Детаљи

Аутор: Душан

Категорија: Биографије

Објављено: 23 Мај 2013

Погодака: 1237

пилот Б.Петровић

Божидар Бошко Петровић (Бела Паланка 1911 - Брунета Шпанија 1937.) је био дипломирани правник, фудбалер, дипломирани пилот, добровољац у шпанском грађанском рату и поручник Шпанске републиканске армије. Њему се приписују 5 самосталних ваздушних победа и 3 заједничке у којима је укупно оборено 8 противничких авиона. Захваљујући томе понео је ласкаву титулу АСА Шпанског републиканског ваздухопловства. У авионе које је оборио Бошко Петровића налазе се: Fiat CR.32, Heinkel He 51, Dornier Do 17, Messerschmitt Bf 109 и Heinkel He 111, најсавременији борбени авиони тога времена. 

Биографија

Божидар Петровић је рођен близу Беле Паланке, у источној Србији, 7. априла 1911. Након завршене основне и средње школе, уписао је Правни факултет Универзитета у Београду. Уместо да ради као адвокат, после дипломирања на Правном факултету, уписао је пилотску школу Првог ваздухопловног пука у Новом Саду као кадет 16. класе. Дипломирао је као пилот априла месеца 1936. године са бројем пилотске значке 1103. У току пилотске обуке летео је на разним авионима, поред школских авиона који су се тада користили у Југословенском војном ваздухопловству Бошко је летео и на ловцима Gourdou et Lesseure GL.2, Avia BH-33 i Hawker Fury. За време боравка у Шпанији Бошко је летео на авионима Бреге 19, Dewoitine D.27, Совјетском бомбардеру СБ и Совјетском ловцу Поликарпов И-15 "Чајка".

Опширније: Божидар Петровић

Детаљи

Аутор: Душан

Категорија: Биографије

Објављено: 11 Мај 2013

Погодака: 1139

Др Златко. Рендулић дипл. инж.

Златко Рендулић (Јастребарско, 29.09.1920. — Београд 24. април 2021.) је пилот, инжењер, доктор техничких наука, пензионисани генерал пуковник ЈНА, професор у Центру за стратешке студије Генерал штаба ЈНА. Живи и ради у Београду, иако у десетој деценији свог живота бави се писањем из области ваздухопловства и космонаутике.

Биографија

Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. године уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943 кад одлази у партизане. По доласку у партизане полсат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилоота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Ил 2. По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „галеб” у Ваздухопловнотехничком институту, затим начелника аеродинамике и коначно Директор Института. Био је одговоран за пројекте авиона Г-2 галеб, Ј-21 јастреб и Ј-20 крагуј. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловно техничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА. Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генерал штаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. године. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде.

Опширније: Златко Рендулић

Детаљи

Аутор: Душан

Категорија: Биографије

Објављено: 18 Април 2013

Погодака: 1122

 С. Добросављевић

Слободан М. Добросављевић (Солун, 05. 09. 1903 — Београд, 02. 04. 1980) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, руководилац и научни саветник Машинског института САН, и научни саветник института "Кирило Савић". Врхунске резултате је постигао у области мотора са унутрашњим сагоревањем. За дописног члана Српске Академије Наука изабран је 1950. а за редовног члана 1961. године. Почасни доктор универзитета у Београду постао је 1971. године^[1].

Биографија

Рођен је 05. 09. 1903  године у Солуну (Грчка), где му је отац службовао као професор Српске гимназије. Основно и средње образовање је стекао у Крушевцу а матурирао је у Београду 1921. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио 1926. године са средњом оценом 9.  Војни рок је служио 1927. године у школи резервних ваздухопловних официра, истовремено је у Ваздухопловно-техничкој радионици на аеродрому у Новом Саду упознао рад на ревизији и испитивању различитих типова авиомотора, да би након одслужења војног рока почео своју успешну професионалну каријеру. Пензионисан је 1970. године а умро је 3.4.1980, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и почасни доктор Универзитета у Београду^[1][2][3].

Опширније: Слободан Добросављевић

Детаљи

Аутор: Душан

Категорија: Биографије

Објављено: 28 Март 2013

Погодака: 1147

Петар Мариновић

Петар Мариновић - Pierre Marinovich (Париз 1.08.1898. - Брисел 2.09.1919.) је био француски војни пилот српског порекла, са преко 22 ваздушне победе убраја се у асове Првог светског рата.^[3] На гробу Петра Мариновића је постављена спомен-плоча на којој пише: "Потпоручник Пјер Мариновић, авијатичар, најмлађи ас Великог рата, 25 званичних победа, Легија части, Војна медаља, Ратни крст са 14 палми, рођен 1. 8. 1898. у Паризу, погинуо 2. 9. 1919. у Бриселу. Жртва храбрости и љубави за отаџбину".

Биографија

Петар (Пјер) Мариновић је био син Велизара, а унук Јована Мариновића, првог српског посланика у Француској после званичног признавања Србије као независне државе. Јован је био ожењем Персидом, ћерком капетана Мише Анастасијевића - Коларца, великог српског добротвора и родољуба, тако да је Петар и са те стране био потомак великана. Отац Велизар је студирао технику у Санкт-Петерсбургу и тамо се упознао са пољакињом Агрипином Броников са којом се оженио, преселили су се у Француску и добио сина Петра.

Петар се родио у Паризу 1.08.1898. године и школовао се у Француској и Ирској. О Петровом животу у то време има мало података, био је анонимус за кога се и датум рођења по многим изворима не слаже, као да његов живот почиње са ступањем у француску војску.

Опширније: Петар Мариновић