- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 591
Експертски системи су интелигентни рачунарски програми којима се емулира решавање проблема на начин на који то чине експерти и представљају једну од најзначајнијих области истраживања вештачке интелигенције. Експертски системи решавају реалне проблеме из различитих области, који би иначе захтевали људску експертизу. Циљ је да увек рачунарски програм даје коректне одговоре, у датој области, не лошије од експерта, али је то тешко достижно. Зато се поставља мање амбициозан циљ, тражи се да систем пружи помоћ у одлучивању. Експертски системи су од највеће помоћи за организације које имају висок ниво искуства и знања у директном и правилном решавању проблема које је тешко пренети на друге чланове те исте организације или на неког трећег. Такви су системи пројектовани за лакше „преношење интелигенције“, знања и информација које поседују стручњаци према другим члановима организације у сврху решавања проблема. Експертски системи су били међу првим истинским успешним обликом софтвера вештачке интелигенције.
Експертски системи као најзаступљеније подручје вештачке интелигенције дефинишу се на различите начине, један од најједноставнијих дефиниција је према Јожефу Штефану, Љубљана): „Експертски системи опонашају знање експерта“.
Експертски системису интелигентни програми на рачунарима који користе знања и поступке закључивања, како би се решили тешки задаци, кад они захтевају знатну људску стручност. Као модел знања нужног за тај ниво, може се замислити свеукупно стручно знање најбољих практичара на неком пољу рада.
Састоји се од подсистема: механизма закључивања, базе знања и управљачког механизма. База знања представља чињенице и правила. Механизам закључивања тумачи значења правила на познатим чињеницама да би се закључиле нове чињенице. Механизам закључивања може такође садржити образложење и отклањање грешке, то јест неспособности.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 591
Аутопилот је систем ваздухопловне опреме, који аутоматски стабилизује и управља летелицом по унапред одређеном режиму, према задатим параметрима лета и навигационим подацима. Интегрисан је у систем команди лета. Интегришу се пригушивачи и аутопилот у јединствени систем са заједничким рачунаром, који им интегрално подржава функције. Функција аутопилота је да одржава номинално стање задатих параметара лета, а функција пригушивача је да обезбеди то стање стабилно и квалитетан прелазни процес, при задатом преласку са једног на друго номинално стање или при нежељеном поремећају. Спецификације аутопилота путничких авиона, веома су захтевне, док су за борбене доста једноставне. За борбене авионе је најважнија функција да га врати у правилан положај, када пилот тренутно изгуби оријентацију, у акробацијама, у току борбе или при лету у облацима. Код борбених авиона, аутопилот одржава последње задате параметре, које је командовао пилот. На путничким, линијским авионима, већи је нагласак на начинима и функцијама интеграције аутопилота и система за навигацију и уређајима за навођење са Земље.
Аутопилот је ограниченог ауторитета, у односу на цео распон отклањања командних површина.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 792
система авиона.
Хидраулички систем авиона је склоп неопходних компоненти у затворену инсталацију испуњену хидро уљем, са међусобно усклађеним радом и карактеристикама, у основној намени преноса енергије са једног места на ваздухоплову на неки његов уређај, ради погона истог. То је систем у коме хидро уље под притиском преноси део узете енергије, од погонског мотора авиона, до „потрошача“. Тај део снаге мотора се конвертује у потенцијалну енергију притиска хидро уља, помоћу хидрауличне пумпе. Притисак уља се преноси системом цеви, на све кориснике на авиону. Потенцијална енергија притиска хидро уља, може бити конвертована у механички рад, са хидропокетачима (хидрауличким моторима), у функцији отклањања командних површина, извлачења ногу стајнод трапа, извлачења аеродинамичких кочница и друго.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 639
| Јак-1 | ||
|---|---|---|
 |
||
| Опште | ||
| Намена | ловац | |
| Посада | један, пилот | |
| Произвођач | ОКБ Јаковљев | |
| Први лет | 13. маја 1940. | |
| Почетак производње | 1941. | |
| Број примерака | 8.734 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,48 m | |
| Размах крила | 10 m | |
| Висина | 2,64 m | |
| Површина крила | 17,15 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 2.445 kg | |
| Нормална полетна | 2.950 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | 1хВК-105ПА | |
| Снага | 760,6 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 600 km/h | |
| Тактички радијус кретања | 850 km | |
| Плафон лета | 10.000 m | |
| Брзина пењања | 1.200 m/min | |
Јак-1 је совјетски ловачки авион из периода Другог свјетског рата. Био је један од најзначајнијих борбених авиона тог периода. Предходио му је развојни прототип био И-26, а сериски се почео производити 1941. године, у више варијанти у укупном броју од 8.734 примерка, а остао је у оперативној употреби све до краја рата. Једносед је мале масе, структура му је израђена од мешовитих материјала. Крило је потпуно од дрвета. Погонио га је један клипни мотор ВК-105ПА. Имао је изванредне маневарске карактеристике, био је добро наоружан и једноставан за одржавање. Пројектован је у бироу Јаковљева и био је одлична основа за развој осталих ловачких авиона из те породице, са око 37.000 укупно реализованих примерака. За пројектанске резултате, конструктор Александар Јаковљев, био је одликован са Орденом Лењина. То је било највише одликовање додељене од стране Совјетског Савеза, са наградом од 100.000 рубаља и аутомобилом Зис.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 638
| Јак-3 | ||
|---|---|---|
 Јак-3 |
||
| Опште | ||
| Намена | ловац | |
| Посада | један, пилот | |
| Произвођач | ОКБ Јаковљев | |
| Први лет | 1943. | |
| Почетак производње | 1944. | |
| Број примерака | 4.848 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,5 m | |
| Размах крила | 9,2 m | |
| Висина | 2,42 m | |
| Површина крила | 14,85 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 2.123 kg | |
| Нормална полетна | 2.692 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | 1 х ПД БК-105ПФ2 | |
| Снага | 925 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 646 km/h | |
| Долет | 648 km | |
| Плафон лета | 10.400 m | |
| Брзина пењања | 1.111 m/min | |
Јак-3 је совјетски једномоторни ловачки авион из периода краја Другог светског рата. Развијен је и произвођен под руководством опитно конструкторског бироа ОКБ Јаковљев (рус. Опытно-конструкторское бюро Яковлев), као наследником авиона Јак-1.
Јак-3 је реализован 1943. године, развијен је од Јак-1 са првобитним називом Јак-1М. Пројектанти су добили задатак да повећају преживљавање, борбене карактеристике и ватрену моћ, у односу на Јак-1. Да би се то постигло морала се смањивати маса и повећавати снага погона, па и брзина лета.
Добијен је надмоћан ловац у ваздушном простору источног фронта. Многи га с разлогом сматрају најбољим ловачким авионом Другог светског рата.
У току 1944. и 1945. године је укупно произведено 4.848 примерака авиона Јак-3.
Био је у оперативној употреби у ратним ваздухопловствима неколико европских земаља.
По завршетку рата, Совјети су поклонили француском ваздухопловном ловачкој ескадрили Нормандија-Нимен (франц. Escadron de chasse 1/30 Normandie-Niemen) 41 примерак авиона Јак-3, с којима су они прелетели у своју земљу. Ти авиони су остали у наоружању француског ратног ваздухопловства, све до 1956. године.