- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1101
Реалне могућности авиона МИГ-29 могле су бити процењене само од тренутка када се први пут појавио 1977. године, до средине осамдесетих. Прве варијанте авиона МиГ-29, били су веома агилни, способни да буду ривали у перформансама савремених F-18 и F-16. Међутим, њихова релативно мала запремина горива их компромитују са малим долетом у ПВО мисијама. У недостатку система HOTAS (енгл. hands on throtle and stick) и слој везе за размену података међу авионима и потреба за интензивним спуштеним погледом пилота у унутрашњост кабине ради управљања оружјем и другим системима, уместо да се концентрише на дешавања у окружењу. Те прве варијанте МиГ-29 ускраћују пилоту допунски облик проширења ситуационе свести, за разлику од поседовања пилота у упоредивим америчким авионима. Аналитичари и западни пилоти који су летели авион МиГ-29 мисле да је олако спречити чак веома добре пилоте да искористе пуну борбену способност авиона МиГ-29. Касније варијанте МиГ-29 су унапређене са повећаним способностима, па и превазилажењем тих недостатака. Показали су се веомафлексибилни за усавршавања, тако да је било могуће од варијанти из домена 3. генерације добити 4. генерацију, па чак и 4.++.
Совјетски Савез је извозио авионе МиГ-29 у земаље Варшавског пакта и у пријатељске земље, у ослабљеним верзијама.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 931
Микоиан МиГ-41 је ловац-пресретач, у развоју је у бироу Микојан, а планиран је да у перспективи замени старији МиГ-31. Према руском војном аналитичару Василију Кашину, МиГ-41 сматраће се пројектом 5.++ или шеста генерација?
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1184
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сухој Су-37 терминатор (НАТО назив: Flanker-F) је руски експериментални авион, четврте генерације, једносед, способан за извршавање задатака у свим временским условима. Погоне га два мотора ТРДДФ АЛ-31ФП, са управљањем вектором потиска.
Намењен је да се на њему демонстрирају напредне нове технологије. Програм је покренут у циљу истраживања, развоја и доказа примењивости тих технологија, са посебним нагласком на побољшању управљивости авиона. Настао је на бази даљег развоја експерименталног авиона Су-27М, за који је произвено 12 прототипова. Касније је та варијанта обележена са Су-35 и под тим насловом је нуђен на иностраном тржишту. Тај програм је прекинут. Једенаести прототип од Су-27М (Т10М-11) је даље развијан у варијанту Су-37. Са ажурираним системима команди лета и наоружањем, авион је извршио први лет у априлу 1996. године. Током читавог програма испитивања у лету, Су-37 је показао своје изванредне маневарске карактеристике (супер-маневарбилност). Нажалост, срушио се у децембру 2002. године због отказа структуре у условима преоптерећења у маневру.
Су-37 није ушао у серијску производњу, упркос извештају из 1998. године, у којем се тврдило да је произведен и други примерак авиона Су-37, користећи структуру од 12. прототипа Су-27М. Ипак је изграђен само један примерак од прототипа Т10М-11.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1124
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Перформансе | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Макс. брзина на Hopt | 2.440 km/h | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Макс. брзина на H=0 | 1.400 km/h | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тактички радијус кретања | 1.580 km | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Долет | 4.000 / 6.500 km | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Плафон лета | 18.800 m | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Брзина пењања | 13.800 m/min | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Сухој Су-35 (рус. Сухой Су-35, НАТО назив: Flanker-Е) је ознака за ловачки авион Су-27, измењен у два узастопна корака модификација. То је двомоторни авион, једносед, са суперменеварским карактеристикама, четврте генерације. Пројектован је у бироу Сухоја, а произведен је у фабрици авиона у Комсомолску на Амуру.
Прва модификација је осмишљена током осамдесетих година двадесетог века као побољшање ловца Су-27, под називом Су-27М. Ова варијанта је поседовала канард и вишенаменски радар који је авиону обезбедио вишенаменску намену. Ојачана је структура да би могао носити већи терет. Први прототип је направио свој први лет у јуну 1988. године. Четрнаест примерака произведених авиона коришћени су као прототипови за испитивања и демонстрације. Како авион се није серијски производио због распуштања Совјетског Савеза, Сухој га је преименовао у Су-35, како би привукао потенцијалне купце за извоз.
На један примерак тога авиона уграђени су мотори са управљањем вектора силе потиска. Та варијанта је коришћена као демонстратор напредних технологија, под називом Су-37.
Једини двосед Су-35УБ, тренер, изграђен је крајем деведесетих година двадесетог века и сличан је варијанти Су-30МК.
У 2003. години, Сухој је започео други пакет модедикација Су-27, у циљу обезбеђења прелазног авиона са блиским карактеристикама ловца пете генерације. Са изузетком примене технологија смањене уочљивости, варијанта задовољава већину осталих захтева за ловца пете генерације, као припрему за програм Сухој ПАК ФА (Сухој Су-57).
Верзији авиона Су-35, репројктована је кабина и управљање наоружањем, у односу на Су-27М, уграђени су му мотори са системом за управљање вектором силе потиска, а укинути су му канарди. Авион је у овој варијанти први пут извршио лет у фебруару 2008. године. Превасхоно је био намењен за извоз, али је прву поруџбину ипак извршило Руско ваздухопловство 2009. године, у варијанти Су-35С. Такође су га наручиле Ваздухопловне снаге Кине и Индонезије.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1025
| Сухој Су-34 | ||
|---|---|---|
 |
||
| Опште | ||
| Намена | тактички вишенаменски ловац-бомбардер |
|
| Посада | 2 члана | |
| Земља порекла |  Русија |
|
| Произвођач | пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона ОАО НАПО „Чкалов“ из Новосибирска | |
| Први лет | 13. априла 1990. | |
| Уведен у употребу | 4. јануара 2007. | |
| Статус | у употреби | |
| Први корисник |  Руско ратно ваздухопловство |
|
| Број примерака | 69 серијских авиона и 8 прототипова | |
| Димензије | ||
| Дужина | 23,30 m | |
| Размах крила | 14,70 m | |
| Висина | 6,00 m | |
| Површина крила | 62,00 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 22.500 kg | |
| Нормална полетна | 39.000 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 45.000 kg | |
| Макс. спољни терет | 8.000 kg | |
| Погон | ||
| Турбо-млазни мотор | 2 х Сатурн АЛ-31Ф-М1 | |
| Потисак ТММ | 2 x 82,50/СДС 2 x 135,00 kN | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 1.900 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 1.400 km/h | |
| Долет | 4.500 km | |
| Плафон лета | 17.000 m | |
| Брзина пењања | 13.800 m/min | |
Сухој Су-34 (рус. Сухой Су-34, НАТО назив Fullback) — тактички је вишенаменски ловац-бомбардер, 4.++ генерације. Развијен је у КБ Сухој, а серијски се производи у Новосибирској фабрици авиона „Валериј Чкалов". Прототип Су-34 је први пут полетео, 13. априла 1990. године, а званично је серијски стандард уведен у оперативну употребу у Руско ратно ваздухопловство почетком 2014. године. Уговорена је испорука 92 ловца-бомбардера Су-34, до 2020. године.
Намењен је за нападе, авионским наоружањем, копнених циљева у свим временским условима, дању и ноћу. Планирано је да у перспективи замени Су-24, иако је и овај авион од недавно модернизован и усавршен.