- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 1012
Љубомир Д. Илић (Београд 14. фебруарт 1902. — Мајорка Шпанија 28. септембар 1974.) је био машински инжењер и конструктор авиона. Завршио је Машински факултет у Гану Белгија (фебруара 1927.) и Вишу школу за аеронаутику и машинске конструкције ESACM у Паризу (1.08.1930. године). После повратка у земљу инж. Љубомир Д. Илић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ), а априла 1938. је указом преведен у инжењер-официра са чином ваздухопловног техничког мајора и постављен за помоћника команданта Ваздухопловне Опитне Групе (ВОГ) на земунском аеродрому. У том периоду објавио је и већи број стручних радова у Ваздухопловном Гласнику и другим техничким часописима.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 1019
Слободан Ј. Зрнић (Ваљево 18. август 1906. — Београд 20. септембар 1990.) је био машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду. Завршио је Машински факултет у Београду (фебруара 1928.) и Високу аеро-наутичку школу у Паризу (1930. године). После повратка у земљу инж. С.Ј.Зрнић је радио у Државној Фабрици Авиона ДФА у Краљеву а затим у ВОГ у Земуну, Индустрији Аерополанских Мотора ИАМ у Раковици. За време рада у ВОГ-у укључује се у тим конструктора југословенског ловачког авиона ИК-3, поред Косте Сивчева и Љубомира Илића. Зрнић се тиму прикључио у фази израде статичких прорачуна и пројектовања конструкцијских решења. Треба исправити историјску неправду према конструктору С.Ј.Зрнићу. Тај наш чувени авион су пројектовали: Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Од почетних ћириличних слова: Илић – Коста – Зрнић, настало је име авиона ИКЗ (латинично IKZ). С обзиром да су до појаве овог авиона већ постојали авиони са ознаком ИК-1 и ИК-2, неко је уместо слова З прочитао број три. Та грешка се прећутно усталила посебно пишући латиничним писмом, чиме је ненамерно учињена неправда према познатом конструктору авиона Слободану J. Зрнићу. После рата је одмах укључен конструкторску групу КГ бр.1, за пројектовање авиона. Након тога ради у фабрици 21. мај у Раковици, Конструкционом бироу фабрике Соко-Мостар у Београду, Првој петолетци из Трстеника а од 1962. године је изабран за Редовног професора Машинског факултета у Новом Саду где је изабран и за Декана факултета. Од 1969. године је као експерт UNIDO више година радио у Алжиру и другим земљама у развоју.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 1004
Душан Л. Бошковић (Панчево 28.04.1936. године) је дипломирани машински инжењер, који је свој радни век провео у Фабрици авиона Утва Панчево. Свој радни век је почео као авиомеханичар да би школујући се уз рад направио каријеру од конструктора-сарадника, шефа техничке контроле ваздухопловне производње, руководиоца пројекта, шефа производње и монтаже лаке авијације, управника сервиса ваздухоплова до управника завршне монтаже и испитивање ваздухоплова. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије. У Удружење се учлањује 16.03.2009. године а за председника овог удружења је изабран 2011. године. Поред овога члан је аероклуба "Наша Крила"- Београд од 2009. год.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 989
Љубиша Ђорђевић (Неготин 21. 10. 1927. - Београд 24.08.2011 године) је дипломирани машински инжењер, који је свој радни век провео на Машинском факултету у Београду, Војно техничком институту и Савезном ваздухопловном инспекторату. После пензионисања, заједно са групом ваздухопловаца, учествовао је у обнављању рада аероклуба ''Наша крила'', био је један од оснивача Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије, и скоро од оснивања па до своје смрти био је његов председник.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 873
Слободан Штава (Београд 21. маја 1941. године) је дипломирани саобраћајни инжењер, који је свој радни век провео у земунској фабрици Икарус (касније преименован у Икарбус). Велики део свог радног века је провео као инжењер у сервисној служби фабрике Икарус, на одржавању аутобуса и теретних возила. Одрастао је у ваздухопловној породици где је већ као дете инфициран љубављу ка ваздухопловству што га држи до данашњих дана. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије. У Удружење се учлањује 1999. године а за секретара овог удружења је изабран 2012. године.