- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 576
Млазни ловац треће генерације припада класи ловачких авиона, развијених између раних шездесетих до седамдесетих година прошлог века, а одликују се спрегом радара и ракете ваздух-ваздух средњег домета, изван визуелног. Вођење ракете је с полуактивним радарским системом. Циљ је „осветљен“ радаром, а глава за навођење се „забрави“ за рефлектоване радарске зраке од истог и усмерава ракету према њему. Авиони из те генерације имају запажену борбену историју у локалним ратовима.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 610
Млазни ловац четврте генерације представља концепт пројекта борбеног авиона из седамдесетих година прошлог века, који су најмасовнији у оперативној употеби ратних ваздухопловстава света, у периоду од 1980. године до 2010.
Пројекат ових авиона је под јаким утицајем научене лекције из развоја и експлоатације претходне генерације. Ракете ваздух-ваздух дугог домета су усавршене у сегменту прецизности вођења. У међувремену, растући трошкови војног авиона у целини, доказали су оправданост вишенаменског концепта њихове примене, што је паралелно са укупним напретком, обележило карактеристике четврте генерације.
Концепт четврте генерације борбених авиона заснива се на претпоставци да су супериорније перформансе лета, а посебно агилност, велика предност у борби. За оптимизацију тих карактеристика, у току развоја су коришћени „развојни“ и „борбени“ симулатори лета. Током периода развоја 4. генерације, побољшана је управљивост авиона „релаксацијом“ статичке стабилности, што је омогућило увођење електричних команди лета (енгл. fly-by-wire), захваљујући напретку дигиталних рачунара, аутоматике и техника интеграције система.
До тада је коришћена аналогна опрема и за електричне команде лета, што је замењено дигиталним системима, у другој половини осамдесетих година прошлог века.
Последњих деценија прошлог века прогресивно су напредовали микрорачунари, што је омогућило брзу надоградњу авиона са новом опремом, у току његовог животног века, посебно система као што су радари са електронским сканирањем (AESA), дигиталне магистрале података и инфрацрвени тарагачи и обележивачи (енгл. infra-red search and track) (IRST). Због драматичног унапређења способности овим надоградњама ловачких авиона и нових пројеката последње деценије прошлог века, остварен је велики скок борбених могућности авиона. Поједини савременији авиони ове генерације, издвајају се од осталих, па су их поједине земље класифицирале као 4,5. генерација. Они укључују напредна оружја и неке од „стелт“ технологија. Они који укључују комплетне „стелт“ технологије, подразумевајући и маскирање турбинских лопатица, унутрашњи смештај свих терета и примене напредних материјала који апсорбују радарско зрачење, припадају 5. генерацији борбених авиона или специјалној категорији као што су F-22 раптор и B-2.
Сједињене Америчке Државе дефинишу 4,5. генерацију борбених авиона, у случају ако се на 4. генерацију надогради радар са AESA (електронско скенирање), слој везе високог капацитета, побољшана опрема, и способност да се интегрише садашње и предвидљиво, напредно будуће наоружање.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1038
Млазни ловац пете генерације је најсавременији ловачки авион сагласно врхунским технологијама у првој половини двадесет првог века (2010.–2025.) То је по класификацији водећих, технички развијених земаља света. Критеријум за прецизну дефиницију карактеристика пете генерације млазних ловаца су контроверзни. Понеко их дефинише проширено, за њих је испуњен услов „стелт“ чак и онда када је споља поткачено наоружање. У принципу, треба да испуне услове значајно смањене уочљивости, посебно са радаром, када је обавезно „скривено“ оружје и сви остали терети у контури змаја авиона. Ти авиони морају да имају прецизно аутономно вођено оружје, високе перформансе лета, напредне функције, високу интеграцију опреме и рачунарских система и способност умрежавања са другим учесницима и сегментима „позорнице бојишта“, у циљу постизања предности у ситуационој свести. Тренутно је само један таскав авион 5. генерације у оперативној употреби у свету. То је амерички F-22 раптор, а у развоју су амерички F-35 лајтнинг II, руски Сухој ПАК ФА и кинески Ченду J-20.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 638
Млазни ловац шесте генерације је пројекат ловачког авиона више класе од тренутно актуелних 5. генерације, који су тренутно делимично у оперативној употреби у Сједињеним Америчким Државама, а у развоју су у другим водећим државама. Први авиони шесте генерације, очекују се да уђу у оперативну употребу америчке морнарице у периоду од 2025. до 2030. године. Имајући у виду буџетска ограничења, Министарство одбране САД планира да то помери до 2040. године.
Руски војни стручњаци још увек нису у потпуности сагледали своју концепцију ловца шесте генерације.
Глобално речено, у току је потрага за дефиницију критеријума за наредну, шесту генерацију борбених авиона. Разматрају се опције непилотирани / пилотирани / алтернативно обе могућности, са надзвучним / хиперсоничним брзинама борбени авион. Логично је да се евентуално постојећи резултати чувају као војне, државне и привредне тајне.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 628
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Уједињено Краљевство
Немачка
Италија
ШпанијаЈурофајтер тајфун (енг. Eurofighter Typhoon) је маневарски, вишенаменски, двомоторни ловачки авион четврте генерације. Настао је кроз сарадњу и кооперацију Уједињеног Краљевства, Немачке, Шпаније и Италије. Намењен је за војне потребе ових земаља, као и за извоз. За развој и производњу овог авиона, одговорна је група ваздухопловних фирми из кооперантских земаља, окупљених у оквиру холдинга Јурофајтер корпорације (нем. Eurofighter GmbH), основане 1986. године.
Први лет прототипа реализован је 27. марта 1994. године, а у оперативну употребу уведен је 4. августа 2003. Као и код свих осталих напредних европских пројеката тог времена — Рафала, JAS 39 грипена и Новог авиона — концепција Тајфуна заснива се на аеродинамичкој шеми канарда и делта крила. Тајфун је веома агилан авион, поседује напредне системе и смањену уочљивост за непријатељске сензоре, што га сврстава у светски врх ловачких авиона. Интеграција система је извршена на основу стандарда магистрале података MIL-1553, уз подршку преко 80 рачунара, што авиону даје велику оперативну ефикасност, функционалну поузданост, растерећење пилота од сувишних радњи и потенцијал за даљу надградњу.
Серијски стандард Тајфуна заснива се на погону са два двопроточнa турбомлазна мотора Јуроџет ЕЈ200, без система за управљање вектором потиска. Систем за управљање вектором потиска већ је развијен, а следи његово испитивање и конверзија у авионе из серије 3.
За сада су поруџбине извршиле четири кооперантске државе, као и ратна ваздухопловства Аустрије и Саудијске Арабије. Серијска производња Тајфуна, подељена је у три партије. Стандард дефиниције авиона је пројектно и производно разврстан по партијама и по блоковима, у оквиру процеса постепене надградње његових способности.
Тајфун је најнапреднији вишенаменски борбени авион нове генерације тренутно доступан на светском тржишту. Почетним планом од 765 и до сада уговорених 559 примерака авиона, Тајфун је највећи европски војни програм сарадње у сегменту високе технологије што значајно јача европску ваздухопловну и осталу индустрију у глобалној конкуренцији. Запошљава више од 100.000 људи у 400 компанија у водећим земљама Европе. Јурофајтер корпорација руководи програмом, у име својих акционара оснивача са прометом од 60,7 милијарди евра (2006). Са извозом 72 авиона у Саудијску Арабију, остварен је уговор вредан 4.430 милиона фунти (око 6,4 милијарде евра 2007. године).