- Детаљи
- Аутор: Влада
- Категорија: Чланци Владимира Лепојевића
- Погодака: 670
Биографија
Борис С. Маслеников (руски Борис Семенович Масленников) (19.04.1887, Москва - 10.02.1947, Новосибирск, Русија) - један од првих руских ваздухопловаца (диплома број 325 од 8. новембра 1910), талентовани проналазач, предузетник и организатор.
Завршио је средњу школу (Москва), у Минхену школу сликања. Уписао се на Одељење за математику на Московском универзитету. Године 1909, док је још увек био студент, био је одушевљен авијацијом. Отишао у Француску, где је купио авион "Фарман" и након пилотске обуке, инструктор му је био Анри Фарман, положио је испит за пилота. Учествовао је у ваздухопловним такмичењима у Руану где је освојио и награду, а затим у прелету Петроград - Москва (1911.) где није стигао на циљ (једини од 12 учесника на циљ је стигао пилот А.А.Васиљев летећи авионом Блерио са мотором Гноме 50 КС прелетевши 725 километара за 24 сата 41 минут и 14 секунди, у ваздуху је провео 9 сати и 30 минута). Током 1910 и 1911. године, Маслеников је направио једну балканску турнеју пропагирајући ваздухопловство у Бугарској, Србији и Турској.
На позив министра војног, стигао је у Србију 1910., где је направио серију летова на Бањици (код Београда), приказујући летачке вештине официрима. На једном од његових летова са њим је летео, капетан Коста Милетић, који је касније постао командант ваздухопловне команде Србије. Поред тога, са њим је летео принц Ђорђе најстарији син краља Петра па је авијатичар неколико пута био позиван на двор краља Петра. За демонстрацију достигнућа ваздухопловства је награђен Орденом "Свети Сава" 5. степена.
Опширније: Руски авијатичар Маслеников у Београду 1910. године
- Детаљи
- Аутор: Влада
- Категорија: Чланци Владимира Лепојевића
- Погодака: 687
Биографија
Иван Видмар (још: итал. Gianni Widmer или нем. Johann Widmer), италијански војни и цивилни пилот словеначке националности, пионир ваздушне-поште, рођен 25. априла 1892., у Трсту, умро 30. октобра 1971., у Милану.
Пилотску обуку је обавио од јануара до априла 1911. у Порденонеју, а потом у Милану, где је 30. маја 1911. положио пилотски испит и постао дипломирани пилот, имао је италијанску пилотску дозволу бр. 41, а Аустрије и Немачке бр. 35.
Иван Видмар је 23. јула 1911. обавио први лет изнад Трста, а 24.09.1911. први лет изнад Јадрана. Дана 16. јуна 1912., летео је изнад Љубљане, а јула месеца исте године изнад Београда и Сарајева. У току 1913. године прелетео је Ловћен. Пред Први светски рат је дезертирао из Аустро-Угарске на италијанску страну.
Иван Видмар је авионом Блерио 50KS после узлетања са ливаде код Сартон ди Римини 16. априла 1913. достигао висину од 1.600 м, и поставио висински рекорд у Републици Сан Марино.
У периоду 1924-34., био је инструктор летења у Порторожу, а касније директор хидробазе у Трсту и Порторожу. Неколико година после рата био је активан па затим пензионисан.
Иван Видмар је умро у Милану 30. октобра 1971., његов гроб се налази на гробљу С. Ане у Трсту.
- Детаљи
- Аутор: Влада
- Категорија: Чланци Владимира Лепојевића
- Погодака: 704
У току Првог балканског рата Српско Министарство војно и Генералштаб су проценили да је неопходно убрзати формирање сопственог ваздухопловства. Шест српских пилота је већ било на школовању у Француској али њихов повратак у земљу са купљеним авионима ометала је Аустроугарска. Због тога је Српска влада купила у Русији један авион Дукс и ангажовала пилота А.А. Агафонова и механичара В.Ф. Савељева који би за потребе Српске војске вршили извиђање положаја турске војске и били на испомоћи још недовољно обученим српским пилотима.
Авион са пилотом и механичарем су стигли у Србију 1. новембра 1912. године (по новом календару). Ваздухопловци и авион су одмах упућени преко Скопља и Велеса у Прилеп где је Агафонов требао да извиђа повлачење турске Вардарске армије према Битољу. Међутим због лошег терена за летелиште, лоших временских услова и слабог мотора (авион је испоручен са мотором Гноме 50 КС уместо са мотором од 70 КС) на авиону, Агафонов није успео да обави постављени задатак. Како тај пилот, ни касније, када је требало да авионом типа Р.Е.П. из Ниша прелети за Београд, није показао задовољавајуће летачке квалитете, отпуштен је из службе у Српској војсци.
Српска штампа је пропратила ове догађаје, ево како је то учинила београдска Политика:
- Детаљи
- Аутор: Влада
- Категорија: Чланци Владимира Лепојевића
- Погодака: 716
Лет Луја Блериоа преко канала Ламанша 1909. године обрадовао је и задивио цео свет!... Авион се доказао, човек је научио да лети!...
Подсетимо се првих корака и првих достигнућа:
Занемарићемо све оне идеје, маште, митове и покушаје човековог освајања ваздуха кроз историју, и Лилијентала, и Шанита, и друге до краја деветнаестог века, и истаћи ћемо дело браће Рајт у Америци на почетку двадесетог века... Браћа Орвил (1871-1948) и Вилбур (1867-1912) Рајт први су открили како треба да изгледа справа за човеково летење – крила, чврста и непокретна, труп, реп са командним површинама, и сопствени погон... Врло брзо су сe научили како да поставе делове – површине за управљање летећом справом, и направили успео прототип - модел свих будућих авиона...
Опширније: Луј Блерио и епохални лет преко Ламанша 1909. године
- Детаљи
- Аутор: Влада
- Категорија: Чланци Владимира Лепојевића
- Погодака: 598
Писац Тихомир Ликсо у књизи ''ЛЕТАЧКА КАРИЈЕРА МИЉЕНКА ЛИПОВШЋАКА'' даје летачку биографију Липовшћака која личи више на његову аутобиографију коју је он говорио писцу у перо.
Липовшћак је 1939. за око осам недеља завршио у Смедеревској Паланци курс за спортског пилота, и одмах затим, следећег дана, отишао је у Вршац где је у групи ''Девети'' завршио курс једриличарства и за само 2о дана добио звање наставника летења на једрилицама. На почетку 1941. године постао је питомац 17. класе Поморске академије у Дубровнику, свега неколико недеља, до рата у априлу 1941. године...
У новоствореној хрватској пронемачкој држави, НДХ, он похађа Домобранску академију, у децембру је упућен у Рајловац, где је у чину заставника, у марту 1942. је поручник и заповедник једриличарске школе у Бутмиру, а од 28. новембра је у једриличарској школи у Св. Недељи код Загреба.
Опширније: Пилот Миљенко Липовшћак и погибија генерала Владимира Влада Ћетковића