- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 574
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Зефир (енг. Qinetiq Zephyr) — је британска БПЛ, на соларни / електрични погон, постала је део псеудо-сателитског програма Аирбус на великим висинама (HAPS). Овај статус је стечен првим дуготрајним летом, у марту 2013. године, у Великој Британији.
Зефир 7 држи званичан рекорд издржљивости (аутономија лета) за беспилотне летелице (БПЛ), непрекидно је летео од 9. до 23. јула 2010. године, у укупном трајању од 336 часова и 22 минута (2 седмице / 14 дана). У току је припрема БПЛ Зефир 8, за лет до висине од 40.000 метара, у трајању неколико месеци.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 565
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
BPL НЕУРОН је европска, експериментална, борбена беспилотна летелица (BPL), умањене уочљивости на принципу аеродинамичке шеме „летеће крило“. Носилац развоја ове летелице је фирма Дасо авиони. Аеродинамичка шема је слична примењеној на бомбардеру B-2 спирит.
Макета, прве верзије BPL НЕУРОН, приказана је на Париском салону авиона 2005. године, а друге двомоторне, 2007. године.
На НЕУРОН-у је примењена технологија смањене уочљивости у току лета (стелт, ен Stealth).
Циљеви демонстрације су да се докаже:
- покретање примене аутоматизованог система управљања мисијама ваздух-земља, у трајању до 100 минута, на удаљености до 100 km, од базе операција;
- развој летеће платформе је смањене упочљивости, у домену радарског и топлотног одраза;
- могућност ношења оружја, у унутрашњем „бункеру“ (2 x ласерски вођене бомбе од по 250 kg и друге опције, у оквиру те тежине и габарита) и могућност брзе његове употребе.
Кроз овај програм, је доказивана концепција управљања борбеном BPL, величине и технологије борбених авиона, обезбеђујући висок ниво поузданости исте. Дакле, десетак нових технологија мора бити развијено на овом програму:
- технологије за смањење уочљивости (један недостајући део);
- беспилотно полетање и слетање и
- укључивање у ваздушни саобраћај.
Да би истражили алтернативу за појединачну употребу ловачког авиона у 2025. години, са посадом, развијен је НЕУРОН под окриљем Делегације за опште наоружање (фр Délégation Générale pour l'Armement) (DGA), Европске алијансе. Укључени су француски Дасо авиони (главни извођач радова) и Талес, шведски Саб, грчки EAB, шпански EADS CASA, италијански Алениа авиони и швајцарски RUAG.
Први лет је изведен 1. децембар 2012. године. Испитује се у лету, у трајању од 2 године, у Француској, Шведској и Италији.
Планирани буџет за развој летелице је 400 милиона евра. Предрачунска вредност једне серијске летелице је 25 милиона евра.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 650
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Авион хелиос (ен. Helios) је изведен као прототип летелице без пилота, са соларним погоном. Представља истраживачко-развојни програм америчке институције NASA, у оквиру истраживања животне средине и телекомуникација. Пре њега су развијени Патфиндер (ен. Pathfinder), Патфиндер–плус и Центурион (ен. Centurion).
Развој соларних ћелија је дуго трајао, са строгим захтевом, реализације лета у трајању од неколико месеци, на великим висинама. Циљ је да се развије беспилотна летелица, са сензорима за дуготрајна мерења у атмосфери, истраживања животне средине, а истовремено и испитивање могућности да летелица служи и као платформа за комуникације. Практично, летелица има улогу „атмосферског сателита“. На прототипу Хелиоса су отпочела испитивања у лету, крајем 1999. године. У току тих испитивања, Хелиос је оборио светске рекорде у постизању висине од 29.524 m и у трајању лета од 40 минута на висини изнад 29.268 m.
Прототип Хелиоса HP03 је уништен у хаварији, 26. јуна 2003. године, изнад Тихог океана.
Коначни циљ је развој летелице за научно–истраживачку, комерцијалну и војну намену, са могућношћу крстарења с малом брзином, на великим висинама (на граници атмосфере), са трајањем непрекидног лета око пола године, без буке и са погоном помоћу сунчеве енергије.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 683
Крстарећа ракета је вођена летелица са бојевом главом велике количине експлозива. Погоњена је млазним мотором, у већини случајева турбомлазним. Користи се за уништавање циљева на копну и мору. У њој је уграђена велика бојева глава, у склопу структуре трупа. Великог је долета и прецизности погађања. Модерне крстареће ракете могу да се крећу надзвучним или високим подзвучним брзинама, са аутономном навигацијом и управљањем, могу да лете на путањи изузетно мале висине. Навигација се углавном базира на комбинацији инерцијалног навигационог система, система за праћење терена (енгл. Terrain Contour Matching) (TERCOM), препознавање слике циљног подручја (околине), GPS-а, а делимично и уз подршку радарa, антеном са прорезима. Напредна технологија управљања, развијана је за вођене ракете и навођене бомбе, касније је та технологија примењена код модерних крстарећих ракета.
Погон је обично двопроточни турбомлазни мотор, или набојномлазни мотор, понекад је чак и ракетни, за брзе против бродске.
Разликују се од беспилотних летелица (БПЛ), пошто се користе једнократно и то само као оружје, а не вишекратно у разним другим наменама. Код крстареће ракете, целина тела уређаји и бојева глава се заједно „потроше“ (униште) у мисији. Од балистичке ракете се разликује, тако што има стални погон и управљање током целе путање лета. Са аеродинамичког аспекта има узгонску подршку од уграђених крила, за разлику од стратешке и тактичке ракете земље-земља.
Предак крстареће ракете је немачки пројекат V-1 (летећа бомба), из периода Другог светског рата. Напредак у електронској, сензорској и рачунарској технологији су допринели повећаној ефикасности и поузданости извршења задатка, савременом крстарећом ракетом. Ваздухопловни принцип пројектовања је омогућио ракети да се с њом аутономно управља у току лета, за разлику од ваздухоплова, она нема стајни трап, већ се лансира.
Лансирање крстареће ракете може бити са подморнице, брода, авиона или копна. Лети ниско на висини од 15 до 100 метара, из разлога да се тешко открива и прати са противничким радаром. Такође, се тешко детектује са IC сензором, због ниске топлотне емисије. Масовно је коришћена у локалним сукобима и ратовима. Према расположивим подацима, највише их је лансирано при НАТО бомбардовању СРЈ, укупно око 1.000 примерака.
У 2011. години, процењено је да једна крстарећа ракета Томахавк кошта 830.000 $ (500.000 £ ).
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 550
Ултралаки авион је категорија ваздухоплова, коју карактеришу: мала геометрија, мала маса, мала инсталирана снага погона, мале брзине лета, једноставна техничка решења, мала цена, једноставно руковање и шира доступност већем броју људи.
У периоду, касних 1970. и почетком 1980. године прошлог века, већи број људи је био финансијски способан да се посвети овој технологији. Познавање аеродинамике, технологија материјала, конструкције и свих осталих ваздухопловних знања су напредовала и прихваћена од ширег круга људи, тако да постоје неопходни услови за градњу ових летелица. У овој области ваздухопловства је присутна самостална градња и летење. Једина препрека су законска регулатива и ваздухопловни прописи, који нису прецизно и јединствено дефинисали ову област.
Ова велика групација, веома различитих летелица, уврштава се у категорију Ултралаких авиона и ако су границе њихове масе и брзина лета неуједначене. Критеријуми се понегде разликују по државама.