. Почасни доктор универзитета у Београду постао је 1971. године[1].

Биографија

Рођен је 05. 09. 1903  године у Солуну (Грчка), где му је отац службовао као професор Српске гимназије. Основно и средње образовање је стекао у Крушевцу а матурирао је у Београду 1921. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио 1926. године са средњом оценом 9.  Војни рок је служио 1927. године у школи резервних ваздухопловних официра, истовремено је у Ваздухопловно-техничкој радионици на аеродрому у Новом Саду упознао рад на ревизији и испитивању различитих типова авиомотора, да би након одслужења војног рока почео своју успешну професионалну каријеру. Пензионисан је 1970. године а умро је 3.4.1980, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и почасни доктор Универзитета у Београду[1][2][3].

Опширније: Слободан Добросављевић

Петар Мариновић


Петар Мариновић

Петар Мариновић - Pierre Marinovich (Париз 1.08.1898. - Брисел 2.09.1919.) је био француски војни пилот српског порекла, са преко 22 ваздушне победе убраја се у асове Првог светског рата.[3] На гробу Петра Мариновића је постављена спомен-плоча на којој пише: "Потпоручник Пјер Мариновић, авијатичар, најмлађи ас Великог рата, 25 званичних победа, Легија части, Војна медаља, Ратни крст са 14 палми, рођен 1. 8. 1898. у Паризу, погинуо 2. 9. 1919. у Бриселу. Жртва храбрости и љубави за отаџбину".

Биографија

Петар (Пјер) Мариновић је био син Велизара, а унук Јована Мариновића, првог српског посланика у Француској после званичног признавања Србије као независне државе. Јован је био ожењем Персидом, ћерком капетана Мише Анастасијевића - Коларца, великог српског добротвора и родољуба, тако да је Петар и са те стране био потомак великана. Отац Велизар је студирао технику у Санкт-Петерсбургу и тамо се упознао са пољакињом Агрипином Броников са којом се оженио, преселили су се у Француску и добио сина Петра.

Петар се родио у Паризу 1.08.1898. године и школовао се у Француској и Ирској. О Петровом животу у то време има мало података, био је анонимус за кога се и датум рођења по многим изворима не слаже, као да његов живот почиње са ступањем у француску војску.

Опширније: Петар Мариновић

Бранислав Николић


Бранислав Николић 

Бранислав Николић (Branislav Nikolić) је дипломирани инжењер машинства, Ваздухопловног смера. Пун радни век је провео на активним и одговорним дужностима у ваздухопловству. За време рада у УТВА Панчево био је главни конструктор и технички директор и у то време у Утви су пројектовани и израђени авиони металне конструкције који су служили за цивилне и војне потребе.

Биографија

Бранислав Николић је рођен 2.08.1930. године у Бечеју. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1945. уписује се у гимназију коју завршава 1949.године када уписује студије машинске технике на Београдском техничком факултету. За време студија опредељује се за своју младалачку љубав ваздухопловство а имао је срећу да му професори буду М. Ненадовић, Д. Станков, С. Милутиновић и С. Добросављевић код кога је и дипломирао 1955. године. Умро је у Београду 20.12.2013. године у 84. години живота као пензионисани Главни савезни ваздухопловни инспектор [2].

Опширније: Бранислав Николић

Чедомир Јанић

Чедомир Јанић
проф. Чедомир Ј. Јанић

Чедомир J. Јанић (Карловац 1934 — Београд 2013.) историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар, а од 1971. до 2002. године оснивач и дугогодишњи директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду.

Биографија

Рођен је 9. октобра 1934. године у Карловцима где му се отац затекао у служби (био је војни намештеник). Од 1937. године живи у Београду где завршава основну школу, гимназију и Филозофски факултет, група за историју. По завршеном факултету (1957. год.) запошљава се у Команди ратног ваздухопловства у Одељењу за историју и Музеј југословенског ваздухопловства као први кустос те институције. За директора Музеја је избран 1971. године и на том месту био све до пензионисања новембра 2002. године. После одласка у пензију посветио се писању књига и фељтона из области историје нашег и ваздухопловства уопште. Оженио се др. Вером и имају ћерку др. Катарину. Умро је у Београду 3.01.2013. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду напосредно поред хумки жртава страдалих од бомбардовања Београда у току Другог светског рата. Књигу о жртвама бомбардовања Београда је започео али му смрт није допустила и да је заврши.

Опширније: Чедомир Јанић

Никола Жученко

Никола Жученко
инж. Никола Жученко

Жученко Никола (рус. Жученко М. Николай) је био ваздухопловни инжењер, конструктор авиона и пилот.

Биографија

Као пилот и ваздухопловни инжењер, Први светски рат је провео на руском фронту. Када је избила револуција прикључио се белогардејцима и са њима ратовао до пропасти интервенције западних сила. Русију је напустио 1920. године и населио се у Краљевину СХС. С обзиром да је новоформирано ваздухопловство Краљевине СХС оскудевало у стручњацима свих профила од механичара преко пилота па до инжењера, инжењер Жућенко је одмах ангажован као технички стручњак у Одељењу за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, које је тада било лоцирано у Новом Саду.

Опширније: Никола Жученко

Михаило Јарошенко

пилот Михаило Јарошенко

Михаило Јарошенко (рус. Михаило Симонович Ярошенко) (1893 — 1936) био је пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.

Биографија

Рођен је 17. септембар 1893. године, у месту Белгороду, Царска Русија, основну школу и реалку је завршио у родном месту, а агрономију у Харкову. Почетком светског рата као добровољац упућен је у Француску да учи пилотажу и аеро-наутику. Био је годину дана и у Енглеској, а у Русију се враћа 1917. као официр. Активно је учествовао у грађанском рату на страни белогардејаца и био је рањаван. Пре доласка црвеноармејаца у Харков он је авионом побегао из њега. У току револуције му је страдао отац, а о судбини мајке и брата ништа није знао. У Југославију је дошао са првом групом руских избеглица 1920. године. Са породицом се настањује у Земуну где живи до краја живота.

Опширније: Михаило Јарошенко

Виктор Никитин

пилот Виктор Никитин

Виктор Никитин (рус. Викторь Михаӣловичь Никитинь) (1893 — 1933), био je пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.

Погинуо је у авионској несрећи путничког авиона Аеропута типа Фарман Ф.306 под називом „Подгорица“, регистарских ознака YU-SAH којим је пилотирао. Несрећа се догодила на редовној линији Љубљана - Сушак у уторак 12. септембра 1933. године, у 6 h и 21 min ујутру непосредно по узлетању авиона са аеродрома у Љубљани.

Биографија

Рођен је 2. маја 1893. године, у месту Лозановки крај Кијева, Царска Русија, у породици агронома Михаила, управника имања тамошњег племића, велепоседника и Пољакиње мајке Хенријете, као средњи од петоро синова (Евгениј, Владимир, Виктор, Николај и Александар) и четири кћери (Ана, Олга, Софија и Лидија). Основно и средње образовање Виктор стиче у родном месту, а 1914. године ступа у војно училиште Јевсинградску коњичку академију. Годину дана касније 1915. године се добровољно јавља у авијацију па је из Кијева упућен у севастопољску Војну ваздухопловну школу где за годину дана постаје војни пилот.

Опширније:  Виктор Никитин

Војислав Новичић

пилот Војислав Новичић

Војислав Новичић (Ивањица 1886 - Бизерта 1917) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Војислав Ј. Новичић је рођен 4.01.1886. године у Ивањици. Основну школу и три разреда гиманзије је завршио у Крагујевцу да би из гимназије отишао на браварски занат и постао помоћник. Године 1904. се уписао у артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу из које је 1906. године изашао као поднаредник.

После завршене војне школе распоређен је у градску артиљерију у Нишу где је службовао до маја месеца 1912. године.

Опширније: Војислав Новичић

Живојин Станковић

пилот Живојин Станковић

Живојин Станковић (Књажевац 1885 - Вертекоп 1918) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Живојин С. Станковић је рођен 19. 9. 1885. године у Књажевцу. Основну школу и гиманзију је завршио у Књажевцу да би се 26. 9. 1903 уписао у Војну академију. Војну академију је завршио 1909. године када је добио чин потпоручника. После завршене војне академије распоређен је за водника у Дунавски пољски артиљеријски пук, а касније је пребачен у Тимочки пољски артиљеријски пук где је службовао до маја месеца 1912. године.

Опширније: Живојин Станковић

Милош Илић

пилот Милош Илић

Милош Илић (Шабац 1884 — Београд 1960) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године.

Биографија

Милош Н. Илић је рођен 3. 8. 1884. године у Шапцу. Основну школу је учио у Крагујевцу и Крупњу, а гимназију у Шапцу и Београду. Војну академију је завршио 1907. године када је добио чин пешадијског потпоручника. После завршене војне академије остао је са службом у Београду као водник 8. пешадијског пука. Поред активне војне службе бавио се спортом и гимнастиком и имао је положени испит за наставника гимнастике и био је активни члан, а касније и вођа гимнастичарског друштва које се са својим активностима није ограничавало само на теритирију Краљевине Србије него је оснивало гимнастичка друштва по Босни и Херцеговини, Далмацији и Јужној Србији. Учествујући на соколским слетовима проширивао је сарадњу са соколима Хрватске и Чешке. Поред гимнастичког друштва основао је и стрељачки клуб који је дао изванредне стрелце и борце у наступајућим ратовима.

Опширније: Милош Илић

Јован Југовић

пилот Јован Југовић

Јован Југовић (Београд 1886 — Праг 1926) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године. Учесник је балканских и Првог светског рата. Погинуо је у Прагу 1926. године несрећним случајем у судару два авиона.

 

Биографија

Јован А. Југовић је поручник пилот, са дипломом ФАИ бр. 1013 од августа месеца 1912. године, коју је добио након школовања у пилотској школи Фарман у Емпту Француска. Рођен је у Београду 28.12.1886. године, у трговачкој породици, завршио је гиманазију у Београду 1903. године а затим Војну академију са 36 класом 1907. године. По завршеној академији био је распоређен у инжењерију и као понтоњерац служио је у гарнизонима у Ћуприји и Нишу.

Опширније: Јован Југовић

Миодраг Томић

пилот Миодраг П. Томић

Миодраг П. Томић (Страгари 1888 — Чикаго 1962 ) је један из прве групе од 3 официра и 3 подофицира српске војске који су школовани у Француској за пилота 1912. године. Он је српски пилот са највише ваздушних победа у Првом светском рату.

Биографија

Миодраг П. Томић је рођен 17. маја 1888. године у Страгарима варошици на падинама планине Рудник између градова Крагујевца, Тополе и Горњег Милановца. По мајчиној линији је потомак великог српског јунака Танаска Рајића. Основну школу и нижу гимназију је завршио у Крагујевцу, а 1905. године ступа у подофицирску школу коју завршава са одличним успехом.

Опширније: Миодраг Томић