- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 1243
Бранислав Николић (Branislav Nikolić) је дипломирани инжењер машинства, Ваздухопловног смера. Пун радни век је провео на активним и одговорним дужностима у ваздухопловству. За време рада у УТВА Панчево био је главни конструктор и технички директор и у то време у Утви су пројектовани и израђени авиони металне конструкције који су служили за цивилне и војне потребе.
Биографија
Бранислав Николић је рођен 2.08.1930. године у Бечеју. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1945. уписује се у гимназију коју завршава 1949.године када уписује студије машинске технике на Београдском техничком факултету. За време студија опредељује се за своју младалачку љубав ваздухопловство а имао је срећу да му професори буду М. Ненадовић, Д. Станков, С. Милутиновић и С. Добросављевић код кога је и дипломирао 1955. године. Умро је у Београду 20.12.2013. године у 84. години живота као пензионисани Главни савезни ваздухопловни инспектор [2].
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 995
Чедомир J. Јанић (Карловац 1934 — Београд 2013.) историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар, а од 1971. до 2002. године, директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду.
Биографија
Рођен је 9. октобра 1934. године у Карловцима где му се отац затекао у служби (био је војни намештеник). Од 1937. године живи у Београду где завршава основну школу, гимназију и Филозофски факултет, група за историју. По завршеном факултету (1957. год.) запошљава се у Команди ратног ваздухопловства у Одељењу за историју и Музеј југословенског ваздухопловства као први кустос те институције. За директора Музеја је избран 1971. године и на том месту био све до пензионисања новембра 2002. године. После одласка у пензију посветио се писању књига и фељтона из области историје нашег и ваздухопловства уопште. Оженио се др. Вером и имају ћерку др. Катарину. Умро је у Београду 3.01.2013. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду напосредно поред хумки жртава страдалих од бомбардовања Београда у току Другог светског рата. Књигу о жртвама бомбардовања Београда је започео али му смрт није допустила и да је заврши.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 935
Жученко Никола (рус. Жученко М. Николай) је био ваздухопловни инжењер, конструктор авиона и пилот.
Биографија
Као пилот и ваздухопловни инжењер, Први светски рат је провео на руском фронту. Када је избила револуција прикључио се белогардејцима и са њима ратовао до пропасти интервенције западних сила. Русију је напустио 1920. године и населио се у Краљевину СХС. С обзиром да је новоформирано ваздухопловство Краљевине СХС оскудевало у стручњацима свих профила од механичара преко пилота па до инжењера, инжењер Жућенко је одмах ангажован као технички стручњак у Одељењу за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, које је тада било лоцирано у Новом Саду.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 948
Михаило Јарошенко (рус. Михаило Симонович Ярошенко) (1893 — 1936) био је пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.
Биографија
Рођен је 17. септембар 1893. године, у месту Белгороду, Царска Русија, основну школу и реалку је завршио у родном месту, а агрономију у Харкову. Почетком светског рата као добровољац упућен је у Француску да учи пилотажу и аеро-наутику. Био је годину дана и у Енглеској, а у Русију се враћа 1917. као официр. Активно је учествовао у грађанском рату на страни белогардејаца и био је рањаван. Пре доласка црвеноармејаца у Харков он је авионом побегао из њега. У току револуције му је страдао отац, а о судбини мајке и брата ништа није знао. У Југославију је дошао са првом групом руских избеглица 1920. године. Са породицом се настањује у Земуну где живи до краја живота.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 904
Виктор Никитин (рус. Викторь Михаӣловичь Никитинь) (1893 — 1933), био je пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.
Погинуо је у авионској несрећи путничког авиона Аеропута типа Фарман Ф.306 под називом „Подгорица“, регистарских ознака YU-SAH којим је пилотирао. Несрећа се догодила на редовној линији Љубљана - Сушак у уторак 12. септембра 1933. године, у 6 h и 21 min ујутру непосредно по узлетању авиона са аеродрома у Љубљани.
Биографија
Рођен је 2. маја 1893. године, у месту Лозановки крај Кијева, Царска Русија, у породици агронома Михаила, управника имања тамошњег племића, велепоседника и Пољакиње мајке Хенријете, као средњи од петоро синова (Евгениј, Владимир, Виктор, Николај и Александар) и четири кћери (Ана, Олга, Софија и Лидија). Основно и средње образовање Виктор стиче у родном месту, а 1914. године ступа у војно училиште Јевсинградску коњичку академију. Годину дана касније 1915. године се добровољно јавља у авијацију па је из Кијева упућен у севастопољску Војну ваздухопловну школу где за годину дана постаје војни пилот.