- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 582
Материјална штета у НАТО бомбардовању СРЈ је огромна. Настала је у току 78 дана интезивних ваздухопловних удара, при чему је погинуло око 2.500 људи, од чега 557 цивила, док је око 12.500 рањено. О износу те материјалне штете понуђени су различити подаци. Тадашња актуелна власт је проценила да је реч о око 100 милијарди долара, док је Г17, тадашња група од седамнаест независних економиста (касније део политичке опозиције актуелној власти), проценила на 29,6 милијарди долара. Уништена материјална добра је и могуће валоризовати у неке вредносне показатеље, али учињену штету на животној средини је практично немогуће. Остају трајне последице на здравље будућих генерација људи, на њихов квалитет живљења и ризик за локално становништво и из ширег окружења, да настављају да буду жртве агресије.
На цивиле и цивилне објекте извршено је 3.381 борбено дејство (38,42% од укупно извршених).
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 623
| Музеј ваздухопловства — Београд | |
|---|---|
|
|
|
| Основне информције | |
| Основан | 1957. |
| Колекција | летелица |
| Број предмета | преко 200 |
| Адреса | Аеродром Никола Тесла Београд 11271 Сурчин |
| Место | Београд ( Србија) |
| Презентација | muzejvazduhoplovstva.org.rs |
Музеј југословенског ваздухопловства (сада: Музеј ваздухопловства — Београд) Након Другог светског рата, група инжењера, Коста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, обнављајући Ваздухопловни опитни центар, на Старом београдском аеродрому, сакупљају већи број авиона са намером да буду сачувани за будућу музејску збирку, али наређењем Команде ваздухопловства o расходу трофејних ваздухоплова велики део ових авиона је и уништен. Ипак, неколико вредних авиона је сачувано како би употпунили предвиђену изложбу поводом десетогодишњице устанка против фашизма. Дуго су експонати били смештени у дворишту старог аеродрома и у шупи за огрев Ваздухопловнотехничког института у Жаркову, да би 1957. године при Команди Ратног ваздухопловства (РВ и ПВО) био основан музеј. Од 1989. године смештен је у модерној згради, изграђеној по пројекту босанско-херцеговачког архитекте Ивана Штрауса, од стакла и бетона на београдском аеродрому. Године 2013, Влада Србије је зграду Музеја прогласила спомеником културе. У збиркама музеја има преко 200 летелица, од којих посетиоци могу да виде 50 летелица у згради и десетак на платоу око зграде. Неки од експоната налазе се у депоу музеја и чекају на рестаурацију. Међу њима свакако најзначајније место заузима ловац италијанске производње Фијат G-50 који представља једини сачувани примерак на свету.
У музеју се налази и реплика летелице Сарић 1 Ивана Сарића, пионира ваздухопловства из Суботице. Он је остварио први лет на тој летелици, сопствене производње, 1910. године.
Од историјског значаја је Олуј 11, то је први наоружани авион, коришћен у српској војсци. Изложен је и први авион произведен у Србији, Физир ФН, у првој фабрици авиона у Србији, Икарус.
Међу авионима властитог развоја и производње, почасно место заузима Г-2 галеб, први домаћи авион с млазним мотором који је серијски произвођен и коришћен, поред нашег ваздухопловства, и у више ваздухопловстава пријатељских земаља. У време свога увођења у оперативну употребу је добио награду на салону Le Bourget у Паризу, као најбољи авион у својој класи.
Поред авиона властитог развоја и производње, збирка садржи и велики број авиона из Другог светског рата, различитог порекла, из више земаља учесница. Међу њима се налазе Хокер харикен, Спитфајер, Тандерболт, Јак-3, Ил-2 штурмовик, Месершмит Ме 109, Г-2 и други. Након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године Музеј ваздухопловства је сакупио значајан број експоната везаних за овај догађај. Најзначајнији међу овим експонатима, су делови америчког тзв. невидљивог бомбардера F-117 најтхок и америчког ловца бомбардера F-16 фајтинг фалкон који су оборени са дејством ПВО ВЈ.
У Музеју је доступан велики број докумената и текстова о ваздухопловним јединицама и установама.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 612
Генерације млазних авиона (ен. Jet fighter generations), подела су борбених авиона погоњених млазним моторима. Та подела се првенствено односи на то што је наредна генерација опремљенена ефикаснијим наоружањем (првенствено), погоном, опремом и осталом надградњом. Што чини авион наредне генерације супериорнијим од представника претходне.
Терминологија и критеријуми ове поделе су незванични и доста контраверзни, али се ипак користе пошто и такви начелно упућују на разлике у редоследу развоја борбених авиона и повећању њихове ефикасности. Садашњи систем поделе на генерације се доста разликује од првобитног, који је предложио Ричард П. Халион. Међутим, генеза развоја борбених авиона није линеарна функција и свака таква подела мора да има недостатке. Не постоји генерални регистар карактеристика које дефинишу сваку генерацију, то јест само општа дефиција. Постоје повремена неслагања о томе, како би борбени авиони требало да буду разврстани по генерацијама.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 591
Млазни ловац прве генерације припада групи првих ловачких авиона са примењеним млазним мотором. Развијени су и почели су се серијски производити крајем Другог светског рата. Борбени авиони са млазним мотором прве генерације, концепционо, уопште се не разликује од дотадашњих, са клипним мотором. Једина разлика је била интеграција млазног мотора уместо клипног. Први млазни борбени авиони, произведени у серији, били су немачки Me 262, Me 263 и британски Глостер метеор, сва тројица су ушли у оперативну употребу, отприлике у исто време, у 1944. години. Мали и ограничен су имали борбени утицај током завршних операција Другог светског рата.
По завршетку рата настављен је развој авиона ове генерације. Наредни авиони из 1. генерације, доказали су се у Корејском рату. Најистакнутији су били F-86 сејбр и МиГ-15.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 583
Млазни ловац друге генерације је настао у периоду између средине педесете до раних шездесетих година прошлог века. Карактеристичан је по танком крилу великог угла стреле, великој брзини и висини лета, великој брзини пењања, ракетама са IC самонавођењем и радаром за детекцију циљева у ваздушном простору. Већина их је оптимизирано за успешно пресретање, чему је подешена аеродинамика и минимизирана му је маса, чак на уштрб количине горива и последично мале аутономије лета (кратко остаје у ваздуху). Најпознатији представник за ову намену из друге генерације је совјетски ловац МиГ-21. Друга група су оптимизирани као ловци-бомбардери.