- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 656
сателита, у Земљиној орбити.
Глобални позициони систем – GPS (ен. Global Positioning System - GPS) је тренутно једини потпуно функционалан сателитски навигациони систем, свима доступан. GPS се састоји од 24 сателита, распоређених у орбити Земље, који емитују навигационе радио сигнале. На основу ових радио сигнала GPS пријемници могу да одреде своју тачну позицију - надморску висину, географску ширину и географску дужину - на било ком месту на планети Земљи, дању и ноћу, при свим временским условима.
То омогућава пријемнику почетак читања у трајању од 20 милисекунди дужине бајтова навигационе поруке. Сваки подоквир навигационог оквира почиње са телеметријском речи која омогућава пријемнику детекцију почетка подоквира и детерминисање времена на часовнику пријемника када почиње навигациони подоквир. Сваки подоквир навигационог оквира такође је идентификован бајтовима у прекопчаној речи (HOW, ен. handover word) што омогућава пријемнику детерминисања подоквира.
GPS има велику примену као глобални сервис у свим комерцијалним, безбедносним и научним наменама: навигацији на мору, Земљи и у ваздушном простору, дигиталном мапирању земљишта, прављењу географских карата, одређивању тачног времена, откривању земљотреса, атомских експлозија и слично.
GPS је развијен од стране Америчког Министарства одбране под именом NAVSTAR GPS у агенцији DARPA. Неки извори наводе да је NAVSTAR акроним од енг Navigation Signal Timing and Ranging GPS, док други наводе да је то случајно изабрано звучно име дато од стране Јохн Валсх - а, особе која је имала кључну улогу о одлучивању о судбини пројекта.
У почетку је GPS био заштићен и коришћен искључиво у безбедносно војне сврхе, да би касније био бесплатно стављен на располагање свима становницима планете Земље, као јавно добро. Годишњи трошкови одржавања система су око 750 милиона америчких долара.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 628
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Ваздухопловни мотор је погонски систем ваздухоплова (авиона/хеликоптера/беспилотних летелица/моторних једрилица), а заснива се на клипном мотору, гасној турбини, електро мотору, сунчевој енергији и пропулзији. У оквиру развоја ваздухопловства развијали су се и они, као одговор на захтеве за повећање брзине и висине лета, долета, носивости, екологије и економичности ваздухоплова. Развој је текао у домену принципа рада, конструкције и избора материјала и погонског горива. Основна разлика између ваздухопловних мотора и класичних је потребна снага, поузданост, повољан однос снаге и масе и испуњавање посебних и специфичних ваздухопловних прописа и стандарда.
Најдоминантнији утицај на развој ваздухопловних мотора су имали постављени захтеви за летелице, на које се уграђују, по намени, врсти и профилу задатака, које требају да обављају у оперативној употреби.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 715
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Млазни мотор је уређај, којим се ствара потисак за погон летелице. Принцип добијања потиска заснива се на Њутновим законима, где се користи принцип убрзања излазног млаза гасова, промена количине кретања. Ова општа групација мотора обухвата елисномлазне, турбоелисне, турбомлазне, двопроточне турбомлазне, пулсирајуће млазне, набојномлазне и ракетне моторе. У принципу, већина млазних мотора јесу уређаји са унутрашњим сагоревањем, али међу њима постоје разлике у типу сагоревања. У теорији, млазне моторе међусобно одваја њихов принцип рада и термодинамички циклус. Исто тако, поједине његове врсте, међусобно се разликују по конструкцији. За турбомлазне моторе је актуелан Брајтонов циклус, док је за пулсирајуће Хамфријев термодинамички циклус.
Захтеви за погон летелица су различити, што је довело и до разлика у концепцији и у конструлцији млазних мотора. За путничке авионе на дугачким линијама лета потребан је економичан мотор, као што је двопроточни турбомлазни, а за ракете велики потисак на великим брзинама, што остварује ракетни и набојномлазни.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 811
| Погон лoтелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Турбомлазни мотор (ен. — turbojet engine) је дуго био у најширој примени, у оквиру укупног реактивног млазног погона. Основни су му делови усисник, компресор, комора сагоревања, турбина и млазница. Првенствено је развијен за војне ловачке авионе, током Другог светског рата. Усавршавање му је уско повезано са развојем технологије отпорних легура у условима високих температура и механичких оптерећења турбине. Компресор служи за усисавање и сабијање ваздуха, који се спроводи у одељак за сагоревање, у коме се додаје гориво и прави смеша која сагорева. Сагорели гасови повећаном енергијом струје кроз турбински систем, чији обртни момент се преноси вратилом на покретање компресора. Компресор, према принципу рада и према конструкцији, може бити аксијални и радијални. Када је уведен турбомлазни мотор, максимална брзина ловачких авиона, са тим погоном, повећана је најмање за 160 km/h, у односу на претходне, са клипним мотором. Релативна једноставност конструкције турбомлазног мотора, тада је поједноставила ратну производњу, али он се завршио пре него што се стигло са његовом индустрајализацијом.
У годинама после рата, недостаци турбомлазног мотора убрзо су постали очигледни. На брзинама авиона, које одговарају Маховом броју испод 2, турбомлазни мотор се показао као велики потрошач горива и генератор огромне буке. Нису се дуго задржали у широј примени, а остало је у производњи само још неколико његових типова. Историјски прелазак на другу технологију погона авиона, био је доста болан за ваздухопловство и плаћен је губитком многих живота искусних пилота, пошто је било тешко прећи на измењену технику управљања (пилотирања) авионом, без стечених специфичних искустава.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 902
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Двопроточни турбомлазни мотор је тип ваздухопловног млазног мотора заснованог на гасној турбини и на вентилаторском протоку ваздуха око комплетног склопа једнопроточног турбомлазног мотора („језгра“). Укупни потисак се постиже са доприносом ова два ефекта струјања, кроз вентилаторски систем и кроз млазницу. Део вентилаторског ваздуха пролази кроз језгро мотора, снабдевајући горионик са кисеоником за сагоревање горива. Међутим, остатак ваздуха заобилази језгро мотора, меша се са убрзаним његовим током, што између осталога значајно смањује и буку издувних гасова. Знатно спорији вентилаторски проток ваздуха (обилазни) производи ефикаснији потисак него сама млазница од језгра мотора, а та чињеница доприноси смањују специфичне потрошње горива. Склоп двопроточног турбомлазног мотора се конструктивно изводи у апликацијама, са заједничком и са одвојеним млазницама. Двопроточни турбомлазни мотори имају мању брзину издувних гасова, у односу на класичне турбомлазне. То их чини много ефикаснијим у подзвучној и крозвочној области брзина и на мањим надзвучним брзинама од турбомлазних мотора. На вишим надзвучним брзинама је ефикасан у комбинацији са уређајем за допунско сагоревање. Двопроточни турбомлазни мотори се грубо деле на категорије, са малом и са великом количином обилазећег ваздуха, око језгра. Мотори са малим односом двопроточности, кориснији су за ловачке авионе, пресретаче. За борбене авионе, за непосредну подршку, при земљи, користе се мотори са великим односом двопроточнсти, а за вишенаменске борбене авионе са средњом, од 0,45 до 0,5. За путничке авионе се захтева висок однос двопроточности, што обезбеђује ниску потрошњу горива и малу буку. Велики однос двопроточности је најефикаснији када авион лети са брзином од 800 до 885 km/h. То је брзина крстарења, односно економична брзина путничких авиона. Са двопроточним турбомлазним моторима, са ниским односом двопроточности, авиони могу постићи надзвучне брзине, али са уграђеним системом за допунско сагоревање. Од тога одступају, само Врхунскиловачки авиони, суперкрсташи, који постижу надзвучне брзине и без укључења допунског сагоревања. То су првенствено амерички F-22 раптор и руски Сухој ПАК ФА.