- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 605
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Пулсирајући млазни мотор је карактеристичан по процесу, у коме се узимање ваздуха, горива, сагоријевање и стварање млаза (са потиском) одвија у импулсима. Састоји се од уводника (усисника) ваздуха, система неповратних вентила (или без њих), коморе сагоријевања, бризгаљки и млазнице.
Мотору са вентилима није потребна почетна брзина да би започео рад, за разлику од набојно млазног, а за неке без вентила потребно је убацити почетни, свежи ваздух. Пулсирајући млазни мотор има веома мали статички потисак. Исти расте са повећањем брзине, односно са растом динамичког притиска, испред неповратних вентила, односно испред коморе сагоревања. Из тога разлога, се ови мотори користе у комбинацији са додатним погоном за почетно кретање (као што је био случај са V-1 са стартном ракетом). Поред тога, пулсирано сагоревање ствара велику буку и јаке вибрације. Из тога разлога су непрактични за употребу, без обзира на убедљиву предност у једноставности конструкције, производњи, одржавању и у малој цени. Позната и једина, била је серијска примена овог типа мотора на немачкој крилатој ракети бомби V-1 (летећа бомба), у току Другог светског рата. Произведено је преко 31.100 примерака, овог оружја.
Пулсирајући млазни мотори су развијени у варијантама са и без неповратних вентила. Неповратни вентили су најосетљивији део система и они лимитирају оперативни век, у трајању до једног часа, што им је лимитирајући фактор за ширу примену. Коначно, задржан је у већој употреби једино у спортском авио-моделарству.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 699
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Набојномлазни мотор (енгл. Ramjet) је врста млазног мотора, у којем нема покретних делова. Обезбеђује једноставан, лаган погонски систем за велике и надзвучне брзине лета. Мотор је у ствари обликована цев, са чијом променом попречних пресека се трансформише динамички у статички притисак ваздуха. Оптимизација законитости промене попречних пресека „цеви“, везана је за постављени критеријум испуњења услова потребног статичког притиска за ефикасно сагоревање. На основу искључивог услова, да је за рад овога мотора неопходан динамички притисак ваздуха на његовом улазном пресеку, исти не може радити у статичким условима, нити се може сам покренути из стања мировања. Његов најефикаснији рад је при великим надзвучним брзинама лета, еквивалента у Маховом броју око М = 3, а успешно функционише и до М = 6. Посебно је погодан за примену за мале и једноставне погоне на великим брзинама лета, као што су ракете, посебно за противоклопну борбу. У неким специјалним и изолованим случајевима користе се и за погон посебних брзих авиона.
По термодинамичком циклусу, сврстава се у исту категорију са Пулсирајућим млазним мотором и ако је овај испрекиданог принципа рада, а набојно млазни је континуалног.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 601
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Надзвучни набојномлазни мотор (енгл. Scramjet) је врста набојномлазног мотора, у коме се сагоревање одвија у надзвучном струјању ваздуха. Као у набојномлазног мотору, рад суперсоничног набојномлазног мотора се заснива на великој брзини кретања летелице – носача за принуду сабијања ваздуха, који се уводником уводи у комору за сагоревање (отуда и назив набојномлазни), али за разлику, обични набојномлазни мотор успорава ваздух на подзвучно струјање испред коморе сагоревања, док је струјање ваздуха с надзвучним брзинама дуж целог надзвучног набојномлазног мотора. Ово обезбеђује велику ефикасност надзвучним набојномазним моторимана изузетно великим хиперсоничним брзинама лета.
Надзвучни набојномлазни мотор, састоји се од три основне компоненте: конвергентног усисника, где се улазни ваздух сабија, коморе сагоревања, где смеша ваздуха и горива сагорева развијајући топлоту и дивергентне млазнице, где се врели сагорели гасови убрзавају повећава им се количина кретања, што производи потисак. За разлику од типичног млазног мотора, као што је турбомлазни или двопроточни, надзвучни набојномазни мотор не користи покретне делове за сабијање ваздуха, већ динамички притисак услед брзине летелице, која се креће великом брзином кроз атмосферу. Класични турбомлазни мотор захтева улазне лопатице, вишестепене обртне дискове компресора и вишестепене турбинска обртна кола и дисковеве, од којих сви додају тежину, комплексност и већи број отказа на мотору.
Због карактеристика пројекта, употреба надзвучног набојномлазног мотора је ограничена на брзинама блиским хиперсоничним. Како нема механички компресор, овај мотор захтева велику кинетичку енергију протока ваздуха кроз усисник у коме се сабија. Тако, када надзвучни набојномлазни мотор погони летелицу, почетно мора бити убрзано до жељене брзине (обично око М = 4) са неким другим погонским средством, као што су турбомлазни, или ракетни мотор. Тако је експериментални надзвучни набојномлазни мотор погонио авион Боинг X-51A, који је попео на надморску висину лета авион Боинг B-52 стратофортрес, пре него што је пуштен и убрзан одвојивом ракетом на близу М = 4,5. У мају 2013. године, на другом лету је остварена брзина адекватна Маховом броју већем од М = 5,1.
Док је надзвучни набојномлазни мотор концептуално једноставан, стварна његова примена је ограничена екстремним техничким изазовима. Хиперсонични лет у атмосфери ствара огромни отпор, а загревање структуре летелице и мотора је много велико у односу на околни ваздух. Одржавање сагоревања у надзвучном струјању представља додатан изазов, као и проблем убризгавања гориво у тим условима, паљење и сагоревање мешавине у трајању милисекуни. Док је технологија надзвучних набојномлазних мотора у развоју још од педесетих година двадесетог века, тек је недавно, у марту 2004. године, први пут успешно остварен хиперсонични лет.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 614
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Ракетни мотор је тип млазног мотора који користи само понету масу ракетног горива за формирање погона летелице великом брзином лета. Ракетни мотори производе потисак у складу са Њутновим трећим законом. Већина ракетних мотора су са унутрашњим сагоревањем, мада постоје и конструкције и без сагоревања (као што је са експанзијом хладног гаса). Ракетни мотори могу радити и у вакууму и на тај начин се могу користи за погон свемирских летелица и балистичких ракета. Они, у ширем смислу, припадају групацији млазних мотора, иако њихов рад није условљено везан за атмосферу. У поређењу са другим врстама авионских мотора, ракетни мотори имају највећи потисак, далеко су најлакши, али су најмање погонске ефикасности (имају најмањи специфични импулс). Идеални експанзиони гас је водоник, најлакши је од свих гасова, али хемијске ракете производе мешавину тежих врста, умањујући брзину издувавања. Ракетни мотори су постали ефикаснији при великим брзинама лета (Оберов ефекат). Пошто не захтевају атмосферу, погодни су за примену за погон на веома великим висинама и у великом простору.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 623
| Погон летелица | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Врсте | |||||||||||||||||||||||||
|
Јонски мотор (енг. ion engine) (рус. iонный двигатель) је тип електричног ракетног мотора, чији се принцип рада заснива на стварању потиска убрзавањем јона у протоку гаса великом брзином, у електричном пољу. Термин се односи искључиво на електростатичке млазнице и често је погрешно повезан са свим електричним погонским системима, укључујући и електромагнетну плазму.
Предност овог типа мотора је мала потрошња горива и дуг радни век (максимално време рада преко три године). Његови недостаци су занемарљиви, у поређењу са принципом добијања потиска ракетним мотором на хемијско гориво, иако му је потисак далеко мањи. Импулс силе је веома велик захваљујући екстремно малој маси потрошеног горива. На основу тога, коефицијент корисносног дејства му је веома висок.
Јонски мотор се користи само за погон изван Земљине атмосфере, ради само у вакуумском простору, и не може погонити летелицу кроз атмосферу јер не може радити у присуству јона изван мотора. Поред тога, мали потисак јонског мотора није довољан да превазиђе велики аеродинамички отпор када лети кроз атмосферу. Свемирски бродови се погоне ракетним моторима на хемијско гориво кроз атмосферу, у преласку пута до планираних орбита у свемиру. Имајући то у виду, Јонски мотор је велика предност само за примену свемирских летилица у свемиру. Користи се као главни пропулзивни мотор за мале аутоматске свемирске платформе, за управљање са изменом њихове путање и за измену орбите вештачких земаљских сателита (за ту намену, неки сателити су опремљени са више од десетак мањих јонских мотора).
Постоје два принципа рада јонског мотора, један користи електростатичку силу и убрзава јоне у пољу електричног поља, док се други заснива на Лоренцовој сили.