F/A-18E/F супер хорнет

Super Hornet on flight deck.jpg
F/A-18Ф супер хорнет на палуби америчког
носача авиона Двајт Ајзенхауер
Опште
Намена Вишенаменски борбени авион
Посада један / два
Произвођач Макдонел Даглас / Боинг Нортроп
Први лет 29. новембар 1995. година
Почетак производње 1983. година
Број примерака 500 до априла 2011.
Димензије
Дужина 18,3 m
Размах крила 13,62 m
Висина 4,88 m
Површина крила 46,45 m²
Маса
Празан 13.880 kg
Нормална полетна 21.320 kg
Макс. тежина при узлетању 29.935 kg
Макс. спољни терет 8.030 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Џенерал Електрик Ф414-ГЕ-400
Потисак ТММ 62 / 98 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.900 (М = 1,8+) km/h
Тактички радијус кретања 720 / 1.065 km
Долет 2.345 / 3.055 km
Плафон лета 15.240 m
 

F/A-18E/F супер хорнет је амерички двомоторни (два Џенерал електрик F404) вишенамјенски борбени авион, предвиђен је за оперативну употребу са носача авиона. F/A-18E/F супер хорнет је већа и напреднија варијанта F-18C/D хорнета, од кога је наследио само спољни изглед. F/A-18E је једносед, а F/A-18F је двосед. Супер хорнет поседује оружје интерни ротациони топ M61 калибра од 20 mm и ракете ваздух-ваздух и ваздух-тло. Додатно гориво може носити у до пет спољних резервора, а може се допуњавати са горивом и у току лета. Супер хорнет је полетео 1995. године, а потпуна серијска производња је започела у септембру 1997. године. Уведен је у oперативну употребу у Америчкој морнарици, 1999. године, уместо старијих F-14 томкет, и користи се заједно са својим предком Хорнетом. Аустралија је 2007. године наручила Супер хорнете како би заменила застареле F-111, а увели су их у иперативну употребу у децембру 2010. године.

Опширније: F/A-18E/F супер хорнет

F-16 фајтинг фалкон

F-16 фајтинг фалкон
F-16 June 2008.jpg
Опште
Намена Вишенаменски ловац
Посада један / два
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Џенерал дајнамикс

Локид Мартин

Први лет 1974.
Почетак производње 1978.
Први корисник Америчко ратно ваздухопловство
Димензије
Дужина 15,06 m
Размах крила 9,96 m
Висина 4,88 m
Површина крила 27,87 m²
Маса
Празан 8.570 kg
Нормална полетна 12.000 kg
Макс. тежина при узлетању 19.200 kg
Макс. спољни терет 7.700 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 × F110-GE-100
Потисак ТММ 76,3 / 127 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.410 km/h
Макс. брзина на H=0 1.470 km/h
Тактички радијус кретања 550 km
Долет 4.220 km
Плафон лета 18.000+ m
Брзина пењања 15.240 m/min
 
F-16 фајтинг фалкон (енгл. F-16 Fighting Falcon) је амерички вишенаменски ловачки авион, са једним турбомлазним мотором. Развила га је корпорација Џенерал дајнамикс, за потребе америчког ратног ваздухопловства. Замишљен је као лаки, дневни ловац, а временом је трансформисан у успешни вишенаменски масовни борбени авион. У првој варијанти је био развијен на нивоу 3. генерације, а кроз каснији развој је постигнута четврта. У ствари, започет је као експериментални програм, а доживео је масовну серијску производњу, борбеног авиона мултинационалног значаја. Укупно је произведено је око 4.500 примерака, почевши од доношења одлуке 1976. године, о серијској производњи и увођењу у оперативну употребу, све до данас. Производња ће се наставити за инострано тржиште и после интереса Америчког ратног ваздухопловства, предпоставља се, све до 2017. године.

Џенерал дајнамикс је продао цео програм F-16 фајтинг фалкон (цео посао), Локидовој корпорацији 1993. године, а затим је настала нова фирма, под називом Локид Мартин, после Локидовог спајања са Мартин Маријета, 1995. године.

F-16 фајтинг фалкон је приоритетно авион за борбу у ваздушном простору, са бројним револуционарним технолошким иновацијама, у односу на своје претходнике. Новине су двострука настрешница улаза у усисник (друга је стрејк), наглашена једноделна купола поклопца кабине са значајним надвишењем изнад трупа за побољшање видљивости пилота, електричне команде лета, подношење високих оптерећења пилота у заваљеном седишту и са смањеном резервом статичке стабилности, чиме су побољшане маневарске карактеристике авиона. Топ М61 Вулкан, интегрисан је у структуру авиона, а споља је обезбеђено 11 линија за подвешавање разних борбених терета и допунских резервоара горива. F-16 Фајтинг фалкон има историјску улогу у светској ваздухопловној историји, по уведеном великом броју нових технологија и сасвим нових прилаза у концепцији и пројектовању борбених авиона. Пилоти интерно називају F-16 фајтинг фалкон „поскок“, пошто на њега асоцира својим изгледом.

F-16 фајтинг фалкон, поред у америчком, налази се још у ваздухопловствима 25 других држава. Без обзира што је први лет направио пре 38 година, F-16 фајтинг фалкон је још увек веома конкурентан на светском тржишту борбених авиона.

Опширније: F-16 фајтинг фалкон

Варијанте F-16 фајтинг фалкон

Стандарди авиона F-16 обележени су растућим бројевима партије лансирања производње, који назначавају надоградње. Партије се односе на једноседе и двоседе авионе. Надоградња је у домену различитих софтвера и хардвера система, усклађивања оружја и структурних побољшања. Покрену се током одређеног времена и постепено се реализују на авионима, током њихове производње. Све партије, које се завршавају са бројем „0“ (на пример, партија 30) поседују GE F110-GE мотор, а партије које се завршавају са бројем „2“ (на пример, партија 32), опремљене су са P&WF100-PW.

Двосед F-16B

Авиони F-16 су произведени у складу са стандардима партија производње, али било је и много других већих захвата у варијантама са значајним променама и разликама. Ове остале значајније промене су резултат улога специјализације у намени, као што су блиска ваздушна подршка и извиђање или промене по поруџбини купаца. Неке варијанте су развијене за истраживање, испитивање и проверу нових технологија. Пројекат F-16, инспирисао је развој неколико сличних авиона, за које се сматра да су његови деривати. Старији стандарди F-16, који су пензионисани, фирма Боинг их је модификовала у авионе без пилота, а као такви се користе за летеће мете, за вежбање и проверу гађања у ваздушном простору. То су такозвани „трутови“.

Опширније: Варијанте F-16 фајтинг фалкон

Оперативна употреба авиона F-16

F-16 фајтинг фалкон је првенствено национални борбени авион Сједињених Америчких Држава, у оперативној употреби је њиховог ратног ваздухопловства. Поред САД, Фалкон је масовни борбени авион и у НАТО алијанси. Коришћен је као масовни вишенаменски ловачки авион, у великом броју мисија широм света, а највише на Блиском истоку (посебно у Ираку).

У априлу 1981. године, израелски пилот је, са авионом F-16 оборио сиријски хеликоптер Ми-8 са топовском ватром, изнад долине Бека. То је прва победа остварена са авионом F-16.

Више од 4.450 примерака F-16 је испоручено широм света од почетка програма пре више од 30 година - укључујући 53 накнадних купљених од 14 земаља.

Америчке ловачке ескадриле, наоружане су комбиновано, са F-16 и F-15

Опширније: Оперативна употреба  авиона F-16

F-84 тандерџет

F-84G тандерџет
F-84E of 9th Fighter-Bomber Squadron in Korea.jpg

Опште
Намена ловац-бомбардер
Посада 1
Земља порекла  САД
Произвођач Репаблик
Први лет 26. фебруара
1946. године
Број примерака 7.889
Димензије
Дужина 11,60 m
Размах крила 11,10 m
Висина 3,84 m
Површина крила 24 m²
Маса
Празан 5 200 kg
Нормална полетна 8 200 kg
Макс. тежина при узлетању 10 590 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х Алисон J35-A-29 турбомлазни мотор
Потисак ТММ 24,7 kN
Перформансе
Брзина крстарења 770 km/h
Макс. брзина на Hopt 1.000 km/h
Долет 1.600–3.200 km
Плафон лета 12.350 m
 

F-84 тандерџет је амерички борбени авион са турбо млазним мотором, ловац-бомбардер, 1. генерације. Развој му је почео 1944. године, а полетео је 1946. Званично је уведен у оперативну употребу 1947. године. У међувремену, на њему је спроведен велики број модификација на структури змаја и на мотору, због уочених недостатака. То је чак довело у дилему ваздухопловство,1948. године, о доношењу одлуке о прекиду програма. Авион није био у потпуности оперативан све до 1949. године. Коначно је пројекат „сазрео“ са варијантом F-84G, када се дефинитивно и стабилизовао у оперативној употреби (1951.). Са даљим развојем, 1954. године, трапезно крило и репови (без угла стреле), замењени су са новим стреластим. Та варијанта авиона, обележена је са F-84F тандерстраик, која је намењена за ударна ловачко-бомбардерска дејства, а његова опција RF-84F тандерфлеш, за фотографско извиђање.

За Америчко ратно ваздухопловство, Тандерџети су постали примарни ударни авиони, за време Корејског рата, где су летели у 86.408 мисија и уништили 60% од свих укупно неутралисаних циљева, као и осам совјетских ловаца типа МиГ. Више од половине произведених од 7.889 примерака F-84, уведено је у оперативну употребу у државама чланицама НАТО. У америчком ваздухопловству, Тандерџет је био у оперативној употреби од 1948. до 1957. године. Изван састава НАТО, уведен је у оперативну употребу и у југословенско ратно ваздухопловсво, као први борбени авион са млазним мотором. Од укупних 229 примерака, првих 48 примерака F-84 тандерџет, стигло је на Аеродром Батајница, у 204. пук, 9. јуна 1953. године.

F-84 тандерџет је био први серијски борбени авион, који је могао узети гориво током лета и први ловац способан да носи нуклеарне бомбу Mark 7.

Развијено је више верзија F-84 тандерџет и већина су серијски произвођени.

Опширније: F-84 тандерџет

F-86 сејбр

F-86 сејбр

North American F86-01.JPG
Опште
Намена Ловац[а]
Посада 1
Земља порекла  САД
Произвођач Норт Америкен
Први лет 1947.
Уведен у употребу 1949.
Повучен из употребе 1994.
Први корисник САД
Број примерака 9.860
Димензије
Дужина 11,43 m
Размах крила 11,3 m
Висина 4,5 m
Површина крила 26,75 m²
Маса
Празан 4.780 kg
Нормална полетна 7.360 kg
Макс. тежина при узлетању 8.234 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х G.E.J47-GE-27
Потисак ТММ 26,3 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.106 km/h
Макс. брзина на H=0 965 km/h
Тактички радијус кретања 530 km
Долет 2.454 km
Плафон лета 14.630 m
 

F-86 сејбр је крозвучни, млазни ловац прве генерације. Развила га је и производила фирма Норт Америкен. Најпознатији је по учешћу у Корејском рату, где му је био супротстављен совјетски авион МиГ-15. Развијен је у касним четрдесетим годинама двадесетог века, али је већ застарео до краја 1950. године. Сејбр се показао као добар ловац у првој линији ваздухопловних снага, са изузетним летним и борбеним карактеристикама, у времену своје оперативне употребе. Био је у оперативној употреби, у више од 30 земаља, последњи су се задржали у у Боливији, све до 1994. године. Води се, да је та породица авиона извојевала више од 900 победа у ваздушном простору. По томе показатељу, сигурно је на првом месту у светској ваздухопловној историји. У току свога постојања, коришћен је и као основа за више значајних истраживања и експериментисања у научним и истраживачким центрима Сједињених Америчких Држава.

Његов успех га је довео до масовне производње, у периоду између 1956. године, у Сједињеним Америчким Државама, Италији. Варијанте су развијене и произвођене и у Канади и Аустралији. Сејбр је ловачки авион са турбомлазним мотором, који је произведен у највећем броју примерака, у западном делу света. Укупна производња је 9.860 примерака, у свима варијантама.

Оперативна историја му је веома богата, од учешћа у Корејском рату, до многобројних локалних сукоба.

Опширније: F-86 сејбр

A-10 тандерболт II

A-10 тандерболт II
A-10 Thunderbolt II In-flight-2.jpg
Опште
Намена Блиска подршка
Посада Један
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Ферчилд-Репаблик
Први лет 1972.
Почетак производње март 1977.
Статус у употреби
Број примерака 716
Димензије
Дужина 16,26 m
Размах крила 17,53 m
Висина 4,47 m
Површина крила 47,0 m²
Маса
Празан 11.321 kg
Нормална полетна 21.361 kg
Макс. тежина при узлетању 23.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2× Џенерал електрик TF34-GE-100A
Потисак ТММ 40,32 kN
Перформансе
Макс. брзина на H=0 706 km/h
Тактички радијус кретања 460 km
Долет 4.150 km
Плафон лета 13.700 m
Брзина пењања 1.800 m/min
 

A-10 тандерболт II је амерички борбени авион, специјално пројектован за блиску подршку копненим снагама, из ваздушног простора. Једноставан, ефикасан и „жилав“ двомоторни авион, који може да се користи против свих циљева на копну, укључујући тенкове и друга оклопна возила. Једносед је са двопроточним турбомлазним моторима и класичним крилом. Развио га је Ферчилд-Репаблик, у раним седамдесетим годинама двадесеток века. Концепиран је око тешког аутоматског топа GAU-8 авенџер, што му је основно и веома убојито наоружање. Труп авиона је ојачан са оклопом, допунске масе од 544 kg, што штити пилота и виталне делове авиона. Повећава му „борбену жилавост“ (преживљавање и способност летења и после значајних оштећења у борби).

Име му је повезано са прослављеним авионом из Другог светског рата P-47 тандерболт. А-10 је познатији по свом надимку „Хог“. При концепирању и одређивању намене и начина употребе, имао је велики утицај познати немачки авион Ju 87 G. Другоразредна намена А-10 је контрола ваздушног простора, непосредно пред дејства ваздух-земља, у тим задацима наводи друге авионе на циљеве, које у тој функцији и  обележава.

Има борбену историју на више ратишта Блиског истока и бивше Југославије, при  НАТО агресији.

Опширније: A-10 тандерболт II

F-14 томкет

F-14 Томкет
F-14A Tomcat over Iraq during Southern Watch.jpg
Опште
Намена Пресретач
Посада два члана
Произвођач Граман
Први лет 21. децембар 1970.
Почетак производње септембар 1974.
Број примерака 712
Димензије
Дужина 19,1 m
Размах крила 19 / 11,7 m
Висина 4,9 m
Маса
Празан 18.036 kg
Нормална полетна 31.139 kg
Макс. тежина при узлетању 33.730 kg
Макс. спољни терет 6.577 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Прат енд Витни

2хTF30-414A

Потисак ТММ 95 / 56 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.485 km/h
Тактички радијус кретања 927 km
Плафон лета 15.700 m
Брзина пењања 9.145 m/min
 

F-14 томкет (енгл. Grumman F-14 Tomcat) је амерички надзвучни, борбени, морнарички, двомоторни авион 3. генерације, двосед, с променљивом геометријом крила. Геометрија крила се мења, с атоматском изменом угла стреле, од 20 до 68 степени. F-14 је развијен из програма морнаричког експерименталног ловца VFX, након неуспеха пројекта F-111B. Он је био први амерички серијски ловац, који је развијен на искуству борби у ваздушном простору Вијетнама, против руских МиГ-ова. Посебно су значајна та искуства из борби између ловачких авиона F-4 Фантом и МиГ-21.

F-14 је полетео у децембру 1970. године, први примерак је распоређен 1974. на амерички брод носач авиона Ентерпрајз (CVN-65). Оперативно је заменио F-4 Фантома. F-14 је био примарно намењен за борбу за превласт у ваздушном простору у оквиру америчке ратне морнарице, пресретачку одбрану флоте и за тактичко извиђање. У 1990. години му је додата намена дејства на малој висини, напад ваздух-тло.

У 1980. години, Иран је користио F-14 као копненог пресретача у ирачко-иранском рату. Наводно су тада оборили најмање 160 ирачких авиона, док је само око 16 Томкета изгубљено. Око половине ових губитака је било због разних отказа, тј. несрећа.

Томкет је био у оперативној употреби, у Америчкој ратној морнарици, у временском периоду од 1974 – 2006. године. Званични датум престанка оператвне употребе Томкета, у америци, је 22. септембар 2006. године. Наследили су га савременији авиони F/A-18 хорнет и F/A-18E/F супер хорнет.

После престанка оперативне употребе у САД, Томкет је остао у употреби једино још у Ирану.

Произведено је укупно 712 примерака авиона Томкет.

Опширније: F-14 томкет

F-47 тандерболт

Тандерболт
P-47-2.jpg
Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1
Произвођач Репаблик
Први лет 6. мај 1941.
Почетак производње април 1943
Број примерака 15.680
Димензије
Дужина 11 m
Размах крила 12,98 m
Висина 4,44 m
Површина крила 29,92 m²
Погон
Клипно-елисни мотор 1x P & W R-2800
Снага 1.890 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 750 km/h
Тактички радијус кретања 1.290 km
Плафон лета 13.100 m
Брзина пењања 954 m/min
 

F-47 тандерболт (или Гром), (енг. Republic P-47 Thunderbolt), међу пилотима неформално називан „шоља“ (енг. Jug) је један од најзначајнијих ловачких авиона учесника у Другом светском рату. P-47 је робустан авион с великом аутономијом лета, ефикасан у борбама у ваздушном простору и у дејству по земаљским циљевима. Одиграо је значајну улогу у операцијама пратње и заштите летећих тврђава, у њиховим мисијама на великим растојањима.

У току и по завршетку рата, Тандерболт је био у оперативној употреби и у савезничким ваздухопловствима. После Другог светског рата, уведен је у оперативну употребу у ваздухопловства више земаља Јужне и Средње Америке, Кине, Ирана, Турске, Савезa Совјетских Социјалистичких Република и Југославије.

У Ратном ваздухопловство ФНРЈ, 1952. године, уведен је у оперативну употребу варијанта F-47D. Испоручена су 133 авиона F-47D, у оквиру америчке војне помоћи, после раскида са Совјетским Савезом и Стаљином, након резолуције Информбироа.

У разним варијантама произведено је 15.680 авиона типа Тандерболт. После рата, 1948. године, P-47 је преименован у F-47.

Опширније: F-47 тандерболт

Јункерс Ju 87

Јункерс Ju 87
Junkers Ju 87Ds in flight Oct 1943.jpg
Опште
Намена Бомбардер
Посада 2 члана
Земља порекла Застава Немачке Нацистичка Немачка
Произвођач Јункерс
Први лет 17. септембар 1935.
Почетак производње 1936.
Број примерака 6.000+
Димензије
Дужина 11,10 m
Размах крила 13,60 m
Висина 4,01 m
Површина крила 31,90 m²
Маса
Празан 2.750 kg
Нормална полетна 4.090 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Јункерс Јумо 211Da
Снага 883 kW
Перформансе
Брзина крстарења 336 km/h
Макс. брзина на Hopt 380 km/h
Макс. брзина на H=0 338 km/h
Долет 790 km
Плафон лета 8.000 m
Брзина пењања 333 m/min

Јункерс Ju 87 „штука“ (нем. Sturzkampfflugzeug) немачки је борбени авион, двосед, бомбардер, из периода Другог светског рата. Била му је основна намена дејство ваздух—тло, тактичким поступком бомбардовања, директног обрушавања на циљ. Развијен је и произвођен за потребе Луфтвафеа, према захтевима нацистичке доктрине ратовања блицкриг. Био је специфичан и по изгледу крила, двоструког („ломљеног“) угла диедра.

При нападу у обрушавању, Ju 87 је правио велику буку ваздушном сиреном, са надимком „Трубе Јерихона“. То је имало допунски психолошки ефекат застрашивања. У току обрушавања, отварале су му се аеродинамичке кочнице повећавајући отпор, у функцији потребе за ограничењем брзине, за лакше и безбедније „вађење“ из тога режима лета, на малој висини. При „вађењу“ из обрушавања, извлачила би му се закрилца, генеришући момент пропињања, са прирастом нормалног убрзања на вредност од 6g, аутоматски, без команде пилота. Када се „нос“ авиона подигне изнад хоризонта, увлачиле су се аеродинамичке кочнице, пилот је тада додавао гас мотору и авион се пењао на безбедну висину, са увученим закрилцима. На овај начин је био обезбеђен лет за случај када пилот изгуби свест, при великим оптерећењима, услед великог нормалног убрзања у маневру „вађења“ из обрушавања, пошто није имао анти-g одело, кисеоничку опрему и кабину под притиском, те није био ни заштићен.

Због релативно мале брзине лета, слабог наоружања ваздух—ваздух и слабих маневарских карактеристика, у условима када није била обезбеђена општа превласт у ваздушном простору, „штука“ је била лак плен непријатељских ловаца.

Ратни пут „штуке“ је започео у Шпанији, током Шпанског грађанског рата, а затим је коришћена на свим фронтовима европског бојишта и остала је у неким армијама и после рата, неколико година. „Штука“ је запамћена као један од најпознатијих авиона Другог светског рата, била је препознатљив симбол Луфтвафеа, где је дуго сматрана као престижно борбено средство. На томе авиону су летели само пилоти пореклом из племићких и аристократских породица. Немачка је била опседнута освајањем помоћу снажне агресије, што је прецизније одредило и намену авиону Ju 87, по чему је он трајно остао озлоглашен, али истовремено и познат. Представљао је право оличење оружја за доктрину блицкрига, што је посебно демонстрирао у немачкој агресији и окупацији Пољске у септембру 1939. године, Данске и Норвешке између априла и јуна 1940, Холандије и Француске у мају и јуну 1940, и на крају Југославије и Грчке у априлу 1941. У овим кампањама Ju 87 је био главни елемент подршке немачким трупама, као „летећа артиљерија“, за сламање јаких одбрамбених тачака и прекид комуникација, уз немачку очајничку потребу за наношење великих жртава противнику.

У условима потпуне немачке превласти у ваздушном простору Европе, постизани су велики борбени успеси са авионима Ju 87, али већ током Битке за Британију 1940. године, уочена је њихова рањивост и недостатци. На почетку рата, већина успешних немачких дејстава из ваздушног простора, изведена су управо са „штукама“.

Више од 6.000 примерака Ju 87 је произведено, између 1936. године и августа 1944

Опширније: Јункерс Ju 87

Производња и оперативна употреба Јункерса Ju 87

Произведено примерака Ju 87,
до краја рата 1942.
ВерзијаБр. авионаВременски период
A262 јули 1937. – септембар 1938.
B-1697 септембар 1938. – мај 1940.
B-2225 фебруар 1940. – октобар 1940.
R-1105 јануар 194а. –мај 1940..
R-2472 јуни 1940. – јули 1941.
R-4144 мај 1941. – октобар. 1941.
D-1592 август 1941. – јули 1942.
D-31.559 мај 1942.. – новембар 1942.
D-51.488 мај 1943. – септембар 1944.
G-2208 децембар 1943. – јули 1944.
5.752јули 1937 – половине 1944.

Производња

Опширније: Производња и оперативна употреба Јункерса Ju 87

Госамер кондор

 

Госамер кондор

{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Намена Истраживање
Посада Један
Порекло САД
Произвођач Аеро-виронмент

ен. AeroVironment

Пробни лет 23. август 1977.>
Број примерака Прототип
Димензије
Дужина 9,14 m
Висина 5,49 m
Размах крила 29,25 m
Маса
Празан 31,75 kg
Погон
Број мотора 0
Физичке особине
Снага ~ 0,3 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 ~ 17 km/h
 

Госамер кондор је летелица са људским погоном, којом је освојена прва награда Кремер, 23. августа, 1977. године, код Бејкерсфилда, Калифорнија. Успех је резултат дуготрајног истраживања и развоја, кроз стрпљив рад, са примењеном сукцесивном методом приближавања: анализа — модификације — испитивање. Организациони, стручни и идејни вођа развојног тима и коначне реализације пројекта, био је познати амерички инжењер, аеродинамичар Пол Макреди (енгл. Paul McCready).

Опширније:  Госамер кондор